IRAN JE TAJNO KONTAKTIRAO SAD: Tramp se suočava sa velikim izazovom

Američki zvaničnici sumnjaju da su Trampova administracija i Iran zaista spremni da reše krizu, barem kratkoročno. Ponuda, koju su Njujork tajmsu opisali bliskoistočni i zapadni zvaničnici pod uslovom anonimnosti, pokreće ključna pitanja o tome da li iranski zvaničnici uopšte mogu da sprovedu potencijalni sporazum o prekidu vatre dok je vlada u Teheranu u rasulu, a izraelski udari metodično eliminišu njene lidere. Bela kuća i iranski zvaničnici nisu odgovorili na zahteve za komentar, a CIA je odbila da komentariše.

Sumnje u Vašingtonu i izraelskoj opoziciji

Izraelski zvaničnici, koji se zalažu za višednevnu kampanju kako bi se nanela maksimalna šteta iranskim vojnim kapacitetima i potencijalno srušila vlada, pozvali su Sjedinjene Države da ignorišu ovaj pristup. Za sada se ponuda u Vašingtonu ne smatra ozbiljnom. Sam Tramp, nakon što je danima govorio da je otvoren za dogovor, objavio je u utorak ujutru na društvenim mrežama da je sada „prekasno“ za razgovore.

Obraćajući se novinarima kasnije tog dana, Tramp je izrazio žaljenje što su iranski zvaničnici koje su Sjedinjene Države poznavale i smatrale potencijalnim liderima ubijeni. „Većina ljudi na koje smo računali je mrtva“, rekao je Tramp. „Uskoro nećemo poznavati nikoga.“

Trampova potraga za novom iranskom vladom

Iranski pokušaj kontakta i haos u vođstvu ističu ključno pitanje sa kojim se suočava Tramp dok odlučuje kakvu iransku vladu želi da formira, ili barem da prihvati. Čini se da je već odustao od početne ideje o narodnom ustanku koji bi proizveo nove lidere i sada dolazak pragmatičnijih osoba na čelo postojeće političke strukture vidi kao najbolji ishod. Trampovi zvaničnici očekuju da će svaki sporazum o okončanju bombardovanja uključivati obećanje Teherana da će napustiti ili drastično ograničiti svoje programe balističkih raketa i nuklearnog oružja i podršku stranim saveznicima poput Hezbolaha.

Zauzvrat, Tramp je nagovestio da će dozvoliti preživelim iranskim liderima da zadrže svoju ekonomsku i političku moć. Ponovo je naveo Venecuelu kao model nakon što su SAD u januaru zarobile lidera te zemlje, Nikolasa Madura. Pod pretnjom sile, Tramp je prisilio Madurovog naslednika da prepusti kontrolu nad izvozom nafte SAD, uz vrlo malo zahteva za političke reforme. „Ono što smo uradili u Venecueli, mislim, je savršen scenario“, rekao je Tramp u intervjuu u nedelju. „Lideri mogu biti birani.“

Prepreke i neslaganja sa Izraelom

Ali ta vizija bi mogla da se ispostavi kao fatamorgana. Prvo, nije jasno da li je Iran zaista spreman za dogovor. Neki iranski lideri možda veruju da mogu da nanesu dovoljno fizičke, ekonomske i političke štete SAD i Izraelu da ih primoraju da okončaju napad. Tramp se već suočava sa rastućim političkim pritiskom republikanskih saveznika nezadovoljnih operacijom. Trampove promenljive izjave mogle bi da odražavaju tenzije sa Izraelom oko ratnih ciljeva, prema rečima Stivena A.

Kuka, stručnjaka za Bliski istok u Savetu za spoljne odnose. Kuk je u ponedeljak rekao da Izrael ne želi da Tramp osmisli „rešenje u stilu Venecuele za promenu Irana“, moguće sa nekim iz Iranske revolucionarne garde. Ova elitna vojna snaga kontroliše veliki deo iranske ekonomije, a neki analitičari i američki zvaničnici veruju da bi u njenim redovima mogli biti pragmatičari manje posvećeni fundamentalističkim principima režima, a više posvećeni očuvanju sopstvene moći i bogatstva. U utorak je Izrael napao kompleks u kome su se visoki iranski sveštenici sastajali kako bi izabrali naslednika vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u vazdušnom napadu u subotu.

Pre napada, CIA je pripremila procenu koja je razmatrala različite scenarije o tome kakvo bi vođstvo moglo da se pojavi nakon sukoba. Izvori upoznati sa procenom rekli su da nijedan od scenarija nije imao visok nivo pouzdanosti zbog previše nepoznanica. Ipak, neki kreatori politike su se fokusirali na mogućnost da grupa Revolucionarne garde postane najuticajniji glas u vladi. Pitanje za Trampovu administraciju sada je da li će bilo koji od ovih zvaničnika preživeti ponovljene napade.

Opasnost od haosa i narodnog ustanka

Čak i ako Tramp odustane od pregovora, kako iranska vlada slabi, moglo bi biti sve teže pronaći osobu sa dovoljnim uticajem da primora zemlju da se pridržava sporazuma sa Sjedinjenim Državama. Mnogi analitičari upozoravaju da bi iranska vlada uskoro mogla da izgubi kontrolu nad udaljenim regionima sa etničkim manjinama poput Kurda ili da se potpuno raspadne, što bi dovelo do haosa i nasilja sličnih građanskim ratovima u Siriji i Libiji. Druga mogućnost je da Iranci svrgnu oslabljenu vladu.

Stručnjaci kažu da je režim izuzetno nepopularan i da je ostao na vlasti samo zahvaljujući brutalnoj represiji. U videu kojim je najavio napad u subotu, Tramp je pozvao Irance da se pobune, govoreći im da je „čas vaše slobode blizu“ i da će, kada se napad završi, „preuzeti svoju vladu, biće vaše da je preuzmete“.

Od tada, Trampov ton je postao pasivniji. „Imaće tu priliku, ali iskreno, to će biti na njima“, rekao je. „Moraće da donesu tu odluku.“ Ali nema garancije da bi Tramp pozdravio ishod narodne revolucije. „Malo je verovatno da bi država koja nastane bila liberalna demokratija prijateljska prema Sjedinjenim Državama, s obzirom na to da je rođena u ratu sa Sjedinjenim Državama“, rekla je Rozmari Kelanik iz organizacije „Odbrambeni prioriteti“. Sam Tramp je u utorak priznao rizik: „Najgori mogući scenario bi bio da sve ovo uradimo, a onda neko preuzme vlast ko je podjednako loš kao i prethodna osoba, zar ne? Voleli bismo da vidimo nekoga ko će to vratiti narodu.“

U potrazi za „umerenim“ sagovornikom

Kada je upitan o mogućnosti povratka Reze Pahlavija, najstarijeg sina bivšeg šaha Irana koji je svrgnut 1979. godine, Tramp nije pokazao oduševljenje. Rekao je da Pahlavi „deluje kao veoma fina osoba“, ali je jasno stavio do znanja da bi više voleo „nekoga ko je tu i ko je popularan u ovom trenutku, ako takva osoba postoji“. Pahlavi ne živi u Iranu od 1970-ih, i iako su neki demonstranti skandirali njegovo ime, nije jasno koliku podršku uživa.

Njegov otac, Mohamed Reza Pahlavi, koga su SAD podržale u puču 1950-ih, bio je američki saveznik decenijama. Prodavao je naftu i kupovao oružje od SAD i imao je dobre odnose sa Izraelom. Islamske revolucionare koji su ga svrgnuli predvodio je ajatolah Ruholah Homeini, koji je uspostavio teokratsku vladu žestoko neprijateljski nastrojenu prema SAD i Izraelu. Tramp i njegovi savetnici tvrde da je sa današnjim iranskim liderima nemoguće poslovati zbog njihovog verskog radikalizma i mržnje prema Zapadu.

U ponedeljak ih je nazvao „radikalnim ludacima“, dodajući: „Oni su bolesni ljudi. Mentalno su bolesni. Ljuti su. Ludi su. Bolesni su.“ Ako iranska vlada preživi, ključno pitanje može biti da li Tramp može pronaći „umerenijeg“ sagovornika. To bi značilo nekoga ko je dovoljno visok u sadašnjoj vladi da ima autoritet, ali nije previše vezan za njenu revolucionarnu ideologiju. Bivši američki predsednici su već pokušavali da pregovaraju sa relativno umerenim ličnostima, poput reformističkog predsednika sa kojim je Barak Obama sklopio nuklearni sporazum 2015. godine.

Ali kritičari već dugo upozoravaju da je ideja o umerenima u Teheranu iluzija. Kao što je bivši američki ministar odbrane Robert Gejts primetio još 2008. godine: „Uključen sam u potragu za neuhvatljivim iranskim umerenacem već 30 godina.“

Sva dešavanja o ratu na Bliskom istoku možete pratiti uživo u našem BLOGU.

BONUS VIDEO: