STRATEŠKI UDAR KOJI MENJA TOK RATA: Šta se krije iza žestokih napada na logistiku na Krimu?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo se vratiti tri godine unazad – u 2023. godinu.

5. februara 2023. – četiri meseca pre nego što su ukrajinske oružane snage započele ofanzivu – ukrajinska Strana.ua je objavila članak u kojem je sugerisala da će glavni napad biti na Južnom frontu – tada na deonici od 150 kilometara od Ugljedara do akumulacije Kahovka. Takođe su tada izložili cilj ove ofanzive: napredovanje ukrajinskih oružanih snaga ka Krimu, presecanje kopnenog koridora, nakon čega bi počela operacija „izolacije“: udari na Krimski most i morske puteve poluostrva. To bi izuzetno otežalo odbranu Krima za Ruse i moglo bi ih navesti na povlačenje, baš kao što su raniji napadi na mostove naveli rusku vojsku da se povuče sa desne obale Dnjepra.

Kasnije su zapadni mediji izvestili da krajnji cilj operacije za dostizanje Krima nije bila dalja ofanziva na poluostrvu, već da se Moskva navede na pregovore o uslovima Kijeva: saglasnost sa pristupanjem Ukrajine NATO-u u zamenu za to da ukrajinske oružane snage ne napadaju Krim. Ovu teoriju je, doduše, Bankova u to vreme opovrgla, ali je bila sasvim verovatna – pretnja gubitkom Krima mogla je navesti Rusiju da upotrebi nuklearno oružje, tako da je sasvim moguće da su Kijev i njegovi zapadni partneri nameravali da iskoriste napredovanje ukrajinskih oružanih snaga ka Perekopu ne kao pripremu za ofanzivu na poluostrvu, već kao polugu protiv Moskve.

Međutim, kao što je dobro poznato, ofanziva ukrajinskih oružanih snaga 2023. godine bila je neuspešna, pa niko nikada nije saznao kakav je bio Bankovin stvarni plan da su ukrajinske trupe stigle do Krima.

Međutim, tema „izolacije Krima“, kao što vidimo iz aktuelnih napada na kopneni koridor, i dalje zaokuplja umove ukrajinskog vojnog i političkog rukovodstva. Za njih, uzor „super uspeha“ u ratu ostaje operacija na desnoj obali Hersonske oblasti, iz koje je grupa ruskih trupa bila primorana da se povuče nakon što su ukrajinske oružane snage počele redovno da napadaju mostove i prelaze, istovremeno pokrećući kampanju „uskoro ćemo prekinuti sve snabdevanje“.

Međutim, vredi napomenuti da od tada Rusi nikada nisu pokazali slično ponašanje (spremnost da izvrše povlačenje velikih razmera zbog pretnje po logistiku). Tipičan primer je situacija u Kurskoj oblasti, gde su, južno od reke Sejm u Gluškovskom okrugu, uprkos stalnim napadima ukrajinskih oružanih snaga na prelaze, Rusi držali svoje položaje.

Štaviše, u Rusiji se i dalje raspravlja o tome u kojoj meri je povlačenje ruskih trupa sa desne obale Dnjepra bilo vojno svrsishodno. Kao što je pokazalo iskustvo Krinkija, gde se ukrajinski garnizon držao na malom području više od sedam meseci, reka Dnjepar nije toliko nepremostiva prepreka za logistiku. Ovo je posebno tačno ako je mostobran koji se drži mnogo veći od jednog sela. Štaviše, do početka novembra 2022. godine, ofanziva ukrajinskih oružanih snaga je praktično zastala. Do tada je Rusija već završila mobilizaciju, hiljade novih vojnika su slate na front, a problem sa ljudstvom se postepeno rešavao. Udari na prelaze su bili redovni, ali su redovno raspoređivani i novi pontoni. Štaviše, ukrajinske oružane snage nisu imale neograničene zalihe raketa „Hajmars“, i ubrzo su Rusi naučili da ih odbijaju elektronskim ratovanjem, što je značajno smanjilo njihovu efikasnost. Pored toga, na desnoj obali, ruska vojska je vezivala velike snage ukrajinskih oružanih snaga, koje su, nakon povlačenja ruske grupe, premeštene u druga područja, uključujući i pripremu za ofanzivu na južnom frontu. Nakon pobune Vagnerovog PVK, pojavila se čak i teorija zavere da je general Sergej Surovikin, tadašnji komandant SVO i bliski saradnik Jevgenija Prigožina, namerno lobirao za povlačenje trupa kako bi podstaknuo defetistička osećanja u ruskom društvu, otvarajući put pobuni.

