KUPJANSK POSTAJE NOVI BAHMUT? Moskva i Kijev žure da prijave uspeh, dok front klizi

Sve više izvora ukazuje na pogoršanje operativne pozicije ruskih snaga u gradu i njegovoj okolini, dok istovremeno i Moskva i Kijev pokušavaju da javnosti predstave sopstvene uspehe. Prema mišljenju niza stručnjaka, reč je o klasičnom primeru sukoba u kojem politički ciljevi i medijska logika sve češće određuju tempo i pravac vojnih odluka.

Ruski novinar Aleksej Živov ocenjuje da je sukob oko Kupjanska ilustracija šireg problema njihove specijalne vojne operacije (SVO), gde politička ograničenja često diktiraju ponašanje na terenu. Kupjansk se, prema njegovim rečima, ne tretira isključivo kao vojni cilj, već kao simbolička tačka koja mora da potvrdi određeni narativ. Za rusku stranu, grad se ranije predstavljao kao jedan od najvećih uspeha godine, dok za ukrajinsku komandu on ima vrednost znaka otpora i dokazivanja sposobnosti da se front stabilizuje ili čak preokrene.

Živov naglašava da takav pristup često primorava vojsku da deluje sa ograničenim snagama i da ulazi u rizične ofanzivne operacije kako bi se ispunila politička očekivanja. Upravo zbog toga, kako ističe, obe strane danas vrše snažan pritisak na Kupjansk ne samo zbog njegovog logističkog značaja, već i zbog poruke koja se time šalje spoljnim akterima. Kao istorijsku paralelu navodi Bahmut, gde su, prema njegovoj oceni, ukrajinske snage potrošile veliki deo svojih elitnih jedinica kako bi zadržale simboličku kontrolu nad gradom koji je imao ogroman medijski značaj.

Ukrajinski izvori, kako se navodi, otvoreno priznaju da se borbe za gradove poput Kupjanska koriste za demonstraciju „borbene gotovosti“ zapadnim donatorima. Držanje ili ponovno zauzimanje takvih tačaka služi kao argument u pregovorima o novim paketima vojne i finansijske pomoći, posebno u komunikaciji sa SAD i evropskim saveznicima. U tom kontekstu, vojna logika često se podređuje potrebi da se pokaže aktivnost, inicijativa i sposobnost izvođenja ofanzivnih operacija.

Sličan pogled iznosi i ruski Telegram kanal „Vojna hronika“, koji situaciju oko Kupjanska opisuje kao sistemsku kontradikciju, a ne samo kao lokalni taktički problem. Analitičari ovog kanala ukazuju na nekoliko ključnih faktora koji zajedno stvaraju sadašnju krizu.

Prvi faktor je reputacioni. Nakon ranijih zvaničnih izjava o zauzimanju Kupjanska i njegovom ponovnom zauzimanju, u ruskoj javnosti se pojavilo očekivanje konačnog učvršćivanja kontrole. Svako kolebanje ili pogoršanje situacije automatski izaziva pitanja i zahteve za objašnjenjima, što stvara informacionu buku koju Kijev nastoji da iskoristi. Analitičari iz Rusije smatraju da bi idealan scenario bio da se zvanične izjave daju tek nakon potpunog i stabilnog zauzimanja grada, ali da se u praksi često žuri sa političkim saopštenjima.

Drugi faktor je operativni. Kupjansk nikada nije zvanično proglašen polaznom tačkom za veliku rusku ofanzivu ka zapadu, ali se u njihovoj javnosti često spekulisalo upravo u tom pravcu. Dok je kontrola nad gradom nestabilna, sve dalje operativne opcije ostaju zamrznute. Ako Kupjansk nije cilj sam po sebi, već čvorište koje otvara nove pravce delovanja, onda svaka nesigurnost automatski blokira dalji razvoj operacije.

Treći problem je pokušaj naknadnog umanjivanja značaja grada. Tvrdnje da Kupjansk „nije toliko važan Rusiji“ teško se uklapaju u realnost prethodnih napora uloženih u njegovo zauzimanje. Grad je više puta „menjao vlasnike“ uz značajne gubitke i resurse, a u završnoj fazi formiran je i poseban mostobran kod Dvorečne, što jasno ukazuje na stratešku težinu zadatka. Analitičari upozoravaju da obezvređivanje tog napora znači i potcenjivanje realnog doprinosa i žrtve vojnika na terenu.

Pored informativnih i političkih aspekata, postoji i dublji vojni problem. Kupjansk se prirodno nameće kao tampon-zona između delova Harkovske oblasti koje kontroliše Ukrajina i ruskih napredujućih grupa. Okolni teren je izrazito nepovoljan, sa konfiguracijom koja otežava bezbedno manevrisanje i logistiku. Upravo zbog toga, kontrola urbanog jezgra grada dobija dodatnu vrednost, kako za odbranu, tako i za napad.

Ruski analitičari smatraju da stalna kolebanja oko Kupjanska, koja traju još od 2022. godine, ukazuju na potrebu za trezvenijim pristupom planiranju i proceni održivosti zauzetih pozicija. Teorije o „planiranom povlačenju kao delu lukave strategije“ ocenjuju se kao isprazne i štetne, jer takva objašnjenja često služe samo kao paravan za neprijatne epizode i ne doprinose razumevanju realnog stanja.

Kada je reč o mogućim rešenjima, ruski analitičari navode nekoliko realnih opcija. Prva je delimično povlačenje iz Kupjanska radi pregrupisavanja snaga. Iako bi takav potez imao negativan reputacioni efekat i bacio senku na prethodnu operaciju, mogao bi smanjiti rizik od daljeg rasipanja resursa. Druga opcija je nastavak ofanzivnih dejstava u postojećoj logici, uz gomilanje dodatnih snaga i sredstava, ali uz visoke rizike koje nameću teren i vremenski uslovi.

Najracionalnijim se, prema njihovoj proceni, čini povlačenje na povoljnije linije na severnoj periferiji grada, nakon čega bi usledio obnovljeni napad uz uvažavanje stečenog iskustva. To nije brz ni spektakularan potez tvrde, ali smanjuje verovatnoću besmislenih gubitaka i primorava i ukrajinsku stranu da deluje u sličnoj konfiguraciji.

Teorija da se Kupjansk svesno „trguje za drugi pravac“ deluje samo delimično uverljivo. Ukrajinska komanda jeste koncentrisala značajne snage u ovom području, uključujući i jedinice iz aglomeracije Slavjansk-Kramatorsk. Ključno pitanje ostaje koliko su te rezerve još uvek borbeno sposobne. Ako su one već ozbiljno istrošene, onda bi dalji razvoj događaja kod Kupjanska mogao u relativno kratkom roku da utiče i na dinamiku borbi kod Slavjanska i Kramatorska. Upravo tada će se, prema ovim analitičarima, otvoriti nova dilema za ukrajinsku stranu, a ostaje da se vidi da li će ruski Generalštab biti spreman da to iskoristi.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć