NEMAČKA SKIDA MASKU Prvi put od Trećeg rajha: BND dobija zakonska ovlašćenja za sabotažu i ofanzivne operacije van granica zemlje

Time se prvi put institucionalno otvara prostor da nemačka obaveštajna služba ne samo posmatra i analizira, već i direktno deluje protiv protivnika u takozvanoj sivoj zoni savremenih sukoba.

Prema nacrtu zakona, BND više ne bi bio ograničen isključivo na prikupljanje i procenu podataka. Novi mandat uvodi koncept „operativnog reagovanja“, koji podrazumeva konkretne akcije usmerene na ometanje, slabljenje ili neutralisanje infrastrukture i kapaciteta koje Berlin definiše kao hibridne pretnje. U praksi, to znači mogućnost sabotaže logističkih, komunikacionih ili tehnoloških sistema protivničkih država, van nemačke teritorije.

Kako bi se ograničili politički i diplomatski rizici ovakvog iskoraka, zakon predviđa složen mehanizam kontrole. Pre svake ofanzivne operacije mora biti proglašena „posebna obaveštajna situacija“, odluka koja bi se donosila na nivou Saveta za nacionalnu bezbednost. Čak ni tada BND ne bi mogao samostalno da deluje, jer bi svaka takva operacija zahtevala saglasnost dvotrećinske većine u nadzornom odboru Bundestag. Time se pokušava uspostaviti ravnoteža između operativne efikasnosti i demokratskog nadzora.

Poseban naglasak u reformi stavljen je na sajber prostor. BND bi dobio zakonsko pravo na sprovođenje tzv. aktivne sajber-odbrane, uključujući preusmeravanje mrežnog saobraćaja, ometanje servera i neutralisanje digitalne infrastrukture sa koje potiču napadi. Ovaj koncept povratnog hakovanja predstavlja jasan signal da Berlin sajber domen više ne posmatra isključivo kao prostor pasivne zaštite, već kao poprište ofanzivnog odvraćanja.

Istovremeno, planirana je i tehnološka modernizacija same službe. Zakon bi omogućio široku primenu sistema veštačke inteligencije za analizu velikih količina podataka, kao i korišćenje tehnologija za biometrijsku identifikaciju, uključujući prepoznavanje lica. Period čuvanja prikupljenih podataka bio bi produžen na 15 godina, što bi analitičarima omogućilo praćenje dugoročnih obrazaca delovanja i identifikaciju sporih, ali sistemskih oblika hibridnog pritiska.

Ovakav zaokret ima i jasnu geopolitičku dimenziju. Proširenje ovlašćenja BND-a uklapa se u širu strategiju nemačke vlade, koja poslednjih godina zauzima sve tvrđi stav prema Rusiji i bezbednosnim izazovima u istočnoj Evropi. Davanjem zelenog svetla za sabotažu i ofanzivne operacije, Berlin signalizira spremnost da se svrsta uz najaktivnije članice NATO-a i da svoju obaveštajnu službu pretvori u instrument projekcije moći, a ne samo podrške političkom odlučivanju.

Iako je zakon još u fazi razmatranja i može pretrpeti izmene, osnovna poruka je već poslata. Nemačka napušta striktno defanzivni model obaveštajnog delovanja i ulazi u eru u kojoj se granica između obaveštajnog rada i prikrivene sile svesno briše. To predstavlja jednu od najznačajnijih promena nemačke bezbednosne arhitekture od kraja Hladnog rata i najavljuje znatno aktivniju ulogu Berlina u budućim krizama.

BND JE ODUVEK DELOVAO U INOSTRANSTVU, O ČEMU SE OVDE ZAPRAVO RADI?

Prvo, BND je oduvek delovao u inostranstvu, i to ne samo pasivno. Uplitanje u političke procese manjih država, podrška „prijateljskim“ elitama, obaveštajna logistika za promenu vlasti, finansijsko i medijsko usmeravanje, što je standardni repertoar većih zapadnih službi još od Hladnog rata. Razlika je u tome što je sve to formalno vođeno kao prikupljanje obaveštajnih podataka, dok su operativne akcije bile prepuštene „partnerima“ ili izvođene preko posrednika.

