SAD NAORUŽALE TAJVAN "HARPUNIMA" DO ZUBA: Tajpej - žrtva geopolitičkih ambicija Vašingtona
AMERIČKI mediji izveštavaju da je tokom nedavne posete tajvanske predsednice SAD ugovorena kupovina čak 400 protivbrodskih raketa "harpun" za potrebe tajvanske vojske.
Harpun, Foto Arhiva
Mada bi ti ubitačni projektili trebalo da fizički drže na odstojanju Narodnooslobodilačku armiju Kine i unesu dalji politički razdor između kineskog naroda sa obe strane Tajvanskog moreuza, američki "harpuni" bi mogli da izgube oštrinu u narednim godinama zbog političkih promena na samom Tajvanu, piše RTS.
Američka novinska agencija "Blumberg" javila je prošle nedelje da će Tajvan kupiti čak 400 protivbrodskih krstarećih raketa "harpun", koje proizvodi kompanija "Boing".
Taj paket oružja trebalo bi da omogući tajvanskoj vojsci da probije eventualnu pomorsku blokadu koju bi Kineska narodnooslobodilačka armija verovatno pokušala da sprovede u slučaju eventualnog oružanog sukoba između Pekinga i Tajpeja, odnosno omete ili spreči iskrcavanje kineskih snaga na tlo pacifičkog ostrva sa 23 miliona stanovnika.
"Tranzit" tajvanske predsednice
Posao vredan 1,17 milijardi američkih dolara je, kako se smatra, jedan od rezultata nedavne posete tajvanske predsednice Cai Ing-ven Sjedinjenim Državama koja je, slično prošlim diplomatskim pohodima tajvanskih zvaničnika Vašingtonu, iz političkih razloga zvanično nazvana "tranzitom".
Naime, Cai je krajem marta formalno pošla u posetu centralnoameričkim državama Gvatemali i Belizeu, koje priznaju njenu vladu u Tajpeju kao jedinog legitimnog predstavnika kineske države i naroda, te je usput radi presedanja u dva navrata zastala u SAD, gde se susrela sa biznismenima tajvanskog porekla, guvernerom države Nju Džerzi i više senatora, kao i sa predsedavajućim američkog Kongresa republikancem Kevinom Makartijem.
Pošto SAD bar nominalno priznaju vladu u Pekingu kao jedinog legitimnog reprezenta Kine, boravak Cai Ing-ven u Njujorku u odlasku i u Los Anđelesu na povratku iz Centralne Amerike nije mogao biti okarakterisan kao zvanična diplomatska poseta već prosto kao skromni, neugledni tranzit.
Taj "tranzit" tajvanske predsednice, međutim, trajao je čitava četiri dana, pa je i vrapcima na grani jasno da su pravo odredište njenog izleta u inostranstvo bile SAD, a ne dve egzotične države na obali Karipskog mora.
Bivši predsednik Tajvana Ma Jingđu u Kini
Istovremeno, bivši lider najveće tajvanske opozicione partije Kuomintang i bivši predsednik Tajvana Ma Jingđu se našao u matici Kini. On je u skladu s tradicionalnom kulturom pošte za pretke posetio grob svog dede – čin koji je simbolično ukazao na kinesko poreklo većine stanovnika Tajvana i krvno srodstvo s narodom koji i dalje živi na kontinentu, navodi se u tekstu.
Taj iskusni sedamdesetdvogodišnji političar nalazio se na kormilu kineske ostrvske provincije od 2008. do 2016. godine, kada je njegova partija doživela težak udarac na predsedničkim izborima zbog masovnog protivljenja uglavnom mladih građana Tajvana ratifikaciji krupnog trgovinskog sporazuma s Pekingom koji je trebalo da, između ostalog, omogući zapošljavanje ljudi iz matice na Tajvanu.
Protesti koji su kulminirali padom Kuomintanga s vlasti 2016. počeli su dve godine ranije, čuvenim upadom studenata u parlament i državne organe.
U tom trenutku, u proleće 2014. godine, na nivou vlada već je bio postignut sporazum o tome da kineski turisti mogu bez ograničenja da posećuju Tajvan – nešto što je do tada bilo izbegavano zbog strahovanja oko moguće infiltracije komunističkih špijuna i agitatora.
Valja napomenuti i da su po dolasku Ma na vlast 2008. godine po prvi put uspostavljene direktne saobraćajne veze između Tajvana i matice Kine, jer su avioni i brodovi prethodno decenijama morali da putuju preko trećih zemalja – time su ostvarene velike uštede na transportu i dat odlučan podsticaj međusobnoj privrednoj razmeni.
"Suncokret revolucija"
Početkom druge decenije ovog veka procvetala je ekonomska saradnja između Tajvana i kontinentalne Kine, gde je posao našlo čak oko dva miliona Tajvanaca, što je blizu deset procenata ukupne populacije tog pacifičkog ostrva. Zato se činilo da bi Tajvan u dogledno vreme mogao da se mirnim putem prikloni matici, odnosno da se s njom politički ujedini.
Krajem prve i početkom druge decenije 21. stoleća zbližavanje matice i ostrva je doseglo takav stepen da je tajvanska javnost počela da oseća da ne postoji potreba da se njihova zajednica vojno odupire Pekingu, kao i da bi tako nešto bilo besmisleno, s obzirom na ekonomsku i vojnu snagu koju je matica u međuvremenu stekla.
Otud je Tajvanska armija bila prisiljena da ukine obavezno služenje vojnog roka i pređe na dobrovoljački model profesionalne vojske, usled čega su njeni redovi počeli da se osipaju.
Međutim, 2014. godine strah mladih Tajvanaca da bi najezda radnika s kopna mogla da ugrozi njihove buduće karijere i životni standard i zabrinutost da bi otvaranje vrata za velike kineske investicije moglo da ugrozi autonomiju u odlučivanju pokrenuli su tzv. "suncokret revoluciju".
Predsednica Cai Ing-ven, američki i britanski đak, tako je 2016. došla na čelo vlade u Tajpeju i preokrenula smer razvoja kinesko-tajvanskih odnosa donoseći smernice za diverzifikaciju ulaganja u inostranstvu da bi kompanije s njenog ostrva, umesto u matici, proširile i otvorile nove proizvodne kapacitete u zemljama jugoistočne Azije, poput Vijetnama i Tajlanda, i tako umanjile ekonomsku zavisnost Tajvana od Pekinga.
Njena vlada drastično je podigla izdvajanje za vojsku i krenula u ogromne kupovine američkog naoružanja, intenzivirala diplomatsku aktivnost usmerenu na isticanje i jačanje de fakto nezavisnosti Tajvana od Pekinga, uz povećano političko oslanjanje na Vašington i njegove saveznike.
Iako je krajem 2018. javna podrška za njenu politiku pala na samo nešto više od 25 posto, Cai je 2020. godine reizabrana zahvaljujući erupciji protesta u obližnjem Hongkongu.
Naime, događaji u toj bivšoj britanskoj koloniji na Tajvanu su shvaćeni kao najava gušenja građanskih sloboda i političke autonomije do koje bi došlo ako bi se Tajpej jednog dana našao pod okriljem Pekinga.
Žrtve geopolitičkih ambicija Vašingtona
Protivbrodske rakete "harpun" u celini će biti isporučene tajvanskoj vojsci do 2029. godine.
Predsednički i parlamentarni izbori na Tajvanu zakazani su za januar sledeće godine, a Cai je pre šest meseci bila prisiljena da podnese ostavku na dužnost šefa Demokratske progresivne partije (DPP), pošto je stranka doživela katastrofalan poraz na lokalnim izborima za gradske i opštinske skupštine, uprkos tome što je ona tokom kampanje naglašavala da Tajvan treba da bude nezavisan i da se suprotstavi matici svim raspoloživim snagama, te pozivala narod da davanjem glasa kandidatima njene stranke kažu jasno "ne" Pekingu.
Od poniranja DPP najviše koristi je imao upravo Kuomintang, koji uprkos dugoj, krvavoj borbi protiv kineskih komunista u 20. veku sada vodi politiku zbližavanja sa vladom u Pekingu.
Uspeh na lokalnim izborima umnogome ima veze sa komunalnim, infrastrukturnim i socijalnim projektima potrebnim za svakodnevni život građana i ne mora neophodno biti indikacija prevrata na višem nivou.
Međutim, Kuomintang Ma Jingđua bi na idućim izborima mogao da ponovo dođe na vlast nošen realističnim i pragmatičnim razmišljanjem građana Tajvana koji, mada imaju otpor prema onome što vide kao nedostatak sloboda u matici, ne priželjkuju dalju eskalaciju i rat nalik onom u Ukrajini. Drugim rečima, oni ne priželjkuju glasno insistiranje na nezavisnosti, već status kvo.
Jer, u jednom takvom sukobu njihovo ostrvo bi nesumnjivo bilo fizički razrušeno i ekonomski ruinirano, a oni sami bi bili žrtve geopolitičkih ambicija Vašingtona u vezi sa kontrolom nad Zapadnim Pacifikom i slabljenjem Kine.
Ako bi kolege Ma Jingđua došle na čelo vlade u Tajpeju, usledilo bi otopljavanje odnosa sa Pekingom, pa, slikovito rečeno, američki "harpuni", umesto dvadesetčetvoročasovnog dežurstva, možda nikada ne bi napustili skladišta.
Odnosno, oni ne bi bili instrumenti koji drže maticu na odstojanju i produbljuju raskol između kineskog naroda sa obe strane Tajvanskog moreuza, navodi RTS.