ŠOK U ABU DABIJU: Odloženi pregovori Rusije i Ukrajine nakon iznenadnog sastanka na Floridi

Razgovori između predstavnika Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država očekivali su se u nedelju u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Međutim, u nedelju rano popodne po ukrajinskom vremenu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je na društvenim mrežama da su sastanci pomereni za sredu i četvrtak.

Nije jasno zašto su razgovori odloženi. Ali u subotu je specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa, Stiv Vitkof, održao sastanak na Floridi sa Kirilom Dmitrijevim, specijalnim izaslanikom Kremlja i šefom ruskog suverenog fonda.

Nijedna strana nije objavila detalje razgovora, iako je Vitkof u subotu na društvenim mrežama napisao da je sastanak bio „produktivan i konstruktivan“. Ukrajinci nisu učestvovali u razgovorima.

- Ohrabreni smo ovim sastankom jer Rusija radi na obezbeđivanju mira u Ukrajini - rekao je Vitkof.

Zelenski pominje moguća odlaganja i nastavak kontakata sa Amerikancima

Zelenski je prošle nedelje nagovestio da bi tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogle da odlože mirovne pregovore. U govoru u subotu uveče rekao je da Ukrajinci redovno razgovaraju sa Amerikancima i da čekaju da im oni dostave detalje o daljim sastancima.

Nije izričito rekao da razgovori neće biti nastavljeni u nedelju, ali je sugerisao da su možda pomereni.

- Računamo na sastanke naredne nedelje i pripremamo se za njih - rekao je Zelenski.

Prva runda trilateralnih razgovora u Abu Dabiju održana je 23. i 24. januara. To je bio najvidljiviji napredak koji je predsednik SAD Donald Tramp postigao u nastojanjima da zaustavi rat, koji je jednom obećao da će okončati za 24 sata.

Kijev, Moskva i Vašington opisali su tu prvu rundu razgovora kao „konstruktivnu“, što je neuobičajeno pozitivna ocena s obzirom na to koliko je bilo teško uopšte dovesti ukrajinske i ruske pregovarače za isti sto.

Donbas i bezbednosne garancije kao ključne prepreke

Ipak, velike prepreke i dalje ostaju. Pre bilo kakvog mirovnog sporazuma moraju se rešiti glavna sporna pitanja rata koji je Rusija pokrenula punom invazijom pre skoro četiri godine.

Tri strane još nisu postigle dogovor o tome šta će se dogoditi sa teritorijom u istočnoj ukrajinskoj oblasti Donjeck koju kontroliše Ukrajina, niti o tome kakve bezbednosne garancije bi zemlja trebalo da dobije kako bi se zaštitila od budućih napada.

Sledeća runda pregovora trebalo bi da se fokusira na mirovni plan od 20 tačaka koji podržavaju SAD, a koji predviđa moguće teritorijalne aranžmane, bezbednosne garancije i planove za obnovu zemlje razorene ratom.

Rusija trenutno kontroliše oko 20 odsto istočne i južne Ukrajine. Tokom rata, ruski lideri su više puta isticali da žele oblast poznatu kao Donbas, koja obuhvata čitave regione Donjeck i Lugansk. Rusija kontroliše gotovo ceo Lugansk i oko 80 odsto Donjecka.

Kao deo bilo kakvog mirovnog sporazuma, Moskva želi da Kijev ustupi ceo Donjeck - predlog koji je Zelenski do sada odbijao i koji bi mogao politički da ga uništi. Oko 190.000 ljudi i dalje živi u delovima Donjecka koji su pod ukrajinskom kontrolom.

Sjedinjene Američke Države su predložile da sporna oblast bude organizovana kao demilitarizovana zona, iako nije jasno ko bi upravljao tim područjem nakon povlačenja vojske.

Delimičan napredak oko bezbednosnih garancija

Postoji izvestan napredak u drugom velikom pitanju mirovnih razgovora - bezbednosnim garancijama koje bi trebalo da obezbede sigurnost Ukrajine u slučaju nove ruske invazije.

Dana 25. januara, dan nakon prve runde trilateralnih razgovora, Zelenski je saopštio da je američki bezbednosni sporazum za Ukrajinu „100 odsto spreman“ za potpisivanje. Detalji tog sporazuma nisu objavljeni.

Iako su se Sjedinjene Američke Države i Ukrajina usaglasile oko plana, nema naznaka da će Rusija na njega pristati. Naprotiv, Moskva je nastavila da javno zastupa iste ciljeve koje je zahtevala tokom celog rata.

(Njujork tajms)