ŠOLC U STAVU MIRNO ZBOG KINE: Nemački kancelar danas sa Bajdenom u Beloj kući

Za pritiskom javnosti, Bajden je posegnuo iz dva razloga, piše "Vašington egzaminer". Šolcova vlada ne uspeva da ispuni obećane podsticaje za odbranu, što bi još i moglo da se toleriše. Ono drugo, međutim, kap je koja preliva Bajdenovu čašu. Kako to formuliše list, "stavljajući nemačku spoljnu politiku u službu kineske dugoročne spoljnopolitičke strategije, Šolc u velikoj meri podriva demokratski međunarodni poredak koji predvode SAD".

Reč je upravo o poretku od koga, kako navodi "Egzaminer", Nemačka profitira još od 1945. godine. Ako nastavi ovim putem, Šolcovo nasleđe će se podudarati sa ostavštinom njegove prethodnice Angele Merkel. Napuštajući funkciju 2021. godine, "Merkelova je požnjela pohvale Pekinga i Moskve za 16 godina vernog služenja njihovim interesima, a američko-nemački savez, po svoj prilici, ne može da preživi još jednu Merkelovu", konstatuje američki list.

Po izbijanju rata u Ukrajini, nemački Bundestag usvojio je strategiju koja je nazvana "prekretnica" (Cajtenvende). Tim dokumentom, Šolc se obavezao da obezbedi 106 milijardi dolara u novim investicijama da bi Nemačku stavio na put ispunjenja zadatka NATO, to jest, izdvajanje dva procenta BDP za odbranu. Ovo je usledilo, pišu američki mediji, "posle više od decenije zapanjujućeg zanemarivanja nemačke odgovornosti prema NATO" i dodaju da, nažalost, "Šolcova pojačanja odbrane tek treba da se vide".

Glavno pitanje tokom razgovora, prema agendi, bila je "politička inercija Berlina" po pitanju Ukrajine, "zbog čega se Nemačka jedva i može više uopšte smatrati kredibilnim američkim saveznikom", ocenjuju u Vašingtonu. Zbog sve veće suzdržanosti republikanskih političara i glasača prema američkoj spoljnoj i politici odbrane Evrope, navodno, od Rusije, "Bajden više nema luksuz tihog, privatnog podsticanja Šolca da učini više", vele američki mediji i dodaju da je potrebna čvršća ruka.

Oni podsećaju da je Bajden nedavno poslao simboličnu poruku u tom smislu boraveći nedavno u Poljskoj tokom svog proputovanja po Starom kontinentu, zaobilazeći Berlin, Brisel i Pariz. To je, komentarišu američke agencije, bio ljubazan način da se kaže: "Moramo da damo prioritet partnerima, poput Poljske, na koje se možemo osloniti".

Kineski faktor ima dodatnu težinu za ovu brigu o potrošnji na odbranu.Suprotno zabludi i opasnoj tvrdnji Bajdenove administracije da može širiti američke vojne snage između Evrope i Pacifika sa podnošljivim rizikom u oba poprišta, američka vojska sada mora dati prioritet svojoj pacifičkoj spremnosti, komentarišu vojni analitičari u Vašingtonu.

Zauzvrat, Nemačka mora da pojača svoje evropske odbrambene obaveze zajedno sa drugim kontinentalnim silama. Ostaje da se vidi da li će se ostvariti nedavno obećanje Francuske da će povećati troškove odbrane da bi američka vojska mogla da prerasporedi snage iz Evrope i pojača svoju spremnost za "verovatni nadolazeći rat oko Tajvana", navode zapadni mediji.

Američka vojska može i treba da zadrži značajan otisak u Evropi, možda premeštanjem nekih baza iz Nemačke u Poljsku, poručuju vojni stratezi s onu stranu Atlantika. Američke nuklearne snage treba da ostanu u idealnom dometu udara Rusije. Ali, kada je reč o borbenim i bombarderskim jedinicama vazduhoplovstva, mornaričkim razaračima i podmornicama, Indo-pacifička komanda mora da dobije šta god želi, što će reći, skoro sve.

TRI PUTA TELEFONOM

ZVANIČNICI Bele kuće kažu da je, tokom prošle godine, Džozef Bajden razvio čvrst odnos sa Olafom Šolcom, koji je nasledio bivšu kancelarku Angelu Merkel, krajem 2021. Samo u januaru, dva lidera su telefonom razgovarala tri puta.

AMERIKA ŠALjE VOJNU POMOć KIJEVU

NOVI kontigenti naoružanja krenuće iz SAD put Ukrajine. Kako je najavljeno iz američkih krugova, Pentagon je već spakovao oružje namenjeno ukrajinskim trupama. Vrednost ove traše vojne pomoći je 400 miliona dolara. Vrste naoružanja nisu taksativno navedene, ali se napominje da je "ovo jedna od pošiljki i da će ih Amerika slati dogod to Kijevu bude bilo potrebno".