"U UKRAJINI POSTOJI SAMO JEDNA KANONSKA CRKVA" Mitropolit UPC Antonije: Samo ona može da ujedini vernike

„Proces zabrane Ukrajinske Pravoslavne Crkve, nažalost, i dalje traje, i ne treba očekivati da će u skorije vreme biti skinut sa dnevnog reda, uprkos tome što je očigledno apsurdan i što protivreči važećem Ustavu Ukrajine, drugim zakonodavnim aktima i međunarodnom pravu“, rekao je mitropolit Antonije (Pakanič) u intervjuu za portal „Život Crkve“.

Otimanje crkava UPC

On je precizirao da u pojedinim regionima Ukrajine postoje pokušaji ograničavanja rada UPC, kao i pokušaji oduzimanja i kasnije predaje hramova i manastirskih kompleksa drugoj konfesiji.

„Sad se više čak ni ne trude da organizuju fiktivne skupove radi navodnog „prelaska“ u "Pravoslavnu crkvu Ukrajine", već se hram ili druga crkvena imovina tajno uknjižavaju na tu konfesiju, nakon čega novi „vlasnici“ dolaze kod našeg sveštenika i saopštavaju da hram više ne pripada nama. Pri tome državne bezbednosne strukture osiguravaju sprovođenje takvih odluka“, upozorio je mitropolit.

Međutim, kako je istakao, istorija poznaje brojne primere u kojima je Crkva bila lišavana hramova, ali nije prestajala da bude Crkva.

„Istovremeno, odbrana svetinja i zakonitih prava vernika ne predstavalja političku borbu, već oblik ispovedništva, koji se ostvaruje mirno, zakonito i sa hrišćanskim dostojanstvom“, rekao je mitropolit.

Ćutanje Konstantinopolja

On se osvrnuo i na ćutanje Konstantinopoljske patrijaršije na nasilno zaposedanje hramova UPC, nasilje nad vernicima i skrnavljenje svetinja ili napade na sveštenike.

„Sveti oci su nedvosmisleno učili da se istina Crkve ne utvrđuje silom i da blagodat Božija ne može dejstvovati kroz bezakonje“, naveo je mitropolit Antonije uz ocenu da ćutanje ili odsustvo jasne moralne ocene od strane crkvenih autoriteta, kakvi god da su njihovi motivi, ne oslobađaju pojedince lične odgovornosti pred Bogom.
UPC je, prema njegovim rečima, izabrala put trpljenja i molitve, ne uzvraćajući zlom za zlo i nastavljajući da svedoči o Hristu ne silom, već vernošću, što je u potpunoj saglasnosti sa jevanđelskim i svetootačkim duhom.

Komentarišući podele među pravoslavcima u Ukrajini, mitropolit je primetio da je pogrešno pitanje ujecinjenja galedati iskučivo u političkom ili racionalnom ključu.
Istorija crkve, objasnio je on, svedoči da se svako istinsko vaspostavljanje jedinstva ostvarivalo kroz povratak u kanonsko opštenje, obnovu apostolskog prejemstva, kao i kroz pokajanje zbog crkvenih podela i bezakonja i da bez toga može biti reči samo o spoljašnjem dogovoru, ali ne i o crkvenom jedinstvu.

“Hteo bih da još jednom naglasim: mi želimo i molimo se da u granicama naše zemlje postoji jedna jedinstvena Crkva — ali upravo ona Crkva koju je osnovao Hristos Spasitelj, za koju je zapovest ljubavi kamen temeljac, a kanonske norme osnovno sredstvo u rešavanju kako jednostavnih, tako i složenih pitanja“, naveo je mitropolit Antonije.

Put ka jedinstvu

Istinsko obnavljanje opštenja moguće je, poručio je on, samo uz priznanje Ukrajinske pravoslavne crkve kao jedine kanonske crkve u Ukrajini, uz odustajanje od pružanja podrške raskolničkim strukturama i povratak sabornom, opštecrkvenom načinu rešavanja pitanja koja se tiču punoće vaseljenskog pravoslavlja.

„Bez toga, nikakvi spoljašnji oblici „suživota“ ili stvaranje „paralelnih centara“ neće dovesti do istinskog mira u Crkvi“, uveren je mitropolit UPC.

Komentariući najavu dolaska pape u Kijev, on je podsetio da sam papa to uslovljava uspostavljanjem mira u Ukrajini, a da se sa pravoslavnog stanovišta, nijedan dolazak predstojatelja Rimokatoličke crkve na prostor tradicionalnog pravoslavnog prisustva ne može se smatrati potpuno neutralnim s obzirom na to da istorijsko iskustvo svedoči o tome da je unijatska problematika uvek bila povezana sa bolnim iskustvima i podelama.
„Takođe treba naglasiti da Pravoslavna Crkva principijelno odbacuje uniju kao put ka jedinstvu, jer je istinsko jedinstvo moguće isključivo u istini vere, a ne putem potčinjavanja jedne crkvene tradicije drugoj“, poručio je mitropolit Antonije.
Prema njegovim rečima, sudbina Pravoslavlja u Ukrajini se ne rešava spoljašnjim posetama niti diplomatskim gestovima, već vernošću Crkve Hristu, očuvanjem kanonskog poretka i živim, blagodatnim crkvenim životom.

"Upravo to, a ne unija u bilo kom obliku, ostaje istinski put Crkve."

(Sputnjik)