JEDAN POZIV PROMENIO JE SVE: Evo zašto je počeo rat sa Iranom (VIDEO)

Netanjahu je rekao Trampu i njegovom timu da bi svi mogli biti ubijeni u razornom vazdušnom napadu, rekla su tri izvora upoznata sa razgovorom. Taj telefonski poziv od 23. februara, obavljen iz Situacione sobe Bele kuće, bio je ključni trenutak koji je pokrenuo rat sa Iranom, a takođe odgovara na pitanje koje mnogi postavljaju od subote: zašto baš sada, izvestio je Aksios.

Neodoljiva meta

Odgovor je da su ajatolah Ali Hamnei i njegov uži krug pomoćnika predstavljali neodoljivu metu prilike koju ni Tramp ni Netanjahu nisu želeli da propuste. Tramp je bio sklon napadu na Iran čak i pre nego što je saznao za nove obaveštajne podatke, ali nije tačno odlučio kada će preduzeti akciju do Netanjahuovog poziva.

Poziv je bio deo višemesečne intenzivne koordinacije između dva lidera. U dva meseca koja su prethodila ratu, sastali su se dva puta i razgovarali telefonom 15 puta, potvrdili su američki i izraelski zvaničnici. SAD i Izrael su razmatrali napad nedelju dana ranije, ali su ga odložili iz obaveštajnih i operativnih razloga, uključujući loše vreme.

Potvrda obaveštajnih službi i konačna odluka

Nakon poziva, Tramp je naložio CIA-i da proveri informacije koje je prikupila izraelska vojna obaveštajna služba, a početna provera je potvrdila njihovu tačnost. Pripreme su se ubrzale, a Tramp je rekao Netanjahuu da će razmotriti napad, ali prvo mora da održi govor o stanju nacije sledeće večeri. Američki zvaničnici su rekli da je Tramp doneo „svesnu odluku“ da se ne fokusira previše na Iran u govoru kako ne bi uznemirio ajatolaha i primorao ga da se sakrije pre nego što se napad može izvršiti.

Do četvrtka, CIA je u potpunosti potvrdila da će svi ovi ljudi biti na istom mestu i da treba iskoristiti priliku, rekao je jedan izvor. Istog dana, Trampovi izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof pozvali su iz Ženeve nakon višesatnih razgovora sa iranskim zvaničnicima i preneli jasnu poruku: pregovori ne vode nikuda.

Diplomatija ne uspeva, Tramp daje konačno naređenje

„Ako odlučite da se bavite diplomatijom, mi ćemo se boriti i insistirati da postignemo sporazum. Ali ovi ljudi su nam pokazali da nisu spremni za sporazum kojim biste bili zadovoljni“, rekao je američki zvaničnik upoznat sa pozivom.

Tramp je tada zaključio dve stvari: obaveštajni podaci su bili pouzdani i pregovori su bili završeni. U petak u 21:38 po hrvatskom vremenu, dao je konačno naređenje. Jedanaest sati kasnije, bombe su pale na Teheran, Hamnei je ubijen i rat je počeo.

Istovremeni pregovori i vojno planiranje sa Izraelom

Tramp je smatrao Netanjahua bliskim partnerom i ozbiljno je razmatrao njegove savete o Iranu, ali je istovremeno bio odlučan da prvo pokuša da iscrpi diplomatski put. „S jedne strane, vodili smo pregovore, a sa druge strane, zajedno smo radili vojno planiranje sa Izraelom“, rekao je jedan američki zvaničnik.

„On je sve to procenjivao istovremeno.“ Pod pritiskom kritičara da su SAD uvukle Izrael u rat, američki državni sekretar Marko Rubio je u utorak rekao da operacija mora biti izvedena svakako i da je samo pitanje kada. „Ovaj vikend je pružio jedinstvenu priliku za zajedničku akciju protiv ove pretnje“, rekao je novinarima na Kapitol Hilu. „Želeli smo da operacija ima maksimalne šanse za uspeh.“

Plan napada ubrzan nakon izraelskog pritiska

Jedan izraelski zvaničnik je rekao da je Tramp želeo da napadne ranije, već početkom januara, ali da je Netanjahu tražio odlaganje. Vreme napada, naglasio je, bilo je potpuno koordinisano, uz razumevanje da će operacija biti izvedena zajednički.

Prvobitni plan je predviđao napad krajem marta ili početkom aprila kako bi se administraciji dalo vremena da pripremi javnost. Ali Netanjahu je, prema rečima jednog američkog zvaničnika, želeo da ubrza stvari. Zvaničnik je rekao da je Netanjahu počeo da upozorava da su iranski opozicioni lideri koji se kriju u sigurnim kućama u opasnosti da budu ubijeni od strane režima.

Administracija zatečena brzinom događaja

Ubrzani raspored je zatekao administraciju. Umesto nedeljama pripremanja javnosti za rat, Bela kuća se našla u situaciji da objašnjava napade tek nakon što su bombe pale. „Nismo unapred izneli argumente za rat koliko smo mogli jer se prilika ukazala tako brzo“, rekao je jedan zvaničnik.

Drugi je priznao da su poruke administracije bile zbunjujuće i da su Rubio i Bela kuća počeli da objašnjavaju razloge rata tek nakon napada, a ne pre.

Amerikanci su bili zatečeni kada je Iran uzvratio

Dodatne tenzije izazvala je činjenica da su Tramp i Netanjahu planirali napad u tajnosti, pa su mnogi američki građani bili potpuno zatečeni i zarobljeni u regionu kada je Iran pokrenuo odmazdni napad preko Persijskog zaliva.

Rubiov Stejt department je potom morao da organizuje hitnu evakuaciju više od 1.500 Amerikanaca koji su tražili pomoć da napuste region. Na pitanje novinara u utorak zašto nije postojao plan evakuacije, Tramp je odgovorio: „Pa, zato što se sve dogodilo veoma brzo.“

Izrael: Tramp je neupravljiv lider

Nasuprot tome, izraelski ambasador u Vašingtonu Jehiel Lajter odbio je da komentariše detalje telefonskog poziva od 23. februara, ali je negirao tvrdnje da je Netanjahu vršio pritisak ili da je pretnja iranskoj opoziciji bila razlog za ubrzanje operacije.

„Tokom prošle godine, sarađivali smo bliže nego ikad sa našim partnerima u Sjedinjenim Državama po pitanju Irana i potpuno se slažemo oko pretnje koju Iran predstavlja za Izrael, Sjedinjene Države i slobodni svet“, rekao je Lajter za Aksios. „Svako ko poznaje predsednika Trampa zna da je on jak, neupravljiv lider“, dodao je.

Tramp: Možda sam gurnuo Izrael na akciju

Tramp je takođe u utorak odbacio tvrdnje da je Netanjahu gurnuo SAD u rat. „Pregovarali smo sa ovim ludacima i moje mišljenje je bilo da će oni prvi napasti. Bio sam apsolutno uveren u to. Ako ništa drugo, možda sam gurnuo Izrael na akciju“, rekao je. Bela kuća nije osporila navode u izveštaju Aksiosa i pozvala se na javne izjave koje su Tramp i Rubio dali u utorak.

Sva dešavanja o ratu na Bliskom istoku možete pratiti uživo u našem BLOGU.

BONUS VIDEO: