NI TENKOVI, NI TOPOVI NISU KLJUČ USPEHA: Američki potpukovnik i ratni veteran o ključnom problemu sa kojim se susreće Kijev

P. Z. S. / 19fortyfive.com

27. 01. 2023. u 21:25

UZ povećanje očekovanja da će Ukrajina uskoro proizvesti velike dobitke na bojnom polju kao rezultat nedavnog obećanja američkih tenkova abrams i nemačkih tenkova leopard 2, neki na Zapadu tiho umanjuju očekivanja o tome kakav bi uticaj ti tenkovi mogli imati.

Foto: Profimedia/Ilustracija


Predsedavajući američkog Zajedničkog generalštaba general Mark Mili upozorio je prošlog petka da će ove godine biti „veoma, veoma teško vojno izbaciti ruske snage“ iz Ukrajine. Svoje viđenje situacije dao je potpukovnik Danijel Dejvis, komandant koji je četiri puta išao u ratne operacije. On je napisao da su izazovi za uspešno korišćenje zapadnog oklopa mnogo veći nego što se uobičajeno shvata.

On je u svojoj analizi objasno zašto su proces uvežbavanja posada i logistika veoma složeni i dugotrajni čak i za američke vojnike.Ono što će brzo postati očigledno je da je izgradnja prave borbene moći, proizvodnja dobro obučenih vojnika i jedinica, uglavnom proizvod vremena, resursa i iskustva.



IZVAN TENKOVA: KAKO SE GRADE EFIKASNI BORBENI BATALjONI

Jedna od najosnovnijih borbenih formacija koje američke kopnene snage koriste u ratu je kombinovani bataljon. Obično je zadatak organizovan za prilagođene misije, ali uglavnom uključuje tenkove, oklopne transportere Strajker na točkovima ili borbena vozila Bredli (BVP), pešadije, inženjere i elemente podrške (kuvari, službenici, mehaničari, osoblje za snabdevanje itd.). Da bi se formirala kohezivna jedinica, svi elementi moraju da rade kao tim, da znaju svoj posao i da razumeju šta ostatak bataljona radi u podršci datoj misiji.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Svaki element bataljona mora da postane ekspert za svoje zadatke, bilo da se radi o logističarima, pešadiji ili oklopnjacima. Svi imaju slične zahteve za postizanje izvrsnosti u svojim zadacima. Za potrebe ovog članka, fokusiraću se na to kako vodovi i čete naoružane Bredli transporterima u bataljonu pripremaju svoje vojnike, vozila i jedinice za obavljanje svoje uloge u izgradnji borbene moći bataljona. Proces za ostale elemente je skoro isti.

Posada Bredlija se sastoji od tri pozicije: komandir vozila, nišandžija i vozač. Podučavanje vozača da upravlja vozilom može se obaviti relativno brzo za vozača koji je već vešt da vozi druga guseničarska vozila, ali američka vojska zahteva da stariji oficir ili narednik vozila (komandant) prođe sedmonedeljni kurs pre njegovog zadatak kao komandant BVP. Učenje funkcija kupole, upravljanje različitim sistemima oružja, korišćenje sistema za kontrolu vatre i razumevanje kako da se koristi Bredli nije jednostavan ili intuitivan proces.

Kada pojedinci budu vešti u svom poslu i posada nauči da radi kao tim, onda vojnici moraju da nauče da deluju kao vodovi, čete i bore se u bataljonu. Ovo je naporan, dugotrajan proces. Prema vojnoj studiji iz 2019. godine, u proseku je potreban „kompletan godišnji ciklus obuke da bi se postigla osnovna stručnost koja je potrebna za pravilno upravljanje održavanjem, obukom za artiljeriju i razumevanje taktike manevara (pešadijskog bataljona naoružanog BVP)“. Ista studija se bavila dodatnim izazovima formiranja efikasnog borbenog bataljona kada vođe ili članovi posade ranije nisu služili u jedinicama mehanizovane pešadije.

Pripadnici KFOR / Foto Kosovo onlajn



KRITIČNOST VREMENA I ISKUSTVA OBUKE

-Kako se može očekivati od narednika voda da vode vod kroz pravilno održavanje komande Bredlija kada nikada nisu kročili u Bredli?, napisali su autori studije.-Kako se od njih može očekivati da obučavaju svoje posade za testiranje vatrenih veština i kvalifikacije posade kada nikada nisu ispalili metak iz topa? Kako mogu da podučavaju svoje vođe vodova o nijansama taktike mehanizovane pešadije? Bivši komandant Prve oklopne divizije SAD, sada penzionisani general-potpukovnik Šon MakFarland, objasnio je sve veći problem nedostatka iskustva američkih trupa zbog godina provedenih u borbama protiv pobunjenika u Iraku i Avganistanu.

Razumno je pretpostaviti, napisao je MakFarland 2018. godine, „da će nekome ko je proveo karijeru savladavajući jedinstvene izazove nejasnog(protivpobunjeničkog) ratovanja biti potrebno dodatno vreme da stekne potrebno iskustvo za vođenje složenih mehanizovanih formacija. Ratnici mehanizovanih jedinica moraju biti stručnjaci u suočavanju sa jedinstvenim skupom izazova, kao što su nijanse upravljanja, održavanjem oružja za maksimiziranje vatrenu moć borbenih vozila, kao i sposobnost manevrisanja i integrisanja vatre, borbene podrške i održavanja 10 puta većom brzinom od ratovanja bez mehanizacije.”

Foto: Tanjug/AP

To nisu veštine, zaključio je general, „uči se za nedelju, mesec ili godinu. Oni se uče tokom zadataka koji se ponavljaju tokom karijere (naglasak moj).“ Ova dva lidera naglašavaju poteškoće u razvoju kvalitetnih američkih kombinovanih oružanih formacija i ističu kritične izazove sa kojima se vojnici suočavaju kada nemaju dovoljno iskustva. Posledice ovih istina za VSU su značajne.

Čak i izazovi koje su primetili MekFarlend i autori vojne studije počinju od osnova da su vojnici u jedinici imali višemesečnu individualnu obuku u osnovnim borbenim veštinama i specijalnoj obuci. Komandiri četa imaju najmanje pet godina iskustva i pohađali su 22-nedeljni kurs komandira. Vodnici voda i prvi vodniki čete imaju više od 15 godina iskustva i pohađali su određene škole pre preuzimanja dužnosti. Komandanti bataljona i majori su često služili 20 godina. A ukrajinski vojnici?

Pogledajte više