ADOLESCENTI U ITALIJI BEŽE IZ ŠKOLE: Menjaju je u potrazi za nekom drugom gde im se čini da će biti manje pod stresom
Posledice izolacije u vreme kovida još nisu izmerene na raznim terenima, tako se samo odnedavno uočava fenomen koji se tiče učenika u najosetljivijem perodu njihovog života. Od Milana do Rima rekordan broj učenika u periodu adolescencije menja škole jer posle perioda didaktike na daljinu ne uspeva da podnese školska pravila i postaju pravi zarobljenici emotivnog stresa i teškoća u socijalizaciji.
Foto: EPA
U Italiji je došlo do pravog buma u traganju za promenom škole, promenom orijentacije za koju su se bili opredelili, u odnosu na prethodnu godinu takav broj zahteva se udvostručio, učenici ne izdrže pred prvim preprekama koje im se ukažu. Rekordni broj zabeležen je u jednoj klasičnoj gimnaziji u Rimu gde je zatražilo da se premesti u neku drugu njih 90, u Milanu u jednoj gimnaziji njih 56, samo u Liguriji ukupno 2.400, od toga u Đenovi njih 100 zatražilo je da promeni školu.
Učenici koji su ispitani za razloge takvih odluka ponajviše ih pripisuju ponašanju nastavnika od kojih traže više senzibiliteta i pažnje za svakog pojedinačno. Kažu da pred ponašanjem nastavnika postaju konfuzni, dezorijentisani, osim što imaju i teškoća u odnosima sa profesorima imaju i sa ostalim učenicima, tako im se čini da će u nekoj drugoj novoj sredini naći i drugačiju situaciju, povoljniju po njih.
Predsednik Asocijacije direktora gimnazija u regionu Lacio Mario Ruskoni smatra da je glavni razlog taj što se nastava odvijala na daljinu u vreme zatvorenih škola, sada učenici nisu u stanju da se vrate jednoj socijalizaciji u kontinuitetu, i zaključuje da su se škole morale vratiti mnogo više posetama psihologa, a problem je i taj što mnogo roditelja “padne” pred prvim zahtevom svoga deteta i počinje bežanje, umesto da se svaki pojedinačni zahtev dobro razmotri u razgovoru roditelja sa direktorom škole.