UPOZORENJE IZ LONDONA: Vreme mira je gotovo, Evropa nije spremna za ono što dolazi

Oni nisu ratni huškači, već insajderi - sadašnji i bivši pripadnici oružanih snaga, vladini i NATO zvaničnici i stručnjaci odbrambene industrije. Njihovo razmišljanje se zasniva na obaveštajnoj proceni da se Rusija sprema za mogući direktan sukob sa Evropom, izveštava CNN.

Promena načina razmišljanja

Jedini način da se spreči takav scenario, kažu oni, jeste da se osigura da, ako do rata dođe, Evropa pobedi.

Iako su veća ulaganja u hronično nedovoljno finansiranu evropsku odbranu ključna, stručnjaci za bezbednost sve više upozoravaju da je potrebna i velika promena načina razmišljanja na svim nivoima.

Vreme je, kažu oni, da evropske vlade angažuju svoje građane i jasno im stave do znanja da je era u kojoj je Evropa mogla da ignoriše pretnju ratom završena.

- Mislim da postoji indikacija da su društva spremna za ovaj razgovor, ali mislim da takođe vidimo vlade koje još uvek nisu dovoljno samouverene da vode taj razgovor sa svojom javnošću - rekao je Sem Grin, profesor ruske politike na Kings koledžu u Londonu.

Hibridni rat je već u toku

Među stručnjacima raste konsenzus da Rusija već vodi hibridni rat protiv Zapada, sprovodeći sabotaže i unoseći haos i dezinformacije u domaće političke debate. Oni ukazuju na mnoštvo dokaza, uključujući ponovljena kršenja vazdušnog prostora NATO-a od strane ruskih aviona i dronova, ometanje GPS-a u baltičkim zemljama, kampanje dezinformacije i sabotažne napade na kritičnu infrastrukturu u više zemalja, koji su povezani sa ruskim obaveštajnim službama.

Rusija je dosledno negirala bilo kakvo učešće. Grin je rekao da su napadi već promenili stavove mnogih u Evropi, čak i ako neki političari oklevaju da ih direktno nazovu hibridnim ratom.

- Mislim da su ljudi uplašeni, posebno kako ovo postaje sve vidljivije - rekao je. „

- Vidimo dronove ispred aerodroma i mislim da postoji sve veći osećaj da je verovatno (samo) pitanje vremena kada će jedan od ovih dronova oboriti putnički avion.

Baltički strahovi i mogući vremenski okviri Iako Moskva nije izvršila direktne napade na članice NATO-a – stručnjaci kažu da je to delimično zato što Rusija zna da ne bi mogla da pobedi alijansu sa svojim trenutnim kapacitetima – sve je više znakova da bi se to moglo promeniti.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute upozorio je ranije ove godine da bi Rusija mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv NATO-a u roku od pet godina.

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful ponovio je to upozorenje, rekavši da nemačke obaveštajne službe veruju da Moskva „drži opciju rata protiv NATO-a otvorenom najmanje do 2029. godine najkasnije“.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je početkom decembra da, iako Rusija ne planira rat sa Evropom, „ako Evropa iznenada želi da ratuje sa nama i započne ga, mi smo odmah spremni“.

Konsenzus među baltičkim zemljama je da bi napad na njih mogao da se dogodi već za tri godine, a istraživači sa Harvard Kenedi škole su otkrili da se godine 2027. i 2028. najčešće pominju u predviđanjima zvaničnika.

Planovi na papiru, resursi na čekanju

Prepoznavanje ove pretnje podstaklo je NATO da razvije detaljne planove za odbranu od moguće ruske agresije u Baltiku. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ovi planovi nisu utemeljeni u stvarnosti. „Postoji plan, sa brojkama.

- Ali vlade ne preduzimaju neophodne korake da ga sprovedu. Još uvek planiramo na osnovu stvari koje ne postoje - rekao je Džek Votling, viši istraživač u Institutu RUSI, napominjući rizik oslanjanja na „listu želja“ umesto na stvarne resurse.

Slično upozorenje stiglo je iz Ujedinjenog Kraljevstva, gde su stručnjaci, uključujući bivšeg šefa NATO-a Džordža Robertsona, pozvali na hitnu akciju.

General Ričard Barons, jedan od autora strateškog pregleda britanske odbrane, rekao je da se infrastruktura, oružane snage, rezerve i civilna odbrana moraju ojačati.

- Iskreno, ne treba nam mnogo više analiza da bismo znali šta treba da uradimo. Problem je u tome što to zapravo moramo da uradimo - rekao je, dodajući da „civilno društvo i naši političari“ imaju druge brige. Procenio je da bi, trenutnim tempom, Velikoj Britaniji trebalo oko 10 godina da se pripremi za rat.

- A naše analize i naši saveznici nam govore, pa, imate tri do pet godina... tako da je to pitanje volje, društvene koliko i političke, a zatim i kompetentnosti.“

Kraj „mirovne dividende“

Decenijama su mnoge evropske prestonice jedva razmišljale o odbrani. Bez većih vojnih sukoba na kontinentu od 1945. godine, Evropa je uživala u svom najdužem periodu mira u vekovima, što je donelo značajnu „mirovnu dividendu“.

(Indeks.hr)

BONUS VIDEO:

VEĆE PLATE OD JANUARA! Direktor JKP “Gradska čistoća” otkriva detalje za “Novosti”