UKRAJINCIMA PRETI KATASTROFA U BAHMUTU: Do 20.000 vojnika nalazi se u gradu bez neke mogućnosti za izlazak

Zapadno od Bahmuta je mnogo otvorene zemlje i nije mnogo da spreči rusko napredovanje sve do reke Dnjepar. Još nema čvrstih dokaza da je ukrajinska vojska pripremila drugu liniju odbrane.

To znači da može biti otvoren put za moguću veliku ofanzivu ruskih snaga. Da li će se to dogoditi i koji su ciljevi Rusije ostaje da se vidi.

Većina ruskog napredovanja u Bahmutu bila je od strane Vagnerovih snaga „privatne vojske“. Vagnerove trupe nalaze se na istočnoj i južnoj strani grada, a takođe i na severu. Glavno uporište, Jahidne, je sada palo.

Ukrajina je pokušala kontraofanzivu koja je privremeno dobila na udaru, ali je sada vraćena. Male su šanse da Ukrajinci imaju priliku da pokušaju ponovo.

Vreme će uskoro postati kišno i oblačno. To otežava ukrajinskim snagama da se povuku iz grada na bilo koji uređen način. Putevi su skoro blokirani, a snage koje se evakuišu preko blatnjavih poljoprivrednih polja biće otežane, što će dovesti do velikih žrtava.
Kijev je do sada barem priznao samo da je situacija u Bahmutu „teška“. Nije bilo nikakvog opšteg naređenja za povlačenje, potez koji bi ranije bio izvodljiv.

Teško je videti šta je Ukrajina mislila da može da postigne žrtvovanjem važnog dela svojih frontova.

Jedna teorija je da je ukrajinski generalštab mislio da bi mogli da vežu rusku vojsku i da spreče njeno moguće napredovanje. Ali Rusi nisu predali svoje redovne snage na liniji fronta u Bahmut; umesto njih koristili su Vagnerove trupe.

Druga teorija je da bi duga opsada, poput Mariupolja, dobro igrala na Zapadu, pokazujući da se ukrajinski herojski borce bore protiv varvarskog ruskog giganta. Dok se Bahmut borio za život, Ukrajina je mogla da zahteva više i bolje naoružanje, posebno artiljeriju velikog dometa i američke borbene avione.

Dok su zapadni lideri zauzeti obećavanjem svoje beskonačne podrške Ukrajini, očekivane velike isporuke tenkova i oklopnih borbenih vozila sada izgledaju više u desetinama vozila nego u stotinama.

Američka vojska, koja uopšte nije htela da pošalje tenkove Abrams u Ukrajinu, ali su je na to ubedili neposlušni Nemci, odustala je od te izjave da bi isporuka američkih tenkova Abrams mogla da traje godinu dana ili više.

Ukrajinski zahtevi za ratnim avionima takođe verovatno neće biti zadovoljeni. Predsednik Bajden je ove nedelje rekao da Ukrajini nisu potrebni F-16, borbeni avioni koji su bili na listi želja Ukrajine. U svakom slučaju, osim starijih F-16 koje koristi Nacionalna garda SAD, nema F-16 za dati. Čak je i Tajvanu, koji je naručio nove F-16, rečeno da će isporuke biti odložene – možda godinama.

Italijani su odustali od ponude bilo kakvih aviona Ukrajini. Nemci nemaju šta da rezervišu (i nisu F-16), a ako Britanci isporuče bilo kakve avione, britanska odbrana će biti značajno smanjena.

Dakle, uprkos propagandi i pozivima velikih političara i novinskih kuća za dalje naoružavanje Ukrajine, jednostavno nema mnogo toga na raspolaganju.

U međuvremenu, Rusi kažu da Ukrajina planira napad na Pridnjestrovlje, rusku otcepljenu oblast Moldavije. Pridnjestrovlje sadrži ogromna skladišta ruske municije, posebno artiljerijskih granata kalibra 152 mm. Ovo je veoma stara zaliha, neke od njih datiraju iz vremena posle Drugog svetskog rata. Ne zna se da li je korisna ili ne.

Zelenski nije rekao ništa o Pridnjestrovlju, ali kaže da se ponovo naoružava da povrati Krim. Ovo se, međutim, čini malo verovatnim neko vreme s obzirom na kritično stanje ukrajinske vojske koja se proteže duž dugačke linije kontakta sa Rusima.
Uprkos hrabrim izjavama svih vrsta iz zapadnih i ukrajinskih izvora, ukrajinska vojska bi mogla da se suoči sa opkoljenjem ako krene prava ruska ofanziva.

Vrlo je moguće da se ciljevi Rusije u ratu u Ukrajini mogu promeniti.

Navedeni cilj ruske specijalne vojne operacije bio je da se obezbedi teritorija dve otcepljene republike, Donjecka i Luganska, koje su sada pripojene Rusiji. Ono što su Rusi izgleda naučili jeste da je stabilizacija linije izuzetno teška i skupa. Neuhvatljivo je šta bi predstavljalo prihvatljiv ishod.

Sve dok Ukrajina kaže da će uzeti nazad svaki pedalj ovih teritorija, bilo sada ili sutra, jednostavno njihovo držanje neće okončati sukob – posebno ako Sjedinjene Države i NATO nastave da napumpaju Ukrajince oružjem.

Ukratko, u ovom scenariju Rusi gube bez mirovnog sporazuma (što se neće dogoditi sve dok mu se Vašington protivi).

Pošto Rusija sada shvata da se bori protiv Ukrajine i NATO-a, mora dramatično da promeni trenutni algoritam da bi dobila pozitivan ishod. Štaviše, Rusija to mora da učini uz uzdržanost kako ne bi izazvala širi evropski rat.

Ovo neumoljivo vodi ka promeni ruske strategije, što možda počinjemo da vidimo dok se Rusija približava mogućnosti da organizuje veliku ofanzivu u Ukrajini. Ciljevi Rusa bi mogli da uključuju hvatanje većine ukrajinskih borbenih snaga (nakon što su im značajno iscrpili protivvazdušnu odbranu i artiljeriju) ili preskakanje ukrajinske vojske i ciljanje operacija direktno na Kijev, u stvari pokušavajući da dovedu do političkih promena.

Ruska ofanziva može biti potpomognuta katastrofa u Bahmutu za ukrajinsku vojsku. Odluka da svoje snage drže u džepu Bahmuta mogla bi da se pokaže kao najgora ratna odluka ukrajinskih lidera do sada, podrivajući moral vojske i ubrzavajući kritike i političkog i vojnog rukovodstva.