NAJOPASNIJA OBJAVA OD DRUGOG SVETSKOG RATA! Šta zapravo znači „Sveti rat“ i zašto je Iran baš sad povukao ovaj potez

Prema njegovoj proceni, napadi bi relativno lako mogli da se dogode na teritoriji Sjedinjenih Država, ali i u evropskim zemljama i drugim regionima sveta, pri čemu bi potencijalne mete mogli biti američki građani ili državljani država koje su, kako navodi, faktički stale uz vojnu akciju SAD i Izraela.

Jašlavski upozorava da bi eskalacija sukoba mogla da motiviše pojedince ili ekstremističke grupe na nasilne akcije, čak i bez direktnog organizovanja od strane države Iran.

Američka televizija ABC News objavila je 2. marta, pozivajući se na bezbednosne izvore, da Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD izražava ozbiljnu zabrinutost zbog mogućih napada takozvanih „usamljenih vukova“, ali i sajber operacija koje bi mogle uslediti nakon vojnih udara na Iran započetih 28. februara.

U saopštenju se navodi da pojedinačni napadi unutar SAD ranije nisu bili direktno povezani sa Iranom, Revolucionarnom gardom ili šiitskim ekstremizmom, ali da bi aktuelni sukob mogao podstaći radikalizovane pojedince da napadnu ciljeve koje smatraju jevrejskim, proizraelskim ili povezanim sa američkom državom i vojskom.

Kao prvi alarmantan primer navodi se incident koji se dogodio 1. marta u američkom gradu Ostinu, gde je muškarac otvorio vatru na goste jednog bara.

Kasnije je utvrđeno da je napadač bio 53-godišnji migrant iz Senegala, Ndiaga Dijan, a u njegovom vozilu pronađena je verska literatura, kao i majica sa simbolima Irana i njegovom zastavom.

Jašlavski naglašava da Iran kao država tradicionalno nije sklon direktnom sprovođenju terorističkih napada, ali upozorava da snažna politička i verska retorika može motivisati pojedince na radikalne poteze i nasilje nad američkim građanima.

Prema njegovim rečima, pucnjava u Ostinu može predstavljati prvi pokazatelj takvog procesa.

On dodaje da pozivi iz Irana verovatno neće imati snažan odjek među širom muslimanskom populacijom, ali da mogu uticati na pojedince sklone ekstremizmu, koji bi pod uticajem propagande mogli izvršiti napade.

Ekspert takođe podseća da Iran ima uticaj nad mrežom šiitskih oružanih i radikalnih grupa širom Bliskog istoka, koje su i ranije bile povezivane sa napadima tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

Kao primere navodi napade na mirovne snage Ujedinjenih nacija u Libanu, ali i bombaški napad na jevrejski kulturni centar u Buenos Ajresu 1994. godine.

Dodatnu zabrinutost izazvala je odluka iranskog velikog ajatolaha Makarema Širazija, jednog od najuticajnijih šiitskih teologa, koji je nakon atentata na iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija proglasio džihad protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.

U svojoj poruci naveo je da su narod Irana i širi islamski svet „žedni osvete“ zbog smrti vođe revolucije, naglašavajući da je osveta verska dužnost muslimana širom sveta.

Širazi je za aktuelnu eskalaciju optužio SAD i Izrael, koje je nazvao odgovornima za trenutnu situaciju u regionu.

Jašlavski ocenjuje da takve izjave dodatno povećavaju rizik od širenja sukoba i čine bezbednosnu situaciju još opasnijom, iako smatra da je prvobitni uzrok eskalacije vojna akcija protiv Teherana.

Istovremeno upozorava da pretnje i ratna retorika dodatno produbljuju neprijateljstvo i povećavaju rizik da stradaju civili koji nemaju nikakve veze sa sukobom.

On ipak napominje da verski pozivi iz Irana imaju ograničen domet, jer je Iran dominantno šiitska država, dok većinu muslimanskog sveta čine sunitske zemlje, zbog čega takvi apeli ne moraju nužno izazvati masovni odgovor.

Govoreći o mogućim posledicama po Rusiju, Jašlavski smatra da je verovatnoća direktne terorističke pretnje manja, ali podseća da su događaji u Gazi 2023. godine izazvali radikalne reakcije i na Severnom Kavkazu.

Zaključuje da svaki teroristički čin, bez obzira na motive ili politička opravdanja, predstavlja ozbiljnu opasnost po ljude, države i globalnu bezbednost.

Sličnu zabrinutost izneo je i Aleksej Čepa, prvi zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne odnose, koji je upozorio da bi dalja eskalacija sukoba između Irana i Izraela mogla prerasti u širi globalni konflikt.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi iransko versko i vojno rukovodstvo bilo uništeno ili destabilizovano, Sjedinjene Države bi mogle računati na unutrašnju opoziciju i revolucionarne procese, ali ostaje neizvesno kako bi se situacija dalje razvijala.

Čepa upozorava da bi upravo u takvom scenariju moglo doći do ozbiljnih pogrešnih procena koje bi svet gurnule u još širi sukob.

(Alo)

BONUS VIDEO