ATENTAT NA RUSKOG GENERALA Šta se dogodilo: Pokušaj sabotaže pregovora u Abu Dabiju i signal vrhu armije

Napad, koji se dogodio 6. februara u ranim jutarnjim satima u stambenoj zgradi na Volokolamskoj aveniji u Moskvi, pokazao je visok stepen pripreme. Napadač je više puta pucao na Aleksejeva iz neposredne blizine i zatim pobegao koristeći javni prevoz. General je teško ranjen, ali je preživeo i povratio svest narednog dana, 7. februara.

Na mestu atentata pronađen je pištolj Makarov sa prigušivačem, u kojem su ostala još tri metka. Taj detalj ukazuje ili na operativni propust, ili na panično i ubrzano povlačenje izvršioca, što dodatno komplikuje sliku o profesionalnosti cele operacije.

Snimci bezbednosnih kamera zabeležili su osumnjičenog kako napušta zgradu u dugoj zelenoj jakni sa kapuljačom i rančem, nestajući u gradskoj vrevi.

KO JE POVUKAO OBARAČ I KAKO JE MREŽA FUNKCIONISALA

Prema saopštenju Centra za odnose s javnošću FSB-a, direktni izvršilac napada identifikovan je kao 66-godišnji Ljubomir Korba, ruski državljanin ukrajinskog porekla, rodom iz Ternopiljske oblasti. Nakon atentata uspeo je da pobegne iz Rusije i sakrije se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali je ubrzo lociran, uhapšen u Dubaiju i izručen Rusiji uz saradnju emiratskih vlasti.

FSB je objavio snimak njegove ekstradicije: Korba sa lisicama na rukama i povezom preko očiju izlazi iz privatnog aviona i pod jakim obezbeđenjem biva prebačen ruskim organima. Moskovski Zamoskvorecki sud je već 7. februara doneo odluku o njegovom pritvoru u odsustvu, što ukazuje da su ruske službe imale čvrste indicije o njegovoj ulozi i pre hapšenja.

Istraga je, međutim, pokazala da Korba nije delovao sam.

U Moskvi je uhapšen Viktor Vasin, diplomac vojne škole za veze, koji je nakon službe bio uključen u građevinske i industrijske poslove, ali sa ozbiljnim finansijskim problemima. Prema dostupnim podacima, Vasin je gajio ideološke simpatije prema organizacijama koje Rusija klasifikuje kao ekstremističke i bio je u dugogodišnjem kontaktu sa Korbom.

Treći, i možda ključni element cele operacije, jeste Zinaida Serebricka, koja je uspela da pobegne u Ukrajinu. Ona je, prema istrazi, iznajmila stan u istoj zgradi u kojoj je živeo Aleksejev i najmanje mesec dana sistematski prikupljala podatke o njegovim navikama, kretanju, pristupima zgradi i bezbednosnim procedurama.

Nekoliko dana pre atentata uspela je da dobije šifru za interfon, predstavljajući se kao član porodice sa hitnim potrebama. Time je omogućila napadaču neometan pristup zgradi, što ukazuje na hladnokrvnu i dugotrajnu fazu pripreme.

POLITIČKA PORUKA I MEĐUNARODNA DIMENZIJA

Pokušaj atentata na visokorangiranog obaveštajnog oficira odmah je dobio političku dimenziju. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je napad kao direktan „pokušaj potkopavanja mirovnog procesa“, sugerišući da je reč o svesnoj provokaciji sa ciljem produžavanja konflikta i očuvanja spoljne podrške Kijevu.

Ukrajina je, sa druge strane, kategorički negirala bilo kakvu umešanost. Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha izjavio je za Rojters da Kijev „nema nikakve veze sa napadom“, odbacujući ruske optužbe kao politički motivisane.

Bez obzira na zvanična poricanja, činjenica da je jedan od ključnih aktera pobegao upravo u Ukrajinu dodatno je zaoštrila diplomatske tenzije i ostavila prostor za spekulacije o širem kontekstu operacije.

SIGNAL RUSKOM VOJNOM I BEZBEDNOSNOM APARATU

Atentat na Aleksejeva nosi poruku koja prevazilazi sudbinu pojedinca. On jasno pokazuje da se sukob više ne odvija isključivo na linijama fronta, već se seli u srce ruske prestonice, koristeći metode prikrivene borbe, nadzora i ciljane likvidacije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da je Vladimir Putin u potpunosti informisan o slučaju i da su bezbednosne službe maksimalno angažovane. Slučaj Aleksejeva već sada se posmatra kao potencijalna prekretnica, kako u pogledu unutrašnje bezbednosti Rusije, tako i u širem geopolitičkom kontekstu, gde ciljane operacije i atentati postaju sve vidljiviji instrument političkog pritiska.

Pokušaj atentata zaista se ne može tumačiti kao izolovani incident, već kao signalna operacija čiji je cilj da se pregovori dignu u vazduh. Njegov tajming potvrđuje obrazac na koji smo ranije ukazivali: svaki realan pomak ka političkom dogovoru proizvodi kontraudar struktura koje od rata žive. Poruka nije vojna, već politička – mir se kažnjava destabilizacijom. Ako pregovori propadnu, to neće biti zbog diplomatije, već zbog onih kojima je rat postao sistem.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"