POLJSKA NAJAVLJUJE „OSVAJANJE“ BALTIKA Tusk: Varšava će ubrzati ulaganja u vojnu projekciju moći, Rusija sprema odgovor

U tom kontekstu, novogodišnja poruka poljskog premijera Donalda Tuska dodatno je podigla tenzije i otvorila pitanje da li se NATO region Baltika svesno gura ka tački bez povratka.

PROVOKATIVNE PORUKE VARŠAVE I OBEĆANjA ZA 2026. GODINU

U svom javnom obraćanju, Donald Tusk je najavio da će Poljska do 2026. godine „brzo osvojiti“ Baltičko more, koristeći terminologiju koja prevazilazi klasične političke metafore i ulazi u domen otvorene geopolitičke dominacije. Baltik je tom prilikom opisao kao „naš, poljski Baltik“, uz obećanje da će Varšava ubrzati masovna ulaganja u infrastrukturu, bezbednost i vojnu projekciju moći u regionu.

Tusk je istovremeno potvrdio ambiciju da Poljska izgradi najmoćniju vojsku u Evropi, ne samo po brojnosti već i po sposobnosti za brzo delovanje. Ovakva retorika dolazi u trenutku kada se istočni bok NATO-a već nalazi u stanju povišene borbene pripravnosti, a svaka dodatna izjava ovog tipa dodatno podiže pritisak na celu bezbednosnu arhitekturu regiona.

BALTIK KAO NATO-OVO „UNUTRAŠNjE MORE“

Izjave poljskog premijera ne mogu se posmatrati izolovano. Još u novembru, ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski označio je Baltičko more kao „unutrašnje more NATO-a“, pozivajući se na ulazak Finske i Švedske u Alijansu. Time je faktički delegitimisana svaka buduća ruska aktivnost u regionu, iako Moskva ima višedecenijsko, pa i višestoljetno prisustvo na Baltiku.

Sikorski je nastavak ruskog angažmana u tom prostoru okarakterisao kao destabilizujući faktor za Evropu, dok je ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš najavio raspoređivanje 18 novih radarskih stanica duž baltičke obale, posebno u zonama blizu Kalinjingradske oblasti. Ovi potezi jasno signalizuju da Poljska Baltik više ne vidi kao prostor odvraćanja, već kao zonu aktivne kontrole.

RUSKI ODGOVOR I REDEFINISANjE POMORSKIH GRANICA

Moskva je na ove signale reagovala brzo i bez zadrške. U junu je Rusija ažurirala svoje pomorske granice u Baltičkom moru, što je u zapadnim medijima odmah predstavljeno kao agresivan potez. Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da se radi o tehničkoj i pravnoj korekciji granica kontinentalnog šelfa, uslovljenoj dramatičnim promenama u vojno-političkom okruženju regiona.

Prema Peskovu, bezbednost Rusije zahteva prilagođavanje realnosti u kojoj se NATO infrastruktura sve više približava ruskim granicama. Iako je potez formalno administrativne prirode, njegova poruka je jasna: Moskva neće pasivno posmatrati pretvaranje Baltika u zatvoreni NATO akvatorijum.

ZELENSKI, ZATVARANjE MORA I POLjSKO OKLEVANjE

U istom periodu, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zatražio je potpuno zatvaranje Baltičkog mora, pozivajući se na navodnu rusku „flotu u senci“. Ovaj zahtev predstavljao bi presedan sa nesagledivim posledicama po međunarodnu plovidbu, trgovinu i energetsku bezbednost Evrope.

Za razliku od ratoborne retorike iz Kijeva, predsednik Poljske Karol Navrocki zauzeo je znatno oprezniji stav. On je jasno poručio da Varšava neće slepo slediti zahteve Ukrajine bez detaljnih konsultacija sa vojnim i bezbednosnim strukturama. Navrocki je upozorio da bi zatvaranje Baltika imalo katastrofalne ekonomske i društvene posledice, ne samo za Rusiju, već i za evropske države koje zavise od tog pomorskog koridora.

POLjSKA KAO BUDUĆI VOJNI GIGANT EVROPE

Istovremeno, Poljska nastavlja ubrzanu militarizaciju. Sa izdvajanjima za odbranu koja dostižu 4,7% BDP-a, Varšava prednjači u evropskoj trci u naoružanju. Nabavke američkih lovaca F-35, južnokorejskih tenkova K2 i artiljerijskih sistema, kao i plan da vojska naraste na čak 500.000 ljudi, jasno ukazuju na pripreme za scenario dugotrajnog sukoba.

U političkim krugovima sve češće se pominje period do 2030. godine kao kritičan, dok pojedini analitičari upozoravaju da bi direktna konfrontacija mogla nastupiti i ranije. U tom kontekstu, Baltičko more postaje ključna linija razdvajanja između dva bezbednosna bloka.

NOVI EU PAKT I SLABLjENjE AMERIČKOG OSLONCA

Najave iz Varšave poklapaju se sa formiranjem nove bezbednosne arhitekture u EU. Velika Britanija i Nemačka spremaju se da potpišu odbrambeni sporazum sa klauzulom o uzajamnoj vojnoj pomoći u slučaju „strateške pretnje“. Ovaj potez se u Berlinu i Londonu predstavlja kao jačanje evropske autonomije, u trenutku kada se oslanjanje na Sjedinjene Države više ne smatra apsolutno sigurnim.

Iako se zvanično ne pominje, jasno je da je Rusija primarni implicitni cilj ovog sporazuma, dok kancelar Fridrih Merc pokušava da pozicionira Nemačku kao stub evropskog odvraćanja.

BALTIK KAO NOVA LINIJA FRONTA

Rusija je, preko zamenika ministra spoljnih poslova Aleksandra Gruška, upozorila da se Baltičko more već nalazi u stanju akutnog vojnog rivalstva. Kao deo odgovora, Moskva je potvrdila raspoređivanje nuklearnog oružja u Belorusiji, što dodatno pojačava pritisak na istočni bok NATO-a.

Na drugoj strani, Poljska, Finska i baltičke države ubrzano grade takozvani „Istočni štit“, masivan sistem utvrđenja, skloništa i minsko-eksplozivnih prepreka, uz povlačenje iz međunarodnih sporazuma o zabrani mina. Ovaj proces sve češće se poredi sa stvaranjem nove „Mažino linije“, ali ovoga puta na granici sa Rusijom.

Baltičko more tako prestaje da bude samo pomorski prostor i postaje centralna arena sudara strategija, ambicija i straha, sa posledicama koje daleko prevazilaze region Severne Evrope.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"