PATA-KARTE U MADRIDU BRINU EU: Moguća promena vlasti od levice ka desnici
PRVI preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Španiji, kasno sinoć, pokazali su da bi premijer Pedro Sančez mogao da se provuče kroz iglene uši i osvoji još jedan mandat. S druge strane, posle 95 odsto prebrojanih glasačkih listića, minimalno vođstvo konzervativne narodne Partido popular (PP) nad Sančezovom Socijalističkom radničkom partijom (PSOE), ostavlja rezervu da bi ipak mogla da se ostvari najava o prebacivanju težišta vlasti od levice ka čistoj desnici.
Foto: AP
Konačni rezultat glasanja mogao bi, zapravo, da bude pata-karte, jer nijedna stranka, izgleda, neće osvojiti većinu parlamentarnih mesta. Za socijaliste neophodan bi bio savez sa koalicijom "Ujedini se", ministarke rada Jolande Diaz, koju čini 15 levičarskih grupa. Da bi formirala vladu, Narodna partija PP Alberta Nunjez Fejhoja moraće da dobije podršku krajnje desničarske partije Voks, Santjaga Abaskala.
Izbori u Španiji održani juče izuzetno su značajni za evropsku porodicu, jer odlučuju o tome koliko efikasno zemlja može da nastavi predsedavanje Savetom EU, koje je započela 1. jula. Sančez vlada u koaliciji sa nekoliko malih levičarskih partija i katalonskim regionalnim strankama. Sančez je, na početku predsedavanja, rekao da je EU proteklih decenija uradila mnogo za Španiju, a sada je na redu Španija da uzvrati Briselu. Ali, verovatno nesiguran da li će baš lično imati tu obavezu, Sančez je tradicionalni govor predsedavajućeg pred Evropskim parlamentom odložio za septembar.
Na birališta, na temperaturi koja je premašivala 40 stepeni Celzijusa, juče je moglo da izađe više od 37 miliona Španaca. Izlaznost je, dva sata pre zatvaranja birališta, premašila 53 odsto, što je za nekoliko procenata manje nego 2019. u ovu cifru nije uključeno glasanje poštom, kako je glasalo rekordnih 2,47 miliona birača.
Izbore, prvobitno planirane za decembar, predložila je vladajuća socijalistička PSOE pošto je izgubila značajan broj glasova na lokalnim i regionalnim izborima krajem maja. I prethodni izbori za španski parlament, 2019, bili su vanredni, pošto posle izbora u aprilu te godine nije mogla da se formira nova vlada.
Najveći problem za većinu birača je ekonomija, čak i ako se veći deo kampanje fokusirao na druga pitanja. Španija uživa u periodu rasta, a inflacija je u junu usporila na ispod dva odsto, jedna je od najnižih u Evropi, ali sumorni brojevi nezaposlenih jedna su od najčešćih linija napada opozicije na aktuelnu vlast. U maju je zemlja imala najveću stopu nezaposlenosti u evropskoj porodici - 12,7 odsto.
Vlada PP - Voks značila bi da se još jedna članica EU pomerila čvrsto udesno, što je trend nedavno uočen u Švedskoj, Finskoj i Italiji. Zemlje poput Nemačke i Francuske zabrinute su šta bi takva promena predstavljala za imigracionu i klimatsku politiku EU. Dve glavne španske levičarske stranke su proevropski orijentisane, a što se tiče desnice, PP je, takođe, za EU, ali Voks nije.
TRI NEDELjE ZA NOVI PARLAMENT
DONjI dom parlamenta ima 350 poslanika, a gornji 265 senatora. Za donji dom glasači biraju stranku, a ne konkretnog kandidata. Dozvoljeno je tri nedelje da se konstituiše parlament. Kralj Felipe Šesti, potom počinje konsultacije o izboru premijera. Tokom prvog parlamentarnog glasanja, za formiranje vlade potrebna je apsolutna većina, a tokom eventualnog drugog, koje se održava do 48 sati kasnije, dovoljna je prosta većina. Novi izbori se raspisuju ako maksimalno dva meseca od prvog glasanja, nijedan kandidat nema većinu.