TRETIRALI JE KAO "GRAĐANKU DRUGOG REDA": Preminula DŽudit Heman, najveći borac za prava osoba sa invaliditetom

Nakon što je u detinjstvu obolela od dečije paralize, postala je prva osoba u invalidskim kolicima koja je radila kao učiteljica u Njujorku.

Umrla je u subotu u Vašingtonu.

Prema poruci objavljenoj na njenoj veb stranici u kojoj je objavljena njena smrt, Heman je bila „široko smatrana 'majkom' pokreta za prava osoba sa invaliditetom.

Bila je na čelu velikih demonstracija za prava osoba sa invaliditetom, pomogla je u donošenju zakona i osnovala nacionalne i međunarodne organizacije za zastupanje, dodaje se.

Heman je takođe služila i u Klintonovoj i u Obaminoj administraciji i imala je više od 20 godina neprofitnog iskustva.

Barak Obama je rekao da je imao "sreću" što je radio sa Hemanovom i odao počast njenoj doživotnoj posvećenosti borbi za građanska prava.

Američko udruženje osoba sa invaliditetom takođe je odalo počast , rekavši da je njeno vođstvo „unapredilo prava i urođeno dostojanstvo osoba sa invaliditetom“.

Rođena 1947. u Filadelfiji i odrasla u Bruklinu u Njujorku, dobila je dečiju paralizu kada je imala dve godine i izgubila je sposobnost da hoda.

Nije smela da ide u predškolsku ustanovu, jer su njena invalidska kolica smatrana „opasnim od požara“, a kada je na kraju ušla u školu sa devet godina, ispričala je da su je tretirali kao „ građanku drugog reda“.

Njeni roditelji su se kao dete borili za njena prava, a ona je nastavila da studira govornu terapiju na Univerzitetu Long Ajlend i magistrirala javno zdravlje na Univerzitetu Kalifornije, Berkli.

Sedamdesetih godina prošlog veka dobila je parnicu protiv njujorškog odbora za obrazovanje i postala prva nastavnica u državi koja je koristila invalidska kolica.

Njena borba za građanska prava dovela je do toga da je 1977. organizovala 24-dnevnu zasedanje u federalnoj zgradi u San Francisku, događaj koji je na kraju pomogao da se otvori put Zakonu o Amerikancima sa invaliditetom (ADA) 1990. godine.

- Invaliditet postaje tragedija samo kada društvo ne uspe da obezbedi stvari koje su nam potrebne da vodimo svoje živote – prilike za posao ili zgrade bez barijera, na primer - rekla je ona novinaru 1987. godine.

- Za mene nije tragedija što živim u invalidskim kolicima.

Heman je nastavila da radi u Klintonovoj administraciji od 1993. do 2001. kao pomoćnik sekretara u Kancelariji za specijalno obrazovanje i rehabilitaciju u Odeljenju za obrazovanje, a Barak Obama ju je imenovao za specijalnog savetnika za međunarodna prava invalida.

Pored svog višedecenijskog aktivizma, ona je takođe bila koautor svojih memoara Biti Heman i njene verzije za mlade, Roling Vorior, i bila je predstavljena u dokumentarnom filmu Crip Camp: A Disability Revolution, nominovanom za Oskara.

Iza Hemanove su ostali njen muž, Horhe, i dva brata, Riki i Džozef.

(BBC)

BONUS VIDEO: IZGOREO OBLAKODER U IZGRADNjI - Vatrogasci u Hong Kongu uspeli da se izbore sa vatrenom stihijom