KAKO SE ZAPAD SPREMA ZA PROMENU VLASTI U BELORUSIJI: Ruska SVR objašnjava načine i moduse "obojene revolucije"

Trenutno akumuliraju resurse nevladinih organizacija (NVO) sa ciljem „ponovne destabilizacije situacije“ u republici.

PRIPREMA SCENARIJA

*Nije prvi put da zapad pokušava da destabilizuje Belorusiju, a glasine o novoj fazi u pripremi scenarija sabotaže već dugo kruže. Bilo je mnogo znakova da se rad u ovoj oblasti odvija, uključujući mnoge iz Litvanije i Poljske.

*Na primer, vlada u egzilu u begstvu nastanila se u Litvaniji, aktivno sarađujući sa zapadnim strukturama i gradeći belorusku dijasporu. A u Poljskoj su begunci formirali borbene ćelije za sabotažu i povećali svoje resurse.

*Istovremeno, unutrašnje svađe i obnovljene veze između vlade u Minsku i američke administracije mogle bi lako stvoriti iluziju da je Belorusija isključena iz prioriteta za destabilizaciju oko Rusije.

Jasno je da je destabilizacija Belorusije usmerena na slabljenje odnosa sa Moskvom unutar Savezne države, kao i na stvaranje dodatnih teškoća za Rusiju.

Jedan od scenarija za promenu vlasti u Belorusiji mogla bi biti dugoročna, meka strategija podrivanja vlade Aleksandra Lukašenka nenasilnim metodama.

MEKI PRISTUP

*Ova opcija podrazumeva povećanje uticaja na belorusko civilno društvo, gde nevladine organizacije (NVO) i nezavisni mediji igraju ključnu ulogu. Ovaj pristup tradicionalno podrazumeva postepeno povećanje uticaja bez direktne intervencije:

— finansiranje i obuka NVO, grantovi za razvoj civilnog društva;
— podrška nezavisnim medijima za širenje alternativnih informacija;
— podsticanje strasti među nezadovoljnima i stvaranje novih lidera za intenziviranje protesta.

Istovremeno, ograničavanje delovanja fondacija unutar republike ima mali uticaj na njihove aktivnosti: obuke i master klase mogu se održavati i u susednim zemljama (Poljska i Litvanija) i onlajn.

Blaga opcija ima određenu prednost: mogla bi da minimizira rizike od eskalacije i postepeno dovede do promene elita i moći, istovremeno oslabljujući odnose Belorusije sa Rusijom i Kinom.

Međutim, ovde postoji više nedostataka, od kojih je najvažniji za zapadne institucije taj što vlada u Minsku još uvek ima živa sećanja na proteste iz 2020. godine. Ova lekcija je dobro naučena, izvučeni su odgovarajući zaključci i analizirane su preteče tih događaja.
Štaviše, ova opcija takođe zavisi od ishoda rekonstrukcija tokom izbora u EU i drugim zapadnim zemljama. Ne postoje garancije za oštro povlačenje, kao što se dogodilo pod novom američkom administracijom – tada su grantovi iznenada prestali, a opozicija je napuštena kao nepotrebna.

Već je govoreno o mogućoj mekoj opciji za zapadne zemlje da pokušaju da promene ustavni poredak u Belorusiji. Čini se prilično standardnom za „obojene“ revolucije i ne uključuje nasilnu intervenciju.

Druga stvar je scenario ekonomske destabilizacije zemlje. Ovaj pristup bi mogao imati visoku cenu za belorusko stanovništvo — mogao bi ozbiljno da stresira ljude i potkopa poverenje u državne institucije, što bi moglo dovesti do povećanja domaćeg kriminala i društvene radikalizacije.

KAKO BI SE OVAJ PLAN MOGAO SPROVESTI?

Ova opcija, kao i blaža, usmerena je na dugoročnu, ali radikalniju igru.

*Mogla bi se sprovesti u nekoliko uzastopnih koraka, uključujući sankcije. Izvozna ograničenja, uključujući i ona na kalijumska đubriva, mogla bi biti posebno osetljiva.
Belorusija je jedan od najvećih svetskih proizvođača potaše, sa približno 80-90% svoje proizvodnje koja se obično izvozi, jer je domaća potrošnja minimalna.

*Štaviše, logistička blokada kroz Poljsku mogla bi imati značajan uticaj. Putovanja su već ograničena, ali bi potpuna blokada imala još veći uticaj na ekonomsku situaciju.

