SAD PREKO IRANA "CILJAJU" KINU: Amerika, po oceni pojedinih analitičara, rizikuje da joj se agresija vrati kao bumerang
KINESKO Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je sve uključene strane da odmah obustave vojne operacije u Iranu i spreče dalju eskalaciju sukoba. Peking izražava duboku zabrinutost zbog širenja rata u regionu i apeluje na povratak dijalogu. Američki napadi na Iran "krše međunarodno pravo i osnovne principe međunarodnih odnosa", ocenjuje Kina i ističe da iransko nuklearno pitanje treba da se reši političkim i diplomatskim putem, vraćanjem pregovora.
Foto: Profimedia
Šef kineske diplomatije i član Političkog biroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Vang Ji izjavio je juče, tokom telefonskog razgovora sa izraelskim kolegom Gideonom Sarom da se Kina protivi vojnim napadima Izraela i SAD na Iran i dodao da je uzdržavanje od upotrebe, ili pretnje silom u međunarodnim odnosima, u interesu svih. On je pozvao Izrael da preduzme konkretne mere da osigura bezbednost kineskog osoblja i institucija na izraelskoj teritoriji.
Portparolka kineskog MIP Mao Ning, pozvala je sve učesnike sukoba u Iranu da obezbede bezbedan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, dodavši da je Kina spremna da sarađuje sa zemljama regiona Bliskog istoka i sa međunarodnom zajednicom na povratku stabilnosti.
Analitičari ukazuju da upravo ovakva, za sada umerena, reagovanja Pekinga, mogu da budu uvod u konkretniji odgovor Kine, koja je, ocenjuju, stvarni, a skriveni razlog američkih pretnji Iranu. Instrument pritiska, ističu geostratezi, mogao bi Vašingtonu da se vrati kao bumerang. Indirektno obuzdavanje Pekinga napadom na Teheran, nova je politika Bele kuće, baš kao što je glavna meta američkog napada na Venecuelu bila Kuba, navode pojedini eksperti.
Njihov ključni argument je činjenica da se u Iranu ukrštaju energetska tržišta, pomorske uske tačke, sankcije i konkurentski projekti, a to se ukrštanje najdirektnije preseca sa strateškim takmičenjem između SAD i Kine.
Balans
LOGIKA korišćenja Irana kao tačke pritiska na Kinu ima oštra ograničenja, jer skokovi cena nafte štete svima, uključujući i onog ko upravlja polugom pritiska, a to su SAD. Osim toga, mnogi američki partneri u Evropi i Aziji, patili bi od stalno visokih cena i poremeća u isporuci. Strateški rizik nosi sa sobom činjenicu da će, ako rat postane stalna karakteristika kineskog okruženja, Peking povećati strateške rezerve, diverzitikovati dobavljače i produbiti veze sa Rusijom i drugim izvoznicima, što Americi nikako ne bi išlo u prilog.
- Kina, čija bezbednost zavisi od predvidljivih morskih puteva, primorana je, usled nametnutih scenarija, da plaća više za iste terete, utovaruje veće zalihe i posvećuje veću pomorsku pažnju udaljenim vodama, gde SAD odavno imaju prednost u logistici i svemu ostalom što se duge plovidbe tiče - ističe Murad Sadigzade, predsedavajući Centra za bliskoistočne studije. - Postoji nekoliko načina na koje kriza, usredsređena na Iran, a naročito dugotrajna, može da funkcioniše kao indirektni pritisak na Kinu. Uz to, Teheran i Peking su strateški partneri.
Destabilizacija Irana pravi prekid u lancu koji primorava Kinu da se još više oslanja na rute na koje može da utiče američka pomorska moć. Ako, međutim, SAD bude izabrale eskalaciju sukoba, kineski uvoznici biće primorani da prilagode ponašanje, prihvate veće troškove, ili traže, ekonomski manje povoljne, alternative. Pri tome, važan segment je obim kineskog oslanjanja na iransku naftu, navodi Raša tudej i podseća da Kina kupuje više od 80 odsto iranske nafte.
Teheran je, takođe, geostrateški čvor u planiranju povezivanja u okviru pekinške agende "Pojas i put", uvek je bio usmeren i na izgradnju alternativnih koridora kako trgovina i energetski tokovi ne bi bili taoci određene pomorske tačke i jednog političkog odnosa.
Analitičari, međutim, upozoravaju da, na kraće staze, Vašington može da ima uspeha, jer kratak šok može da pokvari Kini računicu. Na duže staze, međutim, američka intervencija će, po svoj prilici, podstaći strukturne promene u razmišljanju Pekinga, kao i stvaranje alternativnih institucija, što će u budućnosti, potkopati domet američkih sankcija.