Drugo, novi zakon ne priznaje stare prakse, već menja doktrinu. Do sada je postojala pravna fikcija: BND prikuplja informacije, a „akcije“ sprovode drugi. Sada se ta fikcija ukida. Berlin otvoreno kaže da želi direktno operativno delovanje, uključujući sabotažu infrastrukture, sajber-udare i ometanje sistema protivnika, pod nemačkom komandom i odgovornošću.

Treće, ovo je poruka saveznicima, ne neprijateljima. Nemačka ovim ne plaši Rusiju, Kinu ili druge velike sile, one odavno računaju na nemačku ulogu u hibridnim operacijama. Poruka je upućena pre svega Vašingtonu, Parizu i Londonu: Berlin želi da bude ravnopravan igrač u „sivoj zoni“, a ne samo ekonomski motor koji plaća račune i daje logistiku.

Četvrto, zakon je štit, ne kočnica. Priča o dvotrećinskoj većini i parlamentarnom nadzoru zvuči demokratski, ali u praksi služi da se unapred obezbedi politički konsenzus za operacije koje nose rizik skandala. Kada se desi sabotaža, curenje podataka ili kontraudar, vlast može da kaže: „Sve je bilo zakonito, parlament je znao.“

Peto, razlika je između mešanja i sabotaže. Mešanje u izbore, medije i elite spada u dugoročne, niskointenzivne operacije uticaja. Ono što se sada uvodi jeste mogućnost direktnog fizičkog ili digitalnog oštećenja protivničkih kapaciteta. To je prelazak iz političkog rata u tehničko-operativni sukob, ispod praga otvorenog rata, ali iznad klasične špijunaže.

I konačno, ovo je znak nervoze, ne samopouzdanja. Države koje su sigurne u svoju poziciju ne moraju da pišu zakone o sabotaži. One koje osećaju da im se prostor manevra sužava, da zavise od drugih i da kasne u strateškoj konkurenciji, pokušavaju da nadoknade kroz agresivniju obaveštajnu doktrinu.

ISTORIJSKI KONTEKST

Federalna obaveštajna služba (BND) nije nastala na praznom papiru posle 1945. godine. Njenu jezgru postavio je Rajnhard Gelen (Reinhard Gehlen), čovek koji je tokom Drugog svetskog rata bio šef vojne obaveštajne službe Trećeg rajha za Istočni front. Kao načelnik odeljenja Fremde Heere Ost, Gelen je bio zadužen upravo za ono što danas zovemo hibridnim ratovanjem: prikupljanje podataka o SSSR-u, analizu političkih struktura, etničkih slabosti, logistike i potencijalnih tačaka destabilizacije.

Nakon poraza Nemačke, Gelen nije završio na optuženičkoj klupi, već je integrisan u američki obaveštajni sistem. Već krajem četrdesetih godina, uz direktnu podršku SAD, formirana je tzv. „Gelenova organizacija“, koja je kasnije formalno prerastala u BND. Veliki deo kadrova činili su bivši oficiri Vermahta i SS-a sa iskustvom upravo u Istočnoj Evropi i Sovjetskom Savezu.

To znači da je DNK BND-a od samog početka bio ofanzivan, usmeren na operacije uticaja, infiltraciju i potkopavanje protivnika na istoku. Razlika između tada i sada nije u suštini delovanja, već u stepenu političke transparentnosti i formalnog priznanja onoga što se radi. Ono što se decenijama sprovodilo kroz „nepostojeće strukture“, sada se prevodi u zakonski jezik.

Zato današnja reforma ne predstavlja prekid sa prošlošću, već povratak izvornom modelu, prilagođenom digitalnom dobu. Kada Berlin danas govori o sabotaži, sajber-operacijama i aktivnim merama, on se zapravo nadovezuje na tradiciju koja nikada nije zaista prekinuta, samo je bila zaklonjena retorikom „odbrambene demokratije“.

U tom svetlu, nova ovlašćenja BND-a nisu anomalija, već formalizacija istorijskog kontinuiteta. Nemačka ne izmišlja novu ulogu, već se vraća staroj, samo ovaj put bez iluzije da je reč isključivo o pasivnoj obaveštajnoj službi.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć