ŽESTOKI UDAR PO NAFTI: Kineski mornar snima pokušaje PVO sistema Patriot da presretne iransku raketu u Persijskom zalivu (VIDEO)

Snimak prikazuje noćno nebo iznad Fudžejre kroz koje se kreću iranske balističke rakete i presretači sistema Patriot. Ono što je privuklo posebnu pažnju jeste gotovo savršeno paralelno kretanje projektila u vazduhu, koje je na prvi pogled izgledalo kao da svaka raketa ima svoju precizno određenu putanju.

Na društvenim mrežama korisnici su ovaj prizor ironično nazvali „vožnjom u traci“, jer rakete izgledaju kao da se kreću paralelnim pravcima, izbegavajući međusobno ukrštanje. Upravo ta neobična vizuelna slika pokrenula je rasprave o načinu na koji funkcionišu sistemi protivraketne odbrane u realnim borbenim uslovima.

Ova situacija otvorila je pitanje koliko su sistemi Patriot efikasni u uslovima masovnih raketnih napada.

Raketni sukob nad najvećim energetskim čvorištem regiona

Incident se dogodio u trenutku kada je rat između Sjedinjenih Država i Irana ušao u novu fazu eskalacije. Američke snage sprovode napade na iransku vojnu i infrastrukturnu mrežu, dok Teheran uzvraća napadima na strateške ciljeve povezane sa američkim saveznicima širom regiona.

Fudžejra ima poseban značaj u globalnom energetskom sistemu. Grad se nalazi uz jedno od najvećih skladišta nafte u regionu i predstavlja ključnu tačku za izvoz energenata iz Persijskog zaliva.

Zbog toga su civilni brodovi koji su se zatekli u tom području, uključujući kineski trgovački brod sa kojeg je snimljen video, postali neposredni svedoci raketnih operacija koje su se odvijale iznad njih.

Snimak pokazuje kako se projektili kreću iznad mora, dok sistemi Patriot pokušavaju da presretnu dolazeće rakete. Međutim, posmatrači su primetili da se u nekim trenucima čini da presretači ne ulaze u direktan kontakt sa ciljevima.

Ovaj prizor izazvao je polemiku o realnoj efikasnosti protivraketnih sistema raspoređenih u regionu.

Istovremeni napadi na Izrael

Paralelno sa događajima u Persijskom zalivu, Iran i libanski Hezbolah pokrenuli su koordinisane napade na ciljeve u Izraelu.

Tokom jedne noći prijavljeno je da je najmanje dvanaest raketa pogodilo različite ciljeve.

U tim operacijama korišćeni su i dronovi, koji su imali zadatak da preopterete protivvazdušnu odbranu i otežaju presretanje raketa.

Takva taktika kombinovanja dronova i projektila sve se češće koristi u savremenim sukobima jer stvara dodatni pritisak na radarske sisteme i presretače.

Najava novih iranskih raketa

Dan pre ovih događaja Iran je objavio da priprema novo „iznenađenje“ za protivnike.

Jedan od generala Iranske revolucionarne garde izjavio je da je reč o raketama koje se mogu lansirati iz podvodnih platformi.

Takav razvoj tehnologije mogao bi dodatno zakomplikovati protivraketnu odbranu, jer bi projektili mogli biti lansirani iz neočekivanih pravaca.

Umeđuvremenu, trideset dve članice Međunarodne agencije za energiju spremaju se da oslobode rekordnih 400 miliona barela nafte iz hitnih rezervi, dok globalne cene rastu usred tenzija.

Strah od napada na američku teritoriju

U međuvremenu su američke bezbednosne službe počele da razmatraju i mogućnost širenja sukoba van Bliskog istoka.

Federalni istražni biro upozorio je policijske uprave u Kaliforniji na potencijalnu pretnju od iranskih dronova dugog dometa.

Prema dokumentu koji je pregledala televizija ABC News, postoje informacije da je Iran ranije razmatrao scenario u kojem bi bespilotne letelice bile lansirane sa broda u blizini američke obale.

Takav napad bi, prema upozorenju, mogao biti usmeren na neodređene ciljeve u Kaliforniji.

U dokumentu se navodi da nema preciznih informacija o vremenu ili načinu eventualnog napada.

Iranski dronovi dugog dometa

Iran je tokom poslednjih godina razvio nekoliko tipova bespilotnih letelica velikog dometa.

Najpoznatiji među njima je dron Šahed-136, koji nosi bojevu glavu težine između 30 i 50 kilograma i ima domet do 2.500 kilometara.

Novija verzija, predstavljena pre manje od dve godine, označena je kao Šahed-136B.

Ova varijanta ima znatno veću bojevu glavu od oko 90 kilograma i domet koji premašuje 4.000 kilometara.

Teoretski, takvi dronovi bi mogli biti lansirani sa komercijalnih brodova koji plove iz luka u Latinskoj Americi ili Aziji.

Ipak, analitičari smatraju da bi sprovođenje takve operacije bilo izuzetno komplikovano zbog potrebe da se dronovi transportuju i sakriju na brodovima.

Pored toga, američki sistemi ranog upozoravanja mogli bi da otkriju dolazeće letelice i omoguće reakciju.

Napad na tanker u Basri

Sukob je u međuvremenu zahvatio i iračke luke.

Prema izveštajima lokalnih medija, američki tanker koji je prevozio sirovu naftu napadnut je u luci Basra.

Napad je izveden bespilotnim čamcem koji je udario u bok broda i izazvao snažnu eksploziju.

Požar koji je usledio brzo se proširio, a prema nekim izveštajima operacije gašenja nisu odmah započete zbog intenziteta vatre.

Zbog incidenta su operacije na naftnim terminalima u iračkim lukama privremeno obustavljene.

Sajber napad na izraelske železnice

Istovremeno su se pojavile informacije o sajber napadu na sistem upravljanja izraelskim železnicama.

Prema izveštajima iranskih medija, napad je poremetio kretanje vozova koji prevoze vojnu opremu i osoblje izraelske vojske.

Problemi su navodno prijavljeni u severnim delovima Izraela, kao i u oblasti pustinje Negev gde se nalazi nuklearni kompleks Dimona.

Izraelske vlasti nisu zvanično komentarisale ove tvrdnje.

Pentagon objavio snimke uništenih iranskih aviona

U međuvremenu je američko Ministarstvo odbrane objavilo video snimke koji prikazuju rezultate vazdušnih udara na iranske vojne objekte.

Na snimcima sa dronova i sistema za navođenje vide se eksplozije na aerodromima gde su pogođeni parkirani avioni.

Među identifikovanim letelicama nalaze se transportni avion Il-76, američki transportni avion C-130 Hercules koji je Iran ranije nabavio, kao i patrolni avion P-3F Orion.

Video prikazuje kako rakete pogađaju hangare i piste, nakon čega dolazi do velikih eksplozija i požara.

Ovi snimci predstavljeni su kao dokaz uspešnosti američkih vazdušnih udara.

Energetska kriza i pretnje zatvaranjem moreuza

Istovremeno sa vojnim operacijama, na globalnom energetskom tržištu počele su snažne turbulencije.

Cena nafte ponovo se približila nivou od 100 dolara po barelu.

Iranski zvaničnici su upozorili da bi, u slučaju daljeg pogoršanja sukoba, mogao biti blokiran još jedan strateški pomorski prolaz.

Takvu mogućnost spomenuo je jedan visoki iranski vojni zvaničnik u intervjuu za katarski kanal Al Džazira.

On je naveo da Iran raspolaže različitim scenarijima u slučaju dalje eskalacije.

Nije precizirano na koji se prolaz odnosi ova pretnja, ali pojedini analitičari smatraju da bi moglo biti reči o moreuzu Bab el-Mandeb na ulazu u Crveno more.

Moguće posledice za globalnu trgovinu

Zatvaranje još jednog ključnog pomorskog prolaza moglo bi imati ozbiljne posledice po globalno tržište energije i trgovinu.

Persijski zaliv i Crveno more predstavljaju glavne rute za transport nafte i robe između Azije, Evrope i Afrike.

Svako narušavanje bezbednosti u tim područjima može dovesti do naglog rasta cena energenata i povećanja troškova osiguranja brodova.

Zbog toga su događaji poput onog koji su zabeležili kineski mornari kod Fudžejre postali simbol šire krize koja se odvija na Bliskom istoku.

Dok rakete prelaze noćno nebo iznad Persijskog zaliva, posledice sukoba osećaju se daleko izvan regiona, od energetskih tržišta do međunarodnih pomorskih ruta.

(Oružje onlajn)