KRVAVE BITKE U UKRAJINI TEK PREDSTOJE: Analiza "Novosti" - Šta zaista pokazuje tok dosadašnjeg ratovanja oružanih snaga Moskve i Kijeva

Branko Vlahović/Od stalnog dopisnika MOSKVA

24. 02. 2024. u 15:25

POSLE nedavnog trijumfalnog ulaska ruskih jedinica u Avdejevku mnogi su požurili sa prognozom da je to prelomni deo rata u Ukrajini, ali oni trezveniji i objektivni upozorili su da krvave bitke tek predstoje.

Foto: Tanjug/AP photo

Ruska vojska je dobila još jedan veliki boj, ali se ne može reći da je već dobila rat. Dokaz da je u pravom smislu proradila ruska vojna mašinerija je to da su za osvajanje Bahmuta, Rusi ratovali devet meseci, a za Avdejevku četiri meseca, mada je ona bila bolje utvrđena i branjena. Sada je neuporedivo bolja koordinacija zajedničkog nastupa jedinica, avijacije i dronova.

Foto: Tanjug/AP photo

Bahmut

Da će se proliti još mnogo krvi i izginuti još vojnika i civila, potvrđuje dosadašnje ratovanje. U protekle dve godine pokazalo se da je bio bez osnova preterani optimizam kad je ruski predsednik Vladimir Putin dao komandu 24. februara 2022. godine da se krene u specijalnu vojnu operaciju. Mnogi su poverovali da će se sve brzo završiti, a da će se ukrajinska vojska raspasti. Tako su mislili i eksperti na Zapadu, što razlog preseljenja gotovo svih ambasada iz Kijeva.

Mada se i sada koristi termin specijalna vojna operacija, svima je postalo jasno da je to zapravo pravi krvavi rat. Koliko je tačno ljudi poginulo za dve godine, nijedna strana ne saopštava. Portparoli obe zaraćene armije na svakodnevnim brifinzima govore samo o pogibijama protivnika i njihovoj uništenoj vojnoj tehnici.

U prvom naletu, ruska armija, zauzela je deo istočnih ukrajinskih oblasti i ušla u one delove Donbasa koji su se odvojili od Ukrajine. Očigledno je da se nije računalo na žestok otpor Ukrajine, pa su sa severa krenule kolone tenkova koje su Ukrajinci sa lakoćom uništavali svojim dronovima. U to vreme, Kijev je imao znatno više bespilotnih letelica, ne samo onih udarnih već i "malih ptica", sa kojima se dobro vide pozicije neprijatelja. Osim toga, imali su podršku američkih i satelita drugih zemalja NATO. Tome treba dodati i satelitsku mrežu Star-linka, jer je sa njenim vlasnikom, milijarderom Ilonom Maskom, potpisan komercijalni ugovor.

Foto: Tanjug/AP photo

Bahmut

Glavni problem rukovodstva u Moskvi, bio je što su ruske obaveštajne službe napravile pogrešne analize stanja i raspoloženja u ukrajinskoj armiji i narodu. Ušlo se u ratnu operaciju sa stotinjak hiljada vojnika, što je bilo premalo za veliku dužinu fronta. Osim toga, verovalo se da će građani sa oduševljenjem dočekivati rusku vojsku i da će brzo dezertirati mnoge ukrajinske jedinice. Ni jedno ni drugo se nije dogodilo.
Ruska javnost je bila šokirana kad se saznalo da su mnoga vojna skladišta koja je trebalo da se čuvaju za rezerviste, bila prazna. U jednom od nedavnih intervjua, poznati ruski general-pukovnik u penziji Leonid Ivašov je kazao da je nestalo oko milion i po vojničkih kompleta. U tim skladištima nije bilo ni čizama ni odeće. Putin je tada naredio da se smene generali odgovorni za ratne rezerve.

Smena Zalužnog i Orden heroja

NA pitanje koliki su gubici Ukrajine, Zelenski je rekao da je ubijeno nekoliko desetina hiljada ljudi. "Desetine hiljada dece je takođe deportovano, znamo za to", rekao je Zelenski i dodao da je "odnos jedan prema pet, to jest, da na jednog ubijenog ukrajinskog, dolazi pet ubijenih ruskih vojnika. U odgovoru na pitanje zašto su smenjeni vrhovni komandant vojske Valerij Zalužni i vrh ukrajinskih oružanih snaga, Zelenski je rekao da "se radi o resetovanju, restrukturiranju i promeni upravljanja vojnim vrhom". Sa ciljem da smiri Zalužnog kome raste popularnost, Zelenski mu je posle smene dao Orden heroja, za šta ga je nagrađeni izljubio. Sve priče o puču pokazale su se praznim

Ali, zahvaljujući dobrom ekonomskom stanju, rusko rukovodstvo je vrlo brzo uspelo da reši brojne probleme. Proradila je moćna vojna industrija i počela je da se menja situacija na frontu. U toku dve godine ratovanja, ruska vojska je postala mnogostruko brojnija, uigranija i objektivno moćnija. Vojna industrija je počela da proizvodi pet puta više tenkova i druge vojne tehnike.

Jedan od prvih koji je Moskvu podržao u vojnoj operaciji bio je predsednik Čečenije Ramzan Kadirov. Njegova ideja je bila da se vojska popuni dobrovoljcima koji će biti nagrađeni, a ne mobilizacijom u velikim gradovima, jer prisilno mobilisani nisu dovoljno motivisani za rat. Upravo su Čečeni dali primer kako se mogao organizovati veliki broj dobrovoljaca. Većinom su to mlađi ljudi iz seoskih sredina. I u redovima drugih dobrovljačkih jedinica, mahom su ljudi iz provincije.

Foto: AP Photo/Musa Sadulayev

Nesporno je da se ruska vojska nije uplašila od toga što su članice NATO otvoreno pomagale ukrajinsku vojsku. Kad je rukovodstvo u Berlinu saopštilo da će poslati svoje tenkove Ukrajini, to je samo još više motivisalo ruske vojnike koji su odgovarali "goreće nemački tenkovi kao što su goreli u Staljingradskoj i Kurskoj bici". I tako je bilo.
Popularni ruski pevači Nikolaj Baskov i Grigorij Leps prvi su predložili novčane nagrade vojnicima koji unište tenkove zapadne proizvodnje. Svako ko uništi jedan zapadni tenk na ratištu u Ukrajini, dobijao je milion rubalja. Pokazalo se da u savremenom ratu ti nemački "leopardi" nisu više tako opasni kao nekada. Veliki broj pevača i glumaca išao je na front. Ali zapadni mediji su se uglavnom koncentrisali na one koji su pobegli u Izrael i otuda kritikuju Putina i armiju.

Šef Kremlja odredio ciljeve

NAJAVLjUJUĆI specijalnu vojnu operaciju, Vladimir Putin je kazao da je cilj da se zaštite ljudi nad kojima su, osam godina, ukrajinski nacionalisti sprovodili genocid. Objasnio je da je Rusija 30 godina pokušavala da se dogovori sa rukovodstvom NATO da se ne širi na istok. Ako kako je Putin otvoreno rekao, "zapadni političari su nas sve vreme lagali i stalno se približavali granicama Rusije". Hoće li se ostvariti ciljevi koje je postavio Putin - potpuna denacifikacija i demilitarizacija? Mnogo je realnije da ruska vojna mašina razbije ukrajinsku vojsku nego da se očisti od mržnje značajan broj građana Ukrajine. Sa pristalicama vođa ukrajinskih ostrašćenih nacionalista čak ni Crvena armija nije mogla potpuno da se obračuna. Njihovi sinovi i unuci su bili najaktivniji na Majdanu 2014. godine kada je napravljen puč i smenjen legalno izabrani predsednik Viktor Janukovič.

Iako je lane šef Kremlja govorio da je prioritet da se dođe na administrativne granice Donbasa i Zaporoške i Hersonske oblasti, taj zadatak nije ostvaren. Zato će ruske jedinice nastojati da, posle Avdejevke, nastave da napreduju na zapad. Kako će se razvijati događaji zavisi od oružja koje Ukrajina dobije od Zapada i da li će inkasirati novac za pokrivanje velike rupe u budžetu, budući da ima velike probleme sa isplatama plata i penzija.

Foto: Profimedia

U Moskvi više niko ne negira da ukrajinska vojska fanatično ratuje. Kako je nedavno Putin rekao, sa obe strane fronta uglavnom se govori na ruskom. Jedan broj oficira u ukrajinskoj armiji su Rusi. Uostalom i novi komandant armije Aleksandar Sirski je Rus.
Uopšte nema sumnje da će ruska vojska nastojati da izađe najmanje na obale Dnjepra, a zatim i dalje u dubinu Ukrajine. Putin je otvoreno najavio da će se ići dotle da ukrajinska vojska ne može da gađa dalekometnim raketama gradove u Rusiji. Planovi ruskog rukovodstva što se tiče ukrajinskih teritorija nisu do kraja određeni. Za sada je cilj da se oslobode do teritorije Donbasa, a zatim i oni delovi Hersonske i Zaporoške oblasti i dalje pod kontrolom ukrajinskih vlasti. U Moskvi ističu da su sve teritorije sa leve obale Dnjepra iskonski ruske.

Ruskih vojnika 1,15 miliona

U TOKU 2023. Vladimir Putin je potpisao ukaz da se ruska armija poveća za 137.000 ljudi i sada ima 1,15 miliona vojnika i oficira. Na ukrajinskom frontu ratuje 617.000 ruskih vojnika, od čega su većina dobrovoljci. Prednost Rusa u Ukrajini nije samo u tome što imaju više municije i moćniju avijaciju, nego i u broju dobovoljaca. Ministar odbrane Sergej Šojgu kaže da je 2023. u armiju došlo skoro 540.000 dobrovoljaca koji su potpisali ugovore sa Ministarstvom odbrane. Od početka ove godine, ugovore je potpisalo još 50.000 dobrovoljaca, a svi su u pravima izjednačeni sa profesionalnim vojnicima. Prosečna plata im je u vrednosti od oko 220 evra. Zahvaljujući dobrovoljcima ruska armija je formirala šest divizija, a među dobrovoljcima je oko 5.000 studenata koji su privremeno napustili fakultete da bi ratovali u Ukrajini. 

Povremeno se govori o tome da je i Odesa stari ruski grad, kao i Nikolajev. Zbog svega, oficiri kažu da ruska vojska mora osvojiti celu ukrajinsku crnomorsku obalu. Naravno da to neće biti lako, jer se u uličnim borbama u velikim gradovima jako mnogo gine. Zato na početku rata Rusi na istočnom frontu Ukrajine nisu napadali, već zaobilazili najveće i najvažnije gradove.

Uslov da Rusija prestane sa ratom je poznat. Rukovodstvo u Moskvi ne namerava da napušta osvojene teritorije, a drugo, ne manje važno, jeste da se Ukrajina obaveže da će biti neutralna i da neće ulaziti u NATO.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je sam sebi zavezao ruke time što je potpisao ukaz kojim je sebi i drugima zabranio pregovore sa Putinom. Ubedili su ga zapadni saveznici da, uz njihovu vojnu i finansijsku pomoć, može da pobedi Rusiju. Ali, već sada na Zapadu preko medija poručuju da su se umorili od rata i da bi trebalo sesti za pregovarački sto. Za rukovodstvo u Moskvi nije važno ko će u Kijevu jednog dana morati da potpiše kapitulaciju.

Foto: Profimedia

U najnovijem intervjuu bivšeg premijera i predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, sada potpredsednika Saveta bezbednosti RF, ističe se da su vlasti u Kijevu zapravo marionete koje ispunjavaju to što im naredi NATO. Njegova je prognoza da normalnih odnosa sa Amerikom neće biti decenijama, bez obzira ko će tamo biti na vlasti.

Zelenski: Pod oružjem 880.000

PREDSEDNIK Ukrajine Vladimir Zelenski tvrdi da ukrajinska armija sada ima 880.000 ljudi i da želi da vrati sunarodnike iz emigracije, jer su potrebni zbog nove mobilizacije. Objašnjava da neće svi ići na front, pošto su potrebni u pozadini. Vojno rukovodstvo traži da se mobiliše još pola miliona ljudi da bi ove godine pripremili novu kontraofanzivu. Sudeći po padu entuzijazma građana, teško je očekivati da će se lako staviti pod komandu 500.000 novih vojnika. Zato su sve glasniji oni koji kažu da se treba promeniti zakon i mobilisati i bivše zatvorenike, što su ukrajinski generali odbijali.

Medvedev, kao i Putin, smatra da su Ukrajinci i Rusi zapravo jedan narod bez obzira na to što postoji razlika u jeziku. On ne može tačno da precizira gde će se zaustaviti ruska vojska, ali je lako moguće da osvoji i Kijev, nekada ruski grad. Medvedev ocenjuje da je uloga Zelenskog žalosna, ali da bi, osim njega, trebalo da ode cela tamošnja elita, jer bez uništenja nacionalističke i profašističke klike u Ukrajini, nemoguće je garantovati budućnost Rusije. 

Vojne fabrike rade u tri smene

GENERAL armije Jurij Balujevski, koji je bio načelnik Generalštaba ruske vojske, kaže da je, po njegovim procenama, ukrajinska vojska u proleće 2023. imala milion vojnika i više od sto bojevih brigada. Po pravilima ratovanja, onaj ko napada mora imati odnos sanaga sa protivnikom tri prema jedan. Ruska vojska je u to vreme bila pojačana i dobro organizovana i to je bio razlog što je propala ukrajinska kontraofanziva. "Uz sve uvažavanje vojnika i oficira, rat je i borba tehnologija. Na strani Ukrajine su članice NATO, a Rusija je povećala vojnu proizvodnju i mnoge fabrike rade u tri smene. Obe strane koriste dronove i dobijaju informacije satelitskim putem, što omogućava veliki broj visokopreciznih udara", kaže general armije Balujevski. Dodaje da 75 odsto gubitaka nanose dronovi, a da Rusi imaju "lancet", koji u mnogo čemu daje prednost. Njime je uništeno mnogo ukrajinske vojne tehnike i oružja.

BONUS VIDEO:

Ko će biti predsednik Narodne skupštine? ORLIĆ: Srbiju vodiće ljudi koji su dobili narodno poverenje

Pogledajte više