SAMO BANKROT KIJEVA ŠANSA DA SE USKORO UĆUTKA ORUŽJE: Hoće li se krvoproliće u Ukrajini zaustaviti u prvoj polovini četvrte godine rata?

Jake argumente za takve optimističke izjave Zelenski nema, jer upravo on kaže da ne može da prihvati ruske uslove oko teritorijalnih pitanja i odustajanje od namere ulaska u NATO, a bez toga, svi već to znaju, nema dogovora o miru.

Interesantno je da Zelenski očigledno ne razume "tehnologiju pregovora" pa su ga više puta upozoravali i Tramp i američki državni sekretar Marko Rubio da sve dok se ne postigne dogovor sa Rusima ne može se govoriti da je tekst mirovnog plana "gotova stvar". Pod uticajem sadašnjih lidera Francuske, Britanije i Nemačke Zelenski je poverovao da će oni uspeti da ubede Trampa da novim, još žešćim sankcijama natera Putina da se odrekne uslova koje je postavio i pre nego što je krenuo u Specijalnu vojnu operaciju u februaru 2022.

U intervjuu "Foks njuzu" Zelenski je kazao da 87 odsto Ukrajinaca žele mir ali ih je gotovo isto toliko protiv toga da ukrajinska vojska napusti one delove Donbasa u kojima se još uvek nalazi. Tramp pokušava da mu objasni da će te teritorije i onako Rusi osvojiti, a razlika je samo što će ukrajinska vojska ako se produži ratovanje izgubiti još najmanje 50.000 vojnika... Jasno je da Zelenski to razume, ali ne može da kaže jer se zaklinjao da će povratiti teritorije koje su Rusi zauzeli 2014. u Donbasu. Ultranacionalisti iz "Azova" i sličnih bataljona mu poručuju da ga predaja teritorije može koštati glave. Istovremno ga većina zapadnih političara i dalje huška i obećava mu "šarene laže". Jedan od retkih evropskih lidera koji ga je savetovao da zbog mira koji je neophodan Ukrajini mora da pristane na teritorijalne ustupke bio je finski predsednik Aleksandar Stub.

Sa druge strane fronta Putin ne može da prekine rat a da nije došao na administrativne granice Donbasa i onih oblasti koje su se na referednumu opredelile da žive u okviru Ruske federacije. Prednost Rusije u odnosu na Ukrajinu je što ima dovoljno oružja i resursa za nastavak rata, dok Kijevu sve vreme preti bankrot. Putin ima punu podršku ne samo svojih generala nego i cele armije. Ruska vojna industrija radi u tri smene i proizvodi sve što je potrebno za front.

Mada ruski mediji svakodnevno saopštavaju o novim mestima koje je zauzela njihova armija, u jednom se ratni reporteri i vojni analitičari slažu: da ukrajinska odbrana još nije razbijena i da je sposobna da prebacuje svoje snage tamo gde je ruski pritisak najveći. Nije sporno da su ruske jedinice zauzele više od 330 mesta u Ukrajini i oslobodili Kursku oblast a zatim zauzeli Časov Jar, Seversk, Volčansk, Pokrovsk, Dimitrov i Guljajpolje. Ali nijedan od tih gradova ne spada među one veće. Poznati i vrlo cenjen moskovski vojni analitičar, penzionisani pukovnik Mihail Hodarenjok, kaže da ukrajinska vojska još nije doživela jedan jak poraz koji bi doveo do raspada odbrambene linije na frontu. Zbog toga će se ove godine nastaviti ratovanje duž cele linije fronta a cilj je da u prvoj polovini godine Rusija izađe na administrativne linije Donbasa. Dakle, nastaviće se borbe za Slavjansko-kramatorsku aglomeraciju i konačno oslobođenje Donjecke Narodne Republike. Očekuje se da će narednih meseci ceo Donbas biti oslobođen.

Ponovo su postali glasni oni koji bi želeli da ruska vojska krene na Herson i Odesu. Pukovnik Hodarenjok kategorički tvrdi da nije realno da se u prvoj polovini 2026. ponovo oslobodi Herson i da se zauzme Zaporožje koji je veliki grad. Još nerealnije su priče oko zauzimanje Odese. Neki optimisti veruju u to da sve žešćim napadima raketama i dronovima na lučku infrastrukturu Odese kao i obližnje vojne aerodrome može da se bitno oslabi odbrana ovog grada. Da bi se zauzela Odesa, mora da se napadne sa mora i kopna i nisu dovoljni samo napadi iz vazduha. Da bi se kopnom stiglo do Odese, mora se preći Dnjepar za što su takođe potrebne velike snage.

Ukrajinskoj armiji veliku opasnost predstavljaju ne samo ruske oružane snage već - besparica. U Kijevu ne skrivaju da im je državni budžet šupalj i da bez pomoći iz inostranstva ne mogu da nahrane svoju vojsku i da oficirima i vojnicima daju plate.Nedavni sastanak zapadnih zemalja sa Zelenskim u Parizu je pokazao da mu saveznici i dalje mnogo brže i lakše obećavaju nego što su spremni i mogu da mu realno pomognu.

Jedan broj zapadnih zemalja zbog finansijskih problema koje imaju odbilo je da kupuje od Amerikanaca oružje koje bi zatim predavali Ukrajini..Uzalud Zelenski uporno i dalje uverava Evropu da njegova armija zapravo štiti i Evropu od Rusije. Na tu priču više ne nasedaju mnoge evropske zemlje.

To što su 6. januara u Parizu Zelenski, premijer Velike Britanije Kir Starmer i predsednik Francuske Emanuel Makron potpisali deklaraciju o slanju vojnika u Ukrajinu kada se završi rat u suštini - ne znači ništa. Makron i Starmer su prvo govorili da bi mogli zajedni da pošalju 30 hiljada vojnika ali su ovu brojku već za nekoliko dana - prepolovili. Dobro upućeni tvrde da Britanija i Francuska zajedno ne mogu ni tih 15 hiljada da pošalju. Nemci nisu hteli da potpisuju takvu deklaraciju jer sa slanjem vojnika bi trebalo da se saglasi Rusija, a rukovodstvu u Moskvi to ne pada na pamet. Takođe, Zelenski je priznao posle sastanka da je Ukrajina "u fazi kada koristi ono oružje koje ima, to jest sama proizvodi.

- Oružje za koje bi morali da tražimo dozvolu više i ne dobijamo. To takođe potvrđuje da nam je smanjena vojna pomoć zapadnih zemalja. Jedina zemlja koja nastavlja da nas pomaže oružjem je Nemačka, ali nam oni ne dostavljaju svoje krilate rakete - objasnio je Zelenski.

Veliki problem Zelenskog i njegovih saveznika što se u svojim zahtevima ponašaju pobednički, kao da oni osvajaju mesta u kojima se sada nalazi ruska vojska. Zbog toga ne mogu da se oslobode svoje nadmenosti i zajedno sa Kijevom naprave realan plan koji bi bio prihvatljiv i za Rusiju. Što više vreme prolazi i Rusi brže napreduju, postaje realnija prognoza da bi se moglo dogoditi da umesto dogovora o miru Ukrajina bude prinuđena da potpiše kapitulaciju. Ako bankrotiraju - neće biti novca za rat.