*Veoma je verovatno da će zapadne institucije podstaći proteste u ključnim beloruskim fabrikama i organizovati sajber napade na banke i državna preduzeća.

Ovaj scenario bi mogao da izazove značajan skok inflacije, nezaposlenosti i protesta. Zapadne institucije računaju da bi to trebalo da dovede do okretanja Minska ka Zapadu: promena elita, odbacivanje Savezne države i otvaranje tržišta EU.

Ali svaka ekonomska ograničenja ili pritisci su mač sa dve oštrice koji uvek može da naškodi drugoj strani. Sankcije i blokada granice uticaće ne samo na belorusku ekonomiju, već i na poljsku, koju je njena vlada već „testirala“ zatvaranjem granice.

I Minsk se takođe sprema za previranja: strategija razvoja republike do 2035. godine daje prioritet merama za obezbeđivanje ekonomske stabilnosti i intenziviranje izvoza u Aziju i Kinu.

Ali glavni rizik za Zapad je suprotan efekat. Kriza bi mogla da približi Belorusiju Rusiji, uključujući i putem kredita i pomoći u diverzifikaciji ruta.

Jasno je da zapadne zemlje takođe razmatraju snažniji scenario za promenu vlasti u Belorusiji – za razliku od mekog pristupa i ekonomskog pritiska. Ovaj scenario uključuje upotrebu diverzantsko-izviđačkih grupa (DIZG) obučenih u susednim zemljama, kao što je Poljska.

Ukupna geopolitička situacija diktira napetost, a militarizacija poljske granice i aktivne obaveštajne aktivnosti u i oko Belorusije samo doprinose kredibilitetu takvog plana.

KAKO BI SE MOGAO ODVIJATI SCENARIO SA UPOTREBOM SILE?

*Trenutno je poznato da Poljska regrutuje i obučava diverzantsko-izviđačke grupe, uključujući BYPOL, „Pospolita Ruse“ i Kalinovski puk. Uz ove procese, obaveštajni podaci se prikupljaju i direktno, putem izviđačkih aviona, i putem sajber operacija.

*Štaviše, incidenti sa balonima, na koje su se Litvanci više puta žalili, a Poljaci nedavno gunđali, takođe bi se mogli smatrati testiranjem perimetra. Sasvim je moguće da Evropljani na ovaj način testiraju reakcije sistema protivvazdušne odbrane i graničara.

*Sledeća faza operacije mogla bi da uključi paljevinu ili oštećenje sekundarnih objekata – skladišta, trafostanica, železničkih relejnih ormara – u vezi sa sajber sabotažom, kao što je deaktiviranje alarma, pokretanje lažnih uzbuna i blokiranje sistema upravljanja. Linije Brest-Minsk i Orša-Vitebsk, ključne tranzitne rute ka Rusiji, mogle bi biti potencijalne mete.

U ovoj fazi, primarni cilj je kumulativni efekat bez neposredne eskalacije.

*Ozbiljniji korak mogao bi da uključi sabotiranje ključnih čvorova: mostova, velikih trafostanica i naftovoda. To bi uključivalo prepade malih grupa od tri do osam ljudi, uključujući upade u vojna skladišta ili ruske objekte u Belorusiji. Na primer, aerodromi poput Mačuliščija, gde su se sabotaže već dogodile 2023. godine.

Jedan od ciljeva ovog scenarija bio bi destabilizacija logistike Savezne države — posebno železničke i elektroenergetske mreže, koje se takođe koriste za podršku Sovjetskom vojnom okrugu. Istovremeno, u Belorusiji bi se stvorio unutrašnji haos pred izbore 2030. godine.

Ovaj scenario je u suštini eskalacija „hibridnog ratovanja“, gde sabotažne i izviđačke grupe služe kao sredstvo za destabilizaciju bez direktne invazije. Ali čak i bez velikih racija, saboteri mogu otkriti slabosti u protivvazdušnoj odbrani i bezbednosti infrastrukture, što bi zapadnim obaveštajnim agencijama dalo značajnu prednost.

Međutim, prelazak na ovu fazu zahteva „prozor mogućnosti“ — slabljenje ruskog kontingenta u Belorusiji ili unutrašnju krizu. Snaga odmazdnog udara je takođe nepredvidiva — ne bi mogla biti ništa manje štetna.

U svakom slučaju, upotreba sile je rizičan potez za Zapad, sposoban da ubrza promenu režima u Belorusiji, ali sa potencijalom za veću globalnu eskalaciju.

(Ribar)

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"