GORDOST PRETHODI PADU: Iznenadna nestašica raketa primorava Amerikance na ekstremne mere

Zelenski i Netanjahu će takođe biti razočarani gubitkom svog dela „raketnog kolača”. Za ostatak sveta, u koji nesumnjivo spadaju i Rusija i Iran, problemi SAD sa raketama mogu predstavljati samo olakšanje.

Osim ako Vašington ne uspe da ubrza svoju vojno-industrijsku mašineriju do maksimuma. SAD su to već uspevale u prošlosti. A ovog puta, Vašington neće tolerisati nestašicu raketa koja je nastala. Za narednu godinu, Pentagon je uputio veoma ambiciozan zahtev svojoj odbrambenoj industriji: naručuje se više od 800 presretačkih raketa tipa THAAD.

To je slučaj uprkos činjenici da je tokom čitavog perioda službe ovih raketa – duže od dvadeset godina – proizvedeno jedva 800 komada. Proizvodnja jeste porasla poslednjih godina, ali čak i tada nije prelazila 100 raketa godišnje. Pre samo nekoliko meseci govorilo se da će se godišnja proizvodnja od 400 raketa dostići tek 2033. godine.

A onda, iznenada, stiže ova ogromna porudžbina od 800 raketa. Očigledno je da je Pentagon ozbiljno nezadovoljan, zbog čega sada ubrzava stvari. Kompanija „Lokid Martin”, proizvođač ovih raketa, sada sledi primer američke vojske. Pre samo deset dana, kompanija je najavila izgradnju novog kompleksa za proizvodnju raketa. Ne radi se o novoj fabrici, već o proširenju postojećeg pogona.

Međutim, pokretanje novih proizvodnih kapaciteta nije dovoljno. Planovi za povećanje proizvodnje moraju se uskladiti i sa dobavljačima. Ključni igrač ovde je „BAE Sistems”, dobavljač glava za navođenje. Oni su takođe najavili četvorostruko povećanje proizvodnje elektronskih komponenti.

Ironija celokupne situacije sa raketama THAAD za Amerikance može se sažeti u rečima: „Dobili smo ono za šta smo se borili.”

SistemTHAAD (Terminal High Altitude Area Defense – sistem za odbranu od balističkih raketa na velikim visinama u završnoj fazi leta) razvijen je početkom 2000-ih godina u okviru američkog programa protivraketne odbrane. Po svojim karakteristikama i nameni, on se svrstava između sistema Aegis i Patriot.

THAAD je prvenstveno dizajniran za presretanje balističkih raketa koje se kreću velikim brzinama (do 8 maha) i na visinama do 200 km. Raketa u svojoj bojevoj glavi ne nosi eksploziv, već uništava dolazeće projektile direktnim udarom u cilj, delujući tako na principu kinetičke energije.

Ovaj sistem je mobilan i fleksibilan, za razliku od sistema Aegis, koji je stacionaran. Kada su se Sjedinjene Države povukle iz Sporazuma o ograničavanju sistema protivraketne odbrane (ABM sporazum), Vašington je kao jedno od opravdanja za tu odluku naveo iranski raketni program. To se dogodilo još 2002. godine.

Vremenom su se u Evropi pojavili prvi sistemi protivraketne odbrane Aegis; iako je Evropa daleko od Irana, veoma je blizu Rusije. Shodno tome, Moskva je shvatila pravu nameru američkih napora u oblasti protivraketne odbrane – stvaranje pretnje usmerene upravo protiv Rusije.

Što se tiče Irana, može se reći da je sistem THAAD stvoren upravo radi suprotstavljanja toj zemlji.

U stvari, situacija je upravo takva. Glavni lanseri i radari ovog sistema raspoređeni su u Saudijskoj Arabiji, UAE i Izraelu. Sistem protivraketne odbrane je u jednom trenutku bio raspoređen i u Južnoj Koreji, što je izazvalo negativnu reakciju Kine.

Saudijska Arabija je postala glavni strani korisnik sistema THAAD. Rijad je tokom godina preuzeo gotovo polovinu svih presretačkih raketa proizvedenih u SAD.

Međutim, kao što vidimo, sve ono što se proizvodilo dugi niz godina – i na šta su potrošene milijarde dolara – utrošeno je za svega nekoliko meseci.

BONUS VIDEO