NOVINARIMA ŽIG KAO OZNAKA KVALITETA: Inicijativu francuskog predsednika o podobnim novinarima oštro kritikuje opozicija

Ovakav žig stavlja se obično na prehrambene proizvode, poput sira, vina ili jaja, da bi se označilo da to što konzumirate ima potvrdu vrednosti. Tako bi to, valjda, trebalo da bude i s medijima.

Makronova ideja je da se u svetu kojim kruže najrazličitije vrste proverljivih i neproverljivih informacija, korisnicima ovih servisa ponudi uverljiv znak da mogu da veruju u to što čuju, vide i pročitaju.

Ali, takav pristup je odmah naišao na bujicu napada iz redova desničarske i suverenističke opozicije, dok su socijalisti blagonakloniji. Protivnici ukazuju da bi se na ovaj način praktično vršila selekcija medija na podobne i nepodobne.

Kritičari su okarakterisali da Makronova ideja funkcioniše po principu "Pravde" iz sovjetskog doba i "ministarstva informacija". Opozicija uzvikuje da se radi o zabrinjavajućim tendencijama, pokušaju totalitarizma, diktature i udara na privatne medije.

Da je reč o veoma opasnim nastojanjima, ističe liderka francuskih suverenista Marin Le Pen, optužujući Makrona da na ovaj način želi da "kontroliše informacije". Predsednika Nacionalnog okupljanja Žordan Bardelu to sve podseća na ministarstvo istine iz Orvelovog romana "1984".

- Etiketiranje medija je opasna ideja protiv koje se bore svi koji su demokratski nastrojeni – kazao je Bardela.

Vođa republikanaca Brino Retajo dodaje da nije posao vlade da vrši trijažu medija i diktira istinu.

- Ima li tviter Jeliseja etiketu kontrole kvaliteta? – postavio je Retajo ironično pitanje.

Veoma uticajni poslanik Erik Sjoti je Makronu poslao i pismo u kome od njega traži da odustane od ove namere, ističući da bi u suprotnom to bio težak napad na osnovne slobode. Po njemu, ova inicijativa bi mogla da dovede do podele na dobre i loše medije, na osnovu arbitrarnih kriterijuma.

Morala je posle svega da reaguje i Jelisejska palata, uz podsećanje da šef države nije mislio da tu etiketu "kontrole kvaliteta" izdaje država, već da za to treba da se pobrinu novinarska udruženja. Francuski predsednik se prilikom iznošenja ideje oslonio na rad komisije širokog javnog spektra koja se bavila ovim pitanjem, s ciljem da se zavede red u prostor u kome često ume da bude i dezinformacija.

Njen rad je na Makronovu incijativu zaočeo pre dve godine, i u sastavu su bili novinari, građani i udruženja. Oni su prošle godine podneli izveštaj na 350 stranica s predlozima neobaveznog karaktera koji se odnose na finansiranje i nezavisnost medija. Među tim predlozima je i "oznaka kvaliteta", sve sa ciljem da se poveća poverenje javnosti u medije.

- Ona bi garantovala da novinari poštuju radnu etiku – istakao je Makron, poručivši da tu "etiketu" treba da izdaju mediji, a ne vlada.  

Ovo pitanje naročito je istaknuto u vreme rata u Ukrajini, kada se mediji koji dolaze s ruske interesne sfere ovde smatraju oruđem za širenje propagande. [ire, na udaru su i različiti senzacionalistički mediji sa "zaverenističkim" sadržajem, kao i publikacije na mreži kompanija koje uz pomoć veštačke inteligencije pod firmom izveštavanja plasiraju svoje proizvode.

Pratioci medijske scene u Francuskoj poručuju da već godinama postoje rubrike za kredibilnu proveru istinitosti informacija na domaćem, evropskom i svetskom nivou.

PO VOLjI KRIK, CRTA, "VREME"...

Predlog francuske komisije za rešavanje pitanja u medijima zasniva se na "Inicijativi za pouzdane vesti" koju su 2019. godine pokrenuli "Reporteri bez granica". Podržava ih Evropska komisija. Na njihovom sajtu piše da u svojoj zajednici trenutno imaju više od 2.400 medija iz 127 zemalja koji poštuju proklamovane standarde. U Francuskoj su to između ostalih AFP, Arte, Imanite, Francuska televizija, dok su s područja Srbije navedeni Krik, Crta, Vreme, Radio 021 i Vojs, a tu je i Radio KiM.