KATASTROFA SAD ZA 39 DANA: Američka vojska na kolenima u ratu sa Iranom

Ovo je pitanje koje postavljaju mnogi vodeći strateški analitičari, dok rat u Iranu ostaje zarobljen u krhkom i napetom limbu.

Sve je očiglednije da ako Tramp nije sklon da poremeti krhko primirje na Bliskom istoku, to bi moglo biti zbog nelagodnosti Amerikanaca zbog vođenja dugog rata. SAD imaju odlučujuće prednosti, koje su pokazale poslednjih godina, ali samo kada su vojne operacije brze i kratke.

Ali kada se rat produži, kao što se dogodilo u Iranu (Amerika se borila 39 dana), vladajući establišment u Vašingtonu otkriva, što je, izgleda, učinila i Trampova administracija, da su vrhunski kapaciteti bez industrijske dubine krhka osnova za vođenje pravog rata.

Najsofisticiranije oružje na svetu koje Amerika poseduje košta milijarde dolara i zahteva dugo vreme za proizvodnju i obnavljanje, nešto što se ne može garantovati za vođenje dugog rata. I, rat sa Iranom, izgleda odražava vekovni fenomen koji, zajedno sa kvalitetom, količinom i istrošenošću oružja, i dalje je važan.

Može se primetiti da je demokratski senator Mark Keli (demokrata iz Arizone), penzionisani kapetan mornarice i bivši astronaut, koji je bio umešan u nekoliko značajnih sukoba sa Pentagonom i ministrom odbrane Pitom Hegsetom oko vojne discipline, zaštite uzbunjivača i ugovora o veštačkoj inteligenciji (VI/AI), izrazio zabrinutost zbog američkih zaliha oružja koje su iscrpljene u ratu u Iranu.

U nedavnom televizijskom intervjuu, Keli je rekao da bi moglo biti potrebno „godinama“ da se obnove zalihe Tomahavka, Patriota i druge municije dugog dometa. Izgleda da su te izjave toliko uznemirile ministra odbrane Pita Hegseta da je pokrenuo istragu o izjavama senatora Kelija, optužujući ga za curenje poverljivih informacija.

Ne tako davno, EurAsian Times je analizirao zašto je jedan od mogućih razloga za ratnu pauzu predsednika Donalda Trampa iscrpljivanje američke municije za produženi rat protiv Teherana, bez rizika po bezbednost Amerike i njenih saveznika u drugim regionima poput Indo-Pacifika i Evrope.

Ali veliki izveštaj vodećeg američkog tink-tenka, Centra za strateške i međunarodne studije, objavljen prošle nedelje, a autori su Mark F. Kansijan i D.C. Kris H. Park, ističe da je 39-dnevni rat sa Iranom ozbiljno iscrpeo američke zalihe presretača na prvoj liniji fronta.

Najdrastičniji pad američkih zaliha uključivao je upotrebu krstarećih raketa za napad na kopnene površine Tomahavk (TLAM) i presretača THAAD i Patriot, prema CSIS-u.
Iako je tačan broj Tomahavka na raspolaganju klasifikovan, studija CSIS-a procenjuje da su pre lansiranja Epic Fury 28. februara, SAD imale oko 3.100 TLAM-ova. Od njih, američke snage su ispalile više od 1.000 TLAM-ova na Iran tokom sukoba, što je oko trećine celokupnog inventara, prema proceni istraživačkog centra.

Nadopunjavanje tih zaliha će potrajati. Nabavka Tomahavka „u proseku je iznosila 86 raketa godišnje u proteklih 10 fiskalnih godina (fiskalna 2015. – fiskalna 2026. godina), pri čemu je većina porudžbina došla od mornarice“, primetio je CSIS.

Iako kompanija Raytheon, koja proizvodi rakete, ima cilj da poveća kapacitet za proizvodnju više od 1.000 Tomahavka godišnje, „nedavna godišnja stopa proizvodnje je manja od 200 zbog malih prošlih porudžbina“, prema istraživačkom centru. „Postojeće porudžbine će početi da zamenjuju preko 1.000 Tomahavka potrošenih tokom rata u Iranu, ali neće biti dovoljne da se zalihe u potpunosti vrate na nivo pre rata.“

Slično tome, CSIS je procenio da su pre početka rata SAD imale oko 400 THAAD presretača i da su tokom rata koristile između 190 i 290 kako bi zaštitile američke i savezničke interese. Američka vojska „zatražila je 857 THAAD presretača u fiskalnoj 2027. godini“, objasnio je CSIS. „Njihove isporuke, čiji je početak planiran za sredinu 2029. godine, završiće zamenu upotrebe u iranskom ratu do kraja kalendarske 2029. godine.“

Rokovi isporuke u budžetskim dokumentima „impliciraju da je proizvodnja THAAD-a na trenutnoj stopi rasta od 96 presretača godišnje“, navodi se u izveštaju. „Sa dodatnim objektima i alatima, Lokid Martin planira da proširi proizvodne kapacitete na 400 godišnje, što je potrebno povećanje za ispunjavanje velikih američkih i savezničkih porudžbina.“

Isti problem nedostatka je i sa Patriotima. Na početku rata, u američkom inventaru bilo je oko 2.500 presretača Patriot, prema podacima CSIS-a. Tokom sukoba, ispaljeno je između 1.060 i 1.430 Patriota. Međutim, to nije slučaj sa raketom Preciznog udara (PrSM) koja se lansira sa zemlje, taktičkom balističkom raketom dugog dometa koja je naslednik Vojnog taktičkog raketnog sistema (ATACMS). Izgleda da je prvi put korišćena tokom operacije Epski bes.

Zalihe ovih raketa „je ograničena jer je u pitanju relativno novi sistem sa isporukama koje počinju 2023. godine“, istakao je CSIS, procenjujući da ih je pre rata bilo manje od 100. Tokom sukoba korišćeno je između 40 i 70, tvrdi istraživački centar.
„Lokid Martin je povećavao proizvodnju PrSM-a, postavivši godišnji cilj od 400 jedinica prošle godine i najavivši dalja povećanja u okvirnom sporazumu sa Trampovom administracijom“, navodi se.

Ako ništa drugo, studija CSIS-a pokazuje da je ključni problem američke vojske u vođenju dugih ratova stvaranje požara visokog intenziteta brzinom koja znatno nadmašuje kapacitet proizvodne baze da ih regeneriše.

Naravno, američka vojska je pretrpela gubitke mnogo pre operacije Epska furija. Presretači SM-3 i THAAD su degradirani tokom više od godinu dana borbi u regionu Crvenog mora sa Hutima koje podržava Iran i nekoliko napora da se odbrani Izrael.
SAD su takođe iscrpele svoje zalihe presretača protivvazdušne odbrane Patriot dajući ih Ukrajini. Ako su kasnije prestale da isporučuju ove presretače Ukrajini, to je bilo uglavnom zbog manjeg broja koji su imale u svom arsenalu.

Na neki način, smanjenje kapaciteta arsenala negativno je uticalo na reputaciju Amerike kao pouzdanog dobavljača oružja Poljskoj, Tajvanu i Bliskom istoku.

U gore pomenutom članku u EurAsian Times, objašnjeno je kako je američka odbrambena industrijska baza pogođena mnogim uskim grlima, kao što su problemi u lancu snabdevanja zbog nedostatka specijalizovanih komponenti poput kapisla, pogonskih sistema i kritičnih minerala, s jedne strane, i „radničkih nemira“ s druge strane. Stručnjaci kažu da će bez hitne akcije za povećanje proizvodnje, pojednostavljenje ugovaranja i davanje prioriteta municiji u odnosu na manje kritične programe, Sjedinjene Države ostati ranjive.

Smatrano na ovaj način, nedostatak američkih raketa i protivvazdušne odbrane je strateški izazov. To slabi odvraćanje, ograničava mogućnosti ratovanja i ugrožava saveznike. Čak otkriva i američku domovinu, jer sistem kopnene odbrane srednjeg kursa i baterije Patriot čine primarni štit od napada balističkim i krstarećim raketama.
Sve ovo bi mogli biti faktori u budžetu predsednika Trampa za odbranu od 1,5 biliona dolara za fiskalnu 2027. godinu. Njegova administracija je takođe potpisala niz okvirnih sporazuma sa industrijom kako bi se proširili kapaciteti proizvodnje municije, što bi moglo ubrzati buduće isporuke u narednih pet do sedam godina.

Ali onda, kako upozorava studija CSIS-a, „Kapacitet, međutim, nije jednak stvarnoj proizvodnji“.

I to je, možda, razlog zašto će predsednik Tramp, ili bilo koji američki predsednik, razmišljati o produženom totalnom ratu protiv bilo kog protivnika dok se američke zalihe ne obnove.

Autor i veteran novinar Prakaš Nanda je predsednik uredništva EurAsian Times-a i komentariše politiku, spoljnu politiku i strateška pitanja skoro tri decenije. On je bivši nacionalni član Indijskog saveta za istorijska istraživanja i dobitnik stipendije Seulske nagrade za mir.

(eurasiantimes.com)

BONUS VIDEO - ŽENA UBILA MUŽA NA ČUKARICI: Prvi snimci sa mesta zločina