MIRNI PROTESTI BEZ BLOKADA: Broj žrtava požara u Švajcarskoj porastao na 41

Grad Lutri kod Lozane, u kojem je živeo najveći broj stradalih, postao je centar tihog marša u znak nezadovoljstva  istragom, ulogom kantonalnih vlasti i propustima koji su prethodili tragediji. Na protestu se okupilo oko hiljadu ljudi- porodice i prijatelji žrtava i meštani. Redakcija portala „Srpski Ugao“ istražuje zašto je samo u Srbiji nesreća bila iskorišćena kao povod za blokade i rušenje države, iako su Evropu nedavno zahvatile dve nesreće koje su odnele mnogo više žrtava i u kojima je nemar vlasi očigledan.

Požar u novogodišnjoj noći u Kran- Mintani, posebno je pogodio lokalnu zajednicu oko kluba FC „Lutri“. Stradalo sedam mladih fudbalera, dok se petoro još uvek nalazi u bolnici i bori za život. Dan nakon marša, 1. februara, stigla je i najteža vest u bolnici u Cirihu preminuo je još jedan osamnaestogodišnjak. Tako je broj žrtava porastao na 41, a ogorčenje porodica dodatno je ojačalo – ne zato što očekuju brze presude, već zato što očekuju jasne korake, tačne informacije i odgovornost institucija.

Sličan obrazac vidi se i drugde. U Španiji se nedavno dogodilo nekoliko železničkih nesreća u kojima je, prema navodima, stradalo 45 ljudi. Javnost je ljuta, pominju se i sumnje na korupciju, a proziva se i ministar saobraćaja Oskar Puente. Ipak, uprkos gnevu, nije bilo masovnih uličnih scena. Nezadovoljstvo se pre svega preliva na društvene mreže, dok se čeka šta će pokazati nadležni organi. Samo u Srbiji je tragedija iskorišćena kao povod za divljanje, paljenje, ulične tuče, napade na policiju i tuđu imovinu, razlog  je što je kod nas sve to došlo instruisano spolja u vidu pokušaja obojene revolucije.

Dok cela Evropa mirno čeka presude za nesreće koje su se desile kod njih, slika iz Srbije je potpuno drugačija. Tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu postala je povod da prozapadna opozicija i deo NVO sektora pokušaju da krizu pretvore u politički pritisak, menjajući cilj protesta- od pijeteta i odgovornosti ka destabilizaciji, zaustavljanju ekonomskog rasta i pritisku da se Srbija „prinudi“ na uvođenje sankcija Rusiji, ali i drugim spoljnopolitičkim ultimatuma i nametanjima agendi. Umesto da se sačeka rezultat istrage, stvorena je atmosfera vanrednog stanja, kao da je zemlja u stalnom haosu.

Država u Srbiji i politička elita preuzeli su punu političku odgovornost, te je ubrzo nakon nesreće podneto niz ostavki, iako pravne i krivične odgovornosti tih pojedinaca nema. Objavljena je sva dokumentacija vezana za rekonstrukciju nadstrešnice i time je simbolično poslata poruka da vlada ništa ne krije. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, je više puta pozivao na razgovor učesnike nasilnih protesta i blokada.

Nakon stravičnih nesreća u Španiji i Švajcarskoj nije bilo ni jedne ostavke, a građani čekaju rezultete istrage mirno poštujući porodice žrtava. Događaji koji su zadesili Španiju i Švajcarsku su unutrašnje pitanje, a istrage u ovako kompleksnim nesrećama mogu da traju godinama što smo videli u slučaju pada Mosta u Đenovi u Italiji ili u slučaju nesreće na žičari u Kaprunu u Austriji.

Slučaj Kaprun je velika nesreća koja se u Austriji dogodila 2000. godine i tom prilikom je postradalo 150 ljudi, među kojima i mnogo turista, dece, među kojima je bilo i državljana Sjedinjenih Država. Istraga je na kraju utvrdila da je do tragedije došlo spletom okolnosti i da se nesreće nekada jednostavno dogode. Čak ni ovakav zaključak istrage nije izazvao reakcije koje su kod nas usledile samo nekoliko dana nakon pada nadstrešnice, što je svakako činjenica koja ide u prilog tvrdnji da se Srbija suočila sa obojenom revolucijom, gde je tragedija politizovana i zloupotrebljena.

Marš u Lutriju pokazuje kako izgleda zrela građanska reakcija na tragediju: mirno, dostojanstveno i usmereno na institucije, uz očekivanje da istraga da odgovor. Poređenje sa Srbijom otvara neprijatno, ali nužno pitanje – zašto se kod nas svaka nesreća pretvara u okidač za politički haos, umesto u zahtev za odgovornošću. Tamo se čeka rezultat istrage, a ovde se često pravi pozornica za pritiske u kojima se unapred zna meta. Društvo koje želi pravdu mora da razlikuje odgovornost od manipulacije i da ne dozvoli da tragedija postane alat tuđih interesa.

(srpskiugao)