MIRENJE U ŽARU BORBE: Susret dva lidera s različitih obala Rajne - najteži period u poslednjih tridesetak godina
DOČEK na poslednjem stepeniku Jeliseja, što u diplomatskom rečniku predstavlja visoko poštovanje prema gostu, ali kratak stisak ruku, ne previše veseo osmeh, dlan na ramenu i brzi ulazak u palatu.
Olaf Šolc i Emanuel Makron u Jelisejskoj palati, Foto AP
Tako je juče, nešto iza podneva, izgledao dolazak nemačkog kancelara Olafa Šolca u goste predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Mnogo različitih pogleda isprečilo se u odnosima dveju zemalja i dvojice lidera, do te mere da neki analitičari smatraju da je ovo jedan od najtežih perioda u poslednjih tridesetak godina između dva suseda s različitih obala Rajne.
Pariz i Berlin se naročito ne slažu oko rešavanja krize s gasom, a preprečilo se i pitanje bilateralne i evropske vojne strategije. Neslaganje dolazi u najgorem mogućem trenutku, usred sukoba u Ukrajini, energetske i prehrambene krize i pretnje trećim svetskim ratom. Bez francusko-nemačke sloge, napred ne mogu ni EU, ni oni sami.
ENERGETIKA - Oni koji bi trebalo da budu primer evropskog zajedništva, