TRAMP GUBI KOMPAS? "Postićićemo dogovor sa Iranom, a možda i nećemo"

Njegovi komentari usledili su nakon što je Pakistan, posrednik između Teherana i Vašingtona, objavio da se sprema da bude domaćin „značajnih pregovora“ u narednim danima sa ciljem okončanja jednomesečnog rata.

- Mislim da ćemo postići dogovor sa njima, prilično sam siguran, ali je moguće da nećemo - rekao je Tramp novinarima u nedelju uveče na letu Er Fors Van za Vašington.

"Način je već promenjen“

Tramp veruje da su SAD već postigle promenu režima u Teheranu kada su vrhovni vođa zemlje Ali Hamnei i drugi visoki zvaničnici ubijeni u napadima.

Dva puta je ponovio da njihovi zamenici deluju „razumno“, izveštava Rojters.

Pakistanski ministar spoljnih poslova Ishak Dar rekao je da su se razgovori između regionalnih ministara spoljnih poslova u nedelju dotakli načina za brzo okončanje rata i potencijalnih razgovora između SAD i Irana u Islamabadu.

Pakistan nudi gostoprimstvo pregovaračima

- Pakistanu će biti čast u narednim danima da bude domaćin i olakša značajne razgovore između dve strane kako bi se postiglo sveobuhvatno i trajno rešenje za trenutni sukob - rekao je on.

Trenutno nije poznato da li su se SAD i Iran složili da učestvuju.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf je ranije optužio SAD da šalju poruke o mogućim pregovorima, dok istovremeno planiraju kopnenu invaziju.

Teheran je spreman da odgovori ako se pošalju američke trupe, upozorio je.

- Sve dok Amerikanci žele da Iran kapitulira, naš odgovor će biti da nikada nećemo prihvatiti poniženje - rekao je u obraćanju naciji.

Američko ministarstvo rata poslalo je hiljade vojnika na Bliski istok, omogućavajući Trampu da odluči o kopnenoj ofanzivi.

Izrael: Nastavljamo sa udarima

Jedan izraelski zvaničnik rekao je da nema namere da se smanji intenzitet napada na Iran pre mogućih razgovora između Vašingtona i Teherana i da će Izrael nastaviti sa udarima na ciljeve koje je opisao kao vojne.

Američko-izraelski napad na Iran u februaru počeo je dan nakon što je omanski ministar, posrednik u iransko-američkim pregovorima, rekao da je postignut „značajan napredak“ u poslednjoj rundi razgovora.

Državni sekretar Marko Rubio je početkom marta rekao da je Vašington znao da će Izrael napasti, zbog čega kritičari veruju da SAD nisu iskreno ušle u pregovore.

U saopštenju objavljenom sredinom prošle nedelje, Tramp je najavio da će zatražiti od Kongresa da poveća budžet za odbranu za 50 procenata sledeće godine, sa 1 biliona dolara na 1,5 biliona dolara.

Izraelski i iranski napadi

Izraelska vojska je u ponedeljak objavila da je Iran ispalio nekoliko talasa raketa na Izrael i da je napad takođe izveden iz Jemena.

U ponedeljak ujutru presrela je dva drona iz Jemena, ali nisu dati dalji detalji. Jemenska milicija Huti, koju podržava Iran, ušla je u rat u subotu, ispaljujući rakete na Izrael, eskalirajući sukob koji je zahvatio Bliski istok.

Izraelska vojska je saopštila da je izvela više od 140 vazdušnih udara u proteklih 24 sata do nedelje uveče u centralnom i zapadnom Iranu, uključujući Teheran, pogodivši mesta za lansiranje balističkih raketa i skladišta raketa, između ostalih ciljeva.

Iranski državni mediji su izvestili da su udari pogodili aerodrom Mehrabad i petrohemijsku fabriku u severnom gradu Tabrizu.

Na jugu Izraela pogođena je hemijska fabrika u blizini grada Beršeba.

Vlasti su upozorile javnost da se drži podalje zbog „opasnih supstanci“.

Marinci stigli na Bliski istok

Njujork tajms je u nedelju objavio da je još nekoliko stotina pripadnika vojnih specijalnih operativnih snaga stiglo na Bliski istok, pored hiljada američkih marinaca koji su stigli u petak brodom, prvi od dva kontingenta.

Rojters je izvestio da Pentagon razmatra vojne opcije koje bi mogle da uključuju kopnene snage, iako Tramp nije odobrio nijedan od tih planova.

Tramp: Želim da uzmem naftu od Irana

U intervjuu za Fajnenšel tajms objavljenom u nedelju, Tramp je rekao da želi da „uzme iransku naftu“ i da bi mogao da zauzme izvozni centar na ostrvu Harg, što bi zahtevalo kopnene snage.

Ostrvo obrađuje 90 odsto iranskog izvoza nafte, a njegovo zauzimanje bi dalo Sjedinjenim Državama mogućnost da ozbiljno poremete iransku trgovinu energijom, stavljajući ogroman pritisak na ekonomiju Teherana.

Većina Amerikanaca se protivi ratu, a vojna eskalacija koja bi podstakla dugotrajnu krizu verovatno bi doprinela već niskom Trampovom rejtingu odobravanja pred kongresne srednjoročne izbore u novembru.

(Indeks.hr)

BONUS VIDEO:

TEHERAN U PLAMENU: Snimci izraelskog i američkog reketiranja