EVROPA SE NAORUŽAVA DO ZUBA: Skok rasta uvoza oružja od 210% za pet godina kao pre 60 godina, Amerika i dalje dominira

Ukupni globalni transfer oružja u istom periodu porastao je za 9,2 odsto u poređenju sa petogodišnjim ciklusom 2016–2020. godine. Međutim, najveći deo tog rasta dolazi upravo iz Evrope, dok su drugi regioni beležili stagnaciju ili pad.

UKRAJINA KAO KLjUČNI FAKTOR EVROPSKOG RASTA

Glavni razlog za dramatičan skok evropskog uvoza jeste obimna isporuka oružja Ukrajini. Između 2021. i 2025. godine, čak 9,7 odsto svih globalnih pošiljki oružja završilo je u Ukrajini. Skoro polovina tog naoružanja dolazila je iz Sjedinjenih Država.

Time je Ukrajina postala najveći pojedinačni uvoznik oružja na svetu u posmatranom periodu. Ipak, SIPRI beleži da je tokom 2025. godine došlo do primetnog pada isporuka, što se dovodi u vezu sa smanjenjem američkih transfera.

Istovremeno, evropske zemlje šire sopstvene arsenale, pozivajući se na bezbednosne izazove i pretnju iz Rusije. Prema rečima Metjua Džordža iz SIPRI-ja, gotovo polovina ukupnog uvoza oružja u Evropi, tačnije 48 procenata, dolazi iz Sjedinjenih Država.

NATO EVROPA I EKSPLOZIJA NABAVKI

Uvoz oružja u evropske članice NATO-a porastao je za 143 procenta u odnosu na prethodni petogodišnji period. Sjedinjene Države su isporučile 58 procenata tog oružja.

Poljska se ističe kao zemlja sa najdramatičnijim skokom uvoza, koji je povećan za 852 procenta. Time je pretekla Ujedinjeno Kraljevstvo i izbila na vrh evropske liste uvoznika.

Evropa je, praktično, utrostručila obim uvoza u poređenju sa prethodnim periodom, što je region ponovo pozicioniralo kao globalno najaktivnijeg kupca naoružanja.

NEMAČKA IZVOZNA SILA, RUSIJA U PADU

Snažna potražnja i sponzorisanje Ukrajine uticali su i na raspored izvoznika. Nemačka je postala četvrti najveći izvoznik oružja na svetu, prestigavši Kinu.

Skoro četvrtina nemačkog izvoza između 2021. i 2025. godine otišla je u Ukrajinu, dok je dodatnih 17 procenata isporučeno drugim evropskim državama.

Sjedinjene Države su dodatno učvrstile svoju globalnu dominaciju. Njihov udeo u svetskom izvozu porastao je sa 33 na 42 procenta. Oružje su isporučivale u 99 zemalja, a Saudijska Arabija bila je njihov najveći pojedinačni kupac sa udelom od 12 procenata.

Francuska je druga po veličini izvoznica sa udelom od 9,8 procenata. Njen izvoz u evropske zemlje povećan je za 452 procenta tokom posmatranog perioda, iako 80 procenata francuskog izvoza i dalje ide van Evrope, pre svega u Indiju. Ukupno je francusko oružje isporučeno u 63 države.

Rusija je ostala treća, ali uz značajan pad. Njen izvoz smanjen je za 64 procenta, pre svega zbog smanjenih isporuka Alžiru, Kini i Egiptu. U periodu 2021–2025. rusko oružje isporučeno je u 30 država i jednom nedržavnom akteru. Čak 74 procenta ukupnog izvoza otišlo je u tri zemlje: Indiju, sa 48 procenata, te Kinu i Belorusiju sa po 13 procenata.

AZIJA, BLISKI ISTOK I AFRIKA: PROMENjENA SLIKA

Nakon Evrope, Azija i Okeanija ostaju drugi najveći uvoznici sa udelom od 31 procenta, uprkos padu ukupnog uvoza za 20 procenata. Posebno je značajan pad kineskog uvoza od 72 procenta, kao i smanjenje u Južnoj Koreji od 45 procenata i Australiji od 39 procenata. Ove zemlje sve više razvijaju domaće kapacitete za proizvodnju naoružanja.

Zbog tog trenda, Kina prvi put od perioda 1991–1995. nije među deset najvećih uvoznika na svetu.

Istovremeno, Japan je povećao uvoz za 76 procenata, a Tajvan za 54 procenta. Južna Koreja i Japan gotovo kompletno oružje uvoze iz Sjedinjenih Država, 93 i 95 procenata respektivno.

Na Bliskom istoku uvoz je opao za 13 procenata, iako se tri od deset najvećih globalnih uvoznika, Saudijska Arabija, Katar i Kuvajt, nalaze u tom regionu. Izrael je povećao uvoz za 12 procenata, pri čemu 68 procenata dolazi iz SAD. Iran je smanjio sopstveni uvoz i u izveštajnom periodu isporučivao oružje isključivo Rusiji.

U Africi je Alžir zabeležio pad uvoza od 78 procenata, dok je Maroko povećao uvoz za 12 procenata i postao najveći uvoznik oružja na kontinentu.

U Južnoj Americi, ukupni uvoz porastao je za 31 procenat, a Brazil je zabeležio posebno snažan rast od 150 procenata.

SIPRI I ŠIRA SLIKA GLOBALNOG NAORUŽAVANjA

SIPRI, sa sedištem u Stokholmu, svake godine objavljuje detaljne analize globalne trgovine oružjem, vojne industrije, nuklearnog arsenala i vojnih budžeta. Delimično finansiran od strane švedske vlade, institut predstavlja jednu od najcitiranijih referenci u oblasti bezbednosnih studija u zapadnim glasilima.

Podaci iz najnovijeg izveštaja jasno pokazuju da je evropski kontinent ušao u novu fazu intenzivnog naoružavanja. Skok od 210 procenata u samo pet godina predstavlja istorijski presedan za region koji je decenijama nakon Hladnog rata beležio pad ili stagnaciju vojnih nabavki.

Globalna trgovina oružjem se tako sve više preusmerava ka Evropi, dok Sjedinjene Države dodatno učvršćuju svoju poziciju vodeće izvozne sile, a ruski izvoz prolazi kroz period značajne kontrakcije.

Trendovi koje beleži SIPRI ukazuju na dugoročnu promenu strukture globalnog tržišta oružja, u kojoj EU više nije samo proizvođač, već i najveći kupac savremenih sistema naoružanja.

Obavezno je naglasiti da tržište naoružanja funkcioniše potpuno drugačije od klasičnih tržišta. Odluke o kupovini često su rezultat bezbednosnih procena, političkih uslova i dugoročnih strateških vezivanja za određene partnere, a ne isključivo slobodnog izbora između ponuđača. U tom smislu, ‘sloboda izbora’ u trgovini oružjem ima ograničeno značenje, jer je oružje pre svega instrument državne politike.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"