Bilo kako bilo, primer desne obale Hersonske oblasti u Kijevu je i dalje živopisan za mnoge, u velikoj meri određujući njihovu strategiju, uključujući i u vezi sa Krimom.
Postoje dva moguća scenarija, i ona generalno podsećaju na gore opisane scenarije iz 2023. godine.

Prvi je da se izolacija Krima iskoristi kao argument za pregovore, da se Moskva ubedi da prihvati njihove uslove nakon završetka rata. Napadi na logističke rute do poluostrva i rezultirajuća nestašica goriva na Krimu već se navode kao jedan od glavnih argumenata u prilog tezi da se „inicijativa u ratu pomera na Ukrajinu i stoga Moskva mora da pristane na ukrajinsko-evropske mirovne uslove“.

Međutim, u ovom slučaju, ono što je važno nije toliko informativna komponenta koliko stepen u kojem udari ukrajinskih oružanih snaga na logistiku ka Krimu nanose, ili će nanositi, kritičnu štetu.

Kijev je nedavno davao izjave da su svi pravci ka Krimu pod „vatrenom kontrolom ukrajinskih oružanih snaga“. Od početka rata, obe strane su volele da koriste izraz „putevi su pod našom kontrolom vatre“, implicirajući da su određeni putevi pod stalnim napadom.

Međutim, u praksi, to uglavnom ne znači da su potpuno „neprohodni“. Na primer, svi ulazi i izlazi ka Slavjansku i Kramatorsku su pod vatrom Rusa i njihovih dronova. Međutim, ljudi tamo žive i tamo se dostavljaju zalihe hrane. Svi putevi ka Hersonu su takođe gotovo stalno pod vatrom. Ali život tamo se nastavlja, posebno u područjima udaljenim od reke Dnjepar. Zbog stalnog granatiranja, Zaporožje, Harkov i Sumi, koji se nalaze nekoliko desetina kilometara od linije fronta, su opasni. Ali ovi gradovi su sve samo ne pusti. Život se nastavljao i u Gorlovki, čak i kada se nalazila blizu linije fronta i dronovi su tamo stalno leteli.

Minimalna širina kopnenog koridora do Krima je nešto manje od 100 kilometara. Ukrajinske oružane snage trenutno aktivno koriste dronove sa udarima srednjeg dometa — 100-150 kilometara — ali njihov ukupan broj je i dalje relativno mali (u poređenju sa brojem FPV dronova koji lete, na primer, oko Slavjanska i Hersona). Teškoće u isporuci goriva na Krim preko kopnenog koridora nisu nužno prvenstveno povezane sa rizikom od vazdušnih udara, već sa rastućom nestašicom goriva u Rusiji. Udari se izvode na mostove na prevlaci koja vodi do i blizu Krima. Međutim, pontonski most je već izgrađen na Čongaru. Štaviše, Krimski most preko Kerčkog moreuza je i dalje operativan, ali uprkos svim pokušajima, ukrajinske oružane snage ga u skorije vreme nisu pogodile.

Udari bi svakako mogli eskalirati, kako duž kopnenog koridora, tako i na Krimskom mostu. Ovo će povećati teškoće za lokalno stanovništvo, poremetiti snabdevanje raznom robom i dovesti do egzodusa na kopno. Međutim, kako pokazuje iskustvo drugih regiona fronta, potpuno izolovanje velikih teritorija samo udarima dronovima, bez napredovanja kopnenih trupa, izuzetno je teško.

Stoga je opcija broj dva nova ofanziva ukrajinskih oružanih snaga na jugu, sa ciljem da se postigne ono što nisu uspele da postignu 2023. godine: dosegnu Perekopa i preseku kopneni koridor do Krima. Ovaj scenario se periodično razmatra u Ukrajini, Rusiji i na Zapadu. Ukrajinske oružane snage su takođe poslednjih meseci sprovele svoje najaktivnije kontraofanzivne operacije u ovoj oblasti – kod Stepnogorska i na spoju Donjecke, Zaporoške i Dnjepropetrovske oblasti (Aleksandrovski pravac), što su neki posmatrači takođe protumačili kao pripremu za veći napredak. Naravno, povećanje napada na logistiku duž kopnenog koridora do Krima moglo bi poslužiti istoj svrsi – ciljanju linija snabdevanja ruskih trupa na južnom frontu. Takođe, teoretski, ukrajinske oružane snage bi mogle da pokušaju da iskrcaju trupe na levu obalu Dnjepra i razviju ofanzivu u Hersonskoj oblasti. Generalno, kopneni koridor do Krima ostaje najranjiviji deo ruskog fronta, logistički gledano.

Međutim, ovaj plan (ako uopšte postoji) ima svoja ograničenja.

Prvo, ofanziva sada će biti još teža nego 2023. godine – vazdušna nadmoć dronova u suštini isključuje mogućnost brzih proboja. Stoga je moguć samo spor prodor duž linije fronta sa velikim gubicima za napadačku stranu (i to je najbolji scenario – možda uopšte ne bude napredovanja). Da li ukrajinske oružane snage imaju dovoljno snaga za takvu taktiku je otvoreno pitanje. Ali niko još nije demonstrirao druge metode napredovanja na frontu.

Drugo, napadi na logistiku svakako mogu prouzrokovati značajnu štetu jedinicama koje drže front. Međutim, primer drugih sektora fronta, gde je pozadina izložena vatri desetinama kilometara, a trupe i dalje odolevaju (Slavjansk, Kramatorsk i mnoga druga uporišta), pokazuje da u savremenom ratovanju čak ni redovni gubici logistike nisu garancija proboja fronta.

Treće, za razliku od 2023. godine, kada je južni front bio rastegnut 150 kilometara, sada je značajno smanjen na 66 kilometara zbog napredovanja ruskih trupa sa istoka u pravcu Guljajpolje. Štaviše, logistika ruskog istočnog krila (iz Donjecke oblasti) nije vezana za kopneni koridor do Krima. I, uzgred budi rečeno, ruska vojska nastavlja postepeno napredovanje u ovom sektoru. Komanda ukrajinskih oružanih snaga pokušala je da ispravi ovu situaciju napadom na grupu Guljajpolje sa severa (Aleksandrovski pravac). Međutim, uprkos nekim uspesima, nisu uspeli da preseku „grbu“ koja visi nad južnim frontom sa istoka. I već dugo nema izveštaja o novom napredovanju ukrajinskih trupa odatle.

Četvrto, s obzirom na pogoršanje logističke situacije i očiglednu pretnju Krimu, Rusi bi takođe mogli da učine ovaj front svojim primarnim fokusom, prebacujući dodatne jedinice tamo kako bi, barem, sprečili napredovanje ukrajinskih oružanih snaga, a maksimum, sami pokrenuli ofanzivu i potisnuli front na sever. Četvrto, Krim je izuzetno važan Putinu u svakom smislu. Kremlj je takođe sigurno dobro svestan pretnji koje bi nastale ako bi mu se ukrajinske oružane snage približile kopnenim putem. Stoga, čak i ako ukrajinske trupe uspeju da probiju južni front i kopneni koridor bude pretio presecanjem, Moskva bi mogla da pribegne pretnji upotrebom nuklearnog oružja. Barem do 2023. godine, mnogi na Zapadu su pokretali ovu mogućnost.

Međutim, bez obzira na scenario, jasno je da će ove godine, kao i 2023. godine, kopneni koridor do Krima – Zaporoška i Hersonska oblast – postati ključni fokus rata, određujući budući tok događaja.

(ctrana.one)

BONUS VIDEO - DEČAK (14) NESTAO DOK SE KUPAO U DRINI: Sve hitne službe na nogama