"PUL" KUPACA SMANJUJE ZAVISNOST OD KINE: SAD i EU pregovaraju o slobodnoj trgovini
PREGOVORI o slobodnoj trgovini između EU i SAD, koji su dobili "zeleno" tokom razgovora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i američkog predsednika Džozefa Bajdena, juče u Vašingtonu, čekaju sad konsultacije sa Kongresom. Od budućih pregovora očekuje se, navode mediji, da značajno ublaže napetosti između dve ekonomije.
Foto: AP
"Vol strit džornal" ocenjuje da bi to bio prvi korak ka stvaranju "pula" kupaca za nabavku sirovina neophodnih za energetsku tranziciju. Sporazum EU i SAD ne bi bio klasičan dil o slobodnoj trgovini, ali bi omogućio da i evropske firme ispune kriterijume za poreske olakšice i subvencije koje nudi američki zakon. Bajdenova administracija nastoji da umiri saveznike, ali i da balansira između njih i Kongresa. Jedan od glavnih ciljeva trgovinskih sporazuma i takvog "pula" kupaca je, piše list, da se smanji zavisnost od ključnih sirovina iz Kine.
U centru spora je američki zakon o smanjenju inflacije (IRA) koji je Bajden potpisao lane i čiji je cilj da fondom od gotovo 400 milijardi dolara ublaži posledice klimatskih promena, prvenstveno kroz zelenu tranziciju u proizvodnji struje i u automobilskoj industriji. Predviđa ulaganja u domaću proizvodnju energije uz smanjenje emisija štetnih gasova, ali EU strahuje da će naneti štetu njenoj ekonomiji. Istovremeno, nudi ogromne podsticaje domaćim firmama i onim koje u SAD imaju svoje proizvodne pogone, ili koriste američke komponente.
Uprkos savezništvu, SAD nemaju sporazum o slobodnoj trgovini ni sa EU, ni sa Velikom Britanijom, ili Japanom, komentarišu svetski mediji. Posebno nezadovoljstvo iskazuju, navodi "Njujork tajms", evropski zvaničnici koji smatraju da je zakon usvojen u trenutku koji je veoma složen za evropske privrede, pogođene poremećajima na tržištu zbog rata u Ukrajini i poskupljenja energenata.
REKORD ZA ODBRANU
ŠEF Bele kuće, predstavio je predlog budžeta od 6,9 hiljada milijardi dolara, pri čemu je predlog od 842 milijarde dolara samo za Pentagon najveći budžet za odbranu posle rata u Vijetnamu. To je povećanje od 3,2 odsto u odnosu na 816 milijardi dolara koje je Kongres prethodno usvojio.