POVRATAK U BUDUĆNOST SA VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM: Fotografija koja je izazvala pometnju
MUTNA starovremena fotografija, na njoj čuveni francuski pesnik Artur Rembo, u pozadini kišni dan, sive fasade i mokra kaldrma... Autor ovog snimka nije Ernest Baltazar, "ulični fotograf" iz Pariza 1. novembra 1873. godine, kako je to insinuirano, već veštačka inteligencija 2023. Umetnik Lik Loazo izazvao je ovih dana veliku polemiku pokušajem da prikaže šta u današnjem svetu može artificijelna pamet.
Foto: Fejsbuk
Svet je zabrinut jer se, za razliku od robota, koji samo tehnološki i repetitivno ponavljaju poteze koje im čovek zada, kod veštačke inteligencije radi o zameni za ljudski mozak i razmišljanje. Na Remboovom primeru može samo da se zamisli dokle bi to moglo da ide, ako se sistem otrgne kontroli - kako bismo razlikovali stvarno od pravog, ne samo u umetničkim delima, već i u svakodnevnom životu. I šta bi tek moglo da se dogodi kada bi se kompjuterska pamet otrgla kontroli.
Sve to se događa u trenutku kada je francuski predsednik Emanuel Makron najavio dodatnih pola milijarde evra za razvoj veštačke inteligencije u ovoj zemlji, s namerom da bude jedna od svetskih lidera u ovom domenu, u trci sa SAD i Kinom. Istovremeno, Evropski parlament je protekle sedmice usvojio predlog regulative o veštačkoj inteligenciji koji otvara mogućnost pregovora između zemalja članica u cilju limitiranja rizika. Za početak, sa namerom da se bar zabrani automatsko prepoznavanje lica na javnim mestima.