PANIKA U SANKT PETERBURGU: Ruski lovac Su-35 u lovu za ukrajinskim FP-1 dronom! (VIDEO)

Među ogromnom i rastućom flotom ukrajinskih dronova dugog dometa za jednosmerno napadanje, FP-1 je postao posebno centralna komponenta tekuće kampanje usmerene na kritičnu infrastrukturu Rusije, vojne baze, logistička čvorišta i industrijske objekte stotinama kilometara iza linija fronta. Upotreba jednog od najsposobnijih ruskih lovaca za presretanje relativno jeftinih bespilotnih letelica podvlači rastući strateški uticaj dronova dugog dometa, a istovremeno ističe pritisak koji takvi napadi stavljaju na rusku protivvazdušnu odbranu.

FP-1 se prvi put pojavio javno 2024. godine, pre nego što je ušao u širu operativnu službu 2025. godine. Dizajniran kao jeftina, jednokratna platforma za udaranje dugog dometa, dron je navodno proizveden u značajnom broju uz veliku podršku rastuće ukrajinske domaće odbrambene industrije. Iako tačne specifikacije ostaju poverljive, procene iz otvorenih izvora ukazuju na domet od približno 1.000-1.600 kilometara, što mu omogućava da pogodi ciljeve duboko unutar ruske teritorije. Dron nosi značajnu visokoeksplozivnu bojevu glavu procenjenu na između 50 i 120 kilograma, u zavisnosti od profila misije, omogućavajući napade na skladišta goriva, skloništa za avione, industrijske objekte i komandnu infrastrukturu.

Za razliku od sofisticiranijih krstarećih raketa, FP-1 je relativno jeftin za proizvodnju. Konstruisan korišćenjem komercijalno dostupnih komponenti gde god je to moguće, namenjen je da nadjača rusku protivvazdušnu odbranu masom, a ne preživljavanjem. Leteći na relativno malim visinama i često programiran da prilazi ciljevima iz neočekivanih pravaca, dron komplikuje napore presretanja, posebno kada se lansira zajedno sa drugim bespilotnim sistemima namenjenim zasićenju odbrambenih mreža. Rasprostranjena upotreba FP-1 doprinela je naglom povećanju napada na rusku teritoriju. Navodno su ciljani aerodromi sa strateškim bombarderima, rafinerijama nafte, skladištima municije i pogonima za proizvodnju odbrambene opreme.

Radar Irbis-E na Su-35 je među najvećim i najmoćnijim čak i integrisanim u lovac i optimalan je za dejstvo na ciljeve koji se lako mogu uočiti na daljinu. Međutim, mali toplotni trag koji emituje FP-1 učiniće ciljanje pomoću infracrvenog sistema za pretragu i praćenje mnogo izazovnijim nego u dejstvu na mlazne avione. Glavni izazov prilikom dejstva na dronove je to što su rakete vazduh-vazduh Su-35 znatno skuplje od samih meta, što znači da je potrebno manevrisati radi uništavanja topova kako bi operacije bile donekle isplative. Ipak, značajne rezerve raketa vazduh-vazduh R-27, R-73 i R-60 iz sovjetskog doba koje je Rusija nasledila, a od kojih se mnoge bliže kraju svog životnog veka, potencijalno bi mogle biti korišćene za operacije protiv dronova, što bi bilo jeftinije od kasnijeg dekomisioniranja raketa iz upotrebe.

Ruski analitičari su istakli nesposobnost Oružanih snaga da obezbede održivu odbranu od lansiranja velikih ukrajinskih napada dronova, objavljujući slike koje prikazuju velike urbane blokove u plamenu u više naseljenih centara u zemlji. Krajem marta, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, Sergej Šojgu, potvrdio je da su ukrajinski dronovi dugog dometa počeli da predstavljaju direktnu pretnju regionima duboko u Rusiji, uključujući strateški kritičnu industrijsku zonu Ural, što povećava mogućnost da će se vazdušna kampanja značajno proširiti. Ukrajinski napadi na ključne strateške ciljeve u Rusiji dobili su ogromnu podršku širom zapadnog sveta, posebno iz Evrope. Na primer, u julu 2025. godine, general-major nemačke vojske Kristijan Frojding zalagao se za dalje ukrajinske napade usmerene na ruske aerodrome i proizvodne objekte vezane za odbranu. „Koristite sredstva za vazdušno ratovanje dugog dometa da biste napadali avione i aerodrome pre nego što se upotrebe.“

militarywatchmagazine.com

BONUS VIDEO - ŽENA UBILA MUŽA NA ČUKARICI: Prvi snimci sa mesta zločina