TRAMP PRETI PARISKIM SUDIJAMA? U Francuskoj se za 13. januar sprema apelacioni postupak protiv Marin Le Pen

To pitanje postavlja se u ovdašnjim medijima i javnosti nakon otkrića nemačkog nedeljnika "Špigl", prema kome je Vašington navodno razmatrao uvođenje sankcija sudijama koji su u prvostepenom postupku u martu prošle godine osudili Marin Le Pen.

– Senka Vašingtona nadvija se nad apelacionim procesom Marine Le Pen - piše list "Imanite".

To postavlja i pitanje stvaranja novog svetskog poretka, u kome velike sile više ne poštuju granice i mešaju se u unutrašnje stvari drugih država. Do ovog "otkrića" u vezi s Marin Le Pen došlo je posle otmice venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura od strane SAD, kao i pretnji iz Vašingtona da bi silom mogle da preuzmu Grenland.

Predsednik Pariskog suda Pejman Gale Marzban reagovao je na ovaj članak nekoliko dana pre početka apelacionog postupka, zakazanog za 13. januar.

- Ukoliko bi se takve činjenice pokazale tačnim ili bi do njihove realizacije došlo, one bi predstavljale neprihvatljivo i netolerantno mešanje u unutrašnje poslove naše zemlje - izjavio je Gale Marzban.

Kako bi ilustrovao svoje bojazni, predsednik pariskog krivičnog suda naveo je slučaj Nikole Gijua, francuskog sudije pri Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), koji je od avgusta pod američkim sankcijama donetim od strane Donalda Trampa. Nikola Giju je, između ostalog, zadužen za predmet koji se odnosi na nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Ukupno šest sudija i tri tužioca MKS, uključujući i glavnog tužioca Karima Kana, trenutno su pod sankcijama SAD.

Za Nacionalno okupljanje, ova izjava zvuči „kao potvrda lažne vesti” zasnovane na krajnje sumnjivoj informaciji, iznetoj anegdotski i u kondicionalu. Ovakve izjave mogu ozbiljno da nanesu štetu interesima optuženih, navodi stranka Marin Le Pen u saopštenju. Upozorenje predsednika Pariskog suda na moguću američku ingerenciju u apelacionom postupku moglo bi da deluje kao nedopustiv pritisak na sudije, ocenila je ova stranka.

Nacionalno okupljanje dodaje da strahuje da bi takve izjave mogle da budu shvaćene kao neprihvatljiv pritisak na apelacione sudije, zasnovan na traču "koji širi neprijateljski nastrojen medij". Apelacioni postupak trebalo bi da traje do 12. februara.

Generalni tužilac pri Kasacionom sudu Remi Ec pozvao je  na „veliki oprez” kada se radi o rizicima američkog mešanja u francusko pravosuđe, ističući da za sada ne postoji ništa konkretno. Naglasio je da u ovom trenutku postoje samo medijski navodi i ništa opipljivo, aludirajući na članak "Špigla".

- Radi se o spekulacijama. Sumnje u mešanje koje bi dolazilo iz SAD nisu dokazane. Kada se pročita sporni novinski članak, vidi se da su u pitanju preneti, anonimni navodi, bez jasnog porekla - izjavila je portparolka francuske vlade Mod Brežon.

U prvostepenom postupku Marin Le Pen proglašena je krivom za zloupotrebu javnih sredstava u aferi parlamentarnih asistenata Nacionalnog fronta, zbog čega je protiv nje izrečena zabrana učestvovanja na izborima, što dovodi u pitanje mogućnost da se kandiduje na predsedničkim izborima sledeće godine.

U svojoj novoj Strategiji nacionalne bezbednosti, objavljenoj u decembru, Trampova administracija oštro kritikuje tradicionalne evropske institucije i poziva na preusmeravanje Evrope, pri čemu pozitivno ističe sve veći uticaj patriotskih ili nacionalnih partija u Evropi, što se vidi kao način suprotstavljanja sadašnjem pravcu kretanja kontinenta.

Ovaj strateški dokument implicitno sugeriše da bi SAD mogle da favorizuju konzervativnije ili populističke političke snage u Evropi, uz istovremeno izražavanje sumnje u sposobnost postojećih evropskih vlada i institucija da se suoče sa savremenim izazovima i da zajednički obezbede bezbednost kontinenta. U tom kontekstu treba gledati i na pisanje "Špigla" o navodnoj nameri Vašingtona da kazni sudije koje su presudile Marin Le Pen.

Tramp je prvostepenu presudu protiv Marin Le Pen uporedio sa sopstvenim problemima s pravosuđem.