KOREKTNOST POKVARILA DUH BOŽIĆA: Francuska između sekularnosti i tradicije

Ono što je donedavno izgledalo sasvim uobičajeno, kao što je nazivanje srećnih božićnih praznika, tako sve više ustupa prostor uopštenom pozdravnom mestu, da se ne bi povredili senzibiliteti građana koji ne veruju u istog Boga, ili su, jednostavno, ateisti.

Ništa normalnije nije bilo do pre samo koju godinu komšiji u zgradi u prolazu čestitati Srećan Božić. Danas, međutim, ima sve više podozrenja iz želje da se ispoštuje politički korektan diskurs.

To se najviše ogleda u korporativnom okruženju. Velike firme poslednjih godina prešle su sa čestitanja Božića na lepe želje povodom "praznika na kraju godine". Time se, odjednom, obuhvati i Nova godina. Tako se, na primer, svojim zaposlenima obraćaju u evropskim institucijama. Čestitke su pale, a da se ni izdaleka nije dirnulo u tuđa osećanja.

I dok nekima to deluje sasvim normalno, pomirljivo i inkluzivno, jer nisu svi hrišćani, dotle ima onih koji baš zbog hrišćanskih korena Francuske insistiraju na nastavku stare tradicije. Istorvremeno pozivaju one kojima se to ne sviđa da poštuju zemlju u kojoj žive i njenu baštinu, ili da se vrate tamo odakle su došli. I dok levičari i političari mejnstrim orijentacije nazdravljaju uz čestitanje kraja godine, liderka nacionalne desnice Marin Le Pen i dalje slavi rođenje Hristovo.

 - Božić nije samo običan praznik kraja godine, povod za jedno veče ili dodatni neradni dan, kako bi neki želeli da ga na pomalo osiromašujući način svedu. To je praznik jedinstvene prirode, trenutak koji ima neuporedivu dimenziju, jer ovi blagosloveni dani u sebi nose poruku mira i ljubavi, nade i života. Božić nas poziva na ono najbolje u nama, na bratstvo i zajedništvo, na nesebičnost i velikodušnost. Božić nas upućuje da se ponovo povežemo sa onim što je suštinsko. Za neke je ovaj praznik duhovne prirode. Za mnoge će on biti porodični i prijateljski. Za sve, on je duboko ljudski, jer poziva sve ljude dobre volje da naš svet izdvoje iz sitnih i krupnih ljudskih razmirica. Zato je važno nastaviti, uvek iznova, da slavimo Božić i da se usudimo da jedni drugima poželimo srećan Božić – poručila je Le Penova.

Ako je to od nje bilo očekivano, mnoge je, međutim, iznenadio  potez "disidentskog" generalnog sekretara Markonove stranke "Obnova" i bivšeg premijera Gabrijela Atala, koji je na svom ovogodišnjem plakatu istakao natpis s upadljivimim čestitanjem Božića, a uz to je i ruku stavio na srce, pa je to nekima delovalo kao da kopira "lepenovce", zbog čega je, čak, stranka poručila da će pristalicama prigodinije čestitati praznike.

Ova rasprava prevazilazi okvir samog čestitanja i seli se na širu ravan. Na primer, kod postavljanja božićnih jaslica. U poslednje vreme, pred završetak godine, u Francuskoj se ponovo otvara ovo pitanje u javnom prostoru, čime se oživljava stalna rasprava između tradicije, sekularnosti i društvenih promena.

Iako je prisustvo božićnih jaslica u opštinskim zgradama pravno regulisano, ono nije automatski zabranjeno. Državni savet je precizirao da takvi prikazi mogu da budu dozvoljeni ukoliko se uklapaju u kulturni, umetnički ili praznični kontekst, a ne predstavljaju izraz verske pristrasnosti.

Administrativni sudovi su, međutim, u pojedinim slučajevima proglasili nezakonitim jaslice postavljene u opštinama, jer nisu ispunjavale uslove verske neutralnosti. Na primer, u varošici Boker s petnaestak hiljada duša na jugu Francuske, opštinske vlasti su bile obavezne da uklone jaslice i plate novčanu kaznu nakon što su odbile da postupe po sudskoj odluci. Uprkos tim presudama, pojedini gradonačelnici su nastavili sa njihovim postavljanjem, predstavljajući ih kao isključivo dekorativne instalacije.

Primena ove sudske prakse razlikuje se od opštine do opštine. U gradu Bezijeu gradonačelnik Rober Menar, poznat po svojim čvrstim nacionalnim stavovima, zadržao je božićne jaslice u gradskoj kući, uprkos polemikama i pravnim sporovima. Za njegove pristalice, reč je o kulturnom simbolu duboko ukorenjenom u lokalnoj istoriji, dok protivnici u tome vide kršenje principa verske neutralnosti države.

Situacija je, međutim, jasnija kada je reč o spoljnom javnom prostoru. Jaslice postavljene na glavnim trgovima uglavnom se tolerišu, jer se smatraju delom prazničnog ambijenta. Ova praksa se oslanja na dugu tradiciju. Božićne jaslice, koje su se pojavile u Evropi još u 13. veku na inicijativu svetog Franje Asiškog, postepeno su se proširile iz domova u širi javni prostor kao deo folklora na kraju godine.

Danas se ova tradicija ipak dovodi u pitanje usled demografskih i kulturnih promena u društvu. U sve mešovitijem okruženju, u kom zajedno žive pripadnici različitih religija i građani bez verske pripadnosti, neki smatraju da hrišćanski simboli više nemaju mesto u javnim institucijama. Nasuprot tome, drugi podsećaju da je istorija Francuske duboko označena hrišćanstvom i da ti simboli predstavljaju deo nacionalnog kulturnog nasleđa. U tom procepu, obeležavaju se praznici.

PRIZOR HRISTOVOG ROĐENjA

Božićne jaslice predstavljaju prizor Hristovog rođenja, sa detetom Isusom, Marijom i Josifom, kao i likovima poput pastira i tri kralja, često uz prisustvo životinja. Iako su po svom poreklu religijskog karaktera, jaslice su u Francuskoj vremenom postale tradicionalni i kulturni element proslava s kraja godine, prisutan kako u kućama, tako i u javnom prostoru.