KRVOŽEDNI AMERIKANCI Volstrit žurnal apeluje na Trampa: U Iranu se ne sme stati, rat mora da se završi do kraja

Poruka je ogoljena i bez mnogo diplomatskih ukrasa: prekid operacije sada bio bi greška, a ostavljanje iranskih vojnih i nuklearnih kapaciteta netaknutim značilo bi da je posao ostao nedovršen.

U tekstu pod naslovom The Nuclear Job in Iran Isn’t Finished, uredništvo WSJ-a jasno poručuje da Vašington i Tel Aviv ne smeju stati dok ne budu rešeni svi preostali „labavi krajevi“ iranskog nuklearnog programa. Tu se pre svega misli na planinu Pikaks, podzemne objekte u blizini Natanca, tunele i skladišta u Isfahanu, kao i druge lokacije za koje se veruje da i dalje kriju infrastrukturu, opremu i zalihe materijala koje bi Teheranu omogućile da obnovi program.

Suština poruke je jednostavna. Da, cene nafte rastu. Da, ekonomski pritisak postaje sve jači. Da, američka javnost i tržišta sve nervoznije prate razvoj rata. Ali po logici Volstrit žurnala, zaustavljanje sada značilo bi praktično priznanje da je Iran uspeo da izdrži prvi nalet i da sačuva ono najvažnije. U tom slučaju, kako list sugeriše, Teheran bi izvukao jasan zaključak, dovoljno je zapretiti energetskim haosom i skokom cena kako bi Zapad počeo da popušta.

Zato WSJ ne govori samo o bombardovanju, već otvara prostor i za mnogo opasniji scenario. Ako vazdušni udari ne mogu da dosegnu najdublje ukopane ciljeve, naročito objekte poput Pikaks planine, onda se kao moguća sledeća faza pominju specijalne operacije na terenu ili druge akcije kojima bi se preostala infrastruktura fizički zauzela ili uništila. Drugim rečima, deo američkog establišmenta više ne raspravlja da li treba stati, već kako sprečiti da rat bude zaustavljen prerano.

U isto vreme, uredništvo lista ostavlja Trampu i politički izlaz. Po njihovoj logici, američkom predsedniku nije neophodno da sruši vlast u Teheranu da bi proglasio pobedu. Dovoljno je da Iranu nanese takvu štetu da mu za oporavak budu potrebne godine. To je veoma važna nijansa, jer pokazuje da deo establišmenta ne insistira nužno na formalnoj promeni režima, već na strateškom onesposobljavanju Irana do mere u kojoj on više ne bi mogao brzo da obnovi ni vojni ni nuklearni potencijal.

Upravo zato ovaj uvodnik nije obično mišljenje ili još jedan komentar iz američke štampe. Reč je o političkom signalu republikanskih jastrebova upućenom predsedniku koji se i dalje koleba između predizbornih obećanja o okončanju ratova i pritiska sistema koji očigledno traži nastavak obračuna. Po svemu sudeći, ni unutar američke administracije ne postoji puna saglasnost. Već neko vreme se iz različitih centara moći pojavljuju curenja informacija koja pokazuju da u Pentagonu, Stejt departmentu i širem bezbednosnom aparatu nema jedinstvenog stava o tome gde se zaustaviti i da li se uopšte sme stati.

Zbog toga tekst Volstrit žurnala treba čitati mnogo pažljivije nego što na prvi pogled deluje. Ovo nije samo procena stanja na terenu. Ovo je pokušaj da se politički okvir rata zaključa tako da svaki prekid izgleda kao slabost, a svako dalje podizanje uloga kao navodna odgovornost. Kada se rat predstavi kao „nedovršen posao“, tada sve kočnice počinju da smetaju, a pritisak da se ide dublje i dalje postaje sve veći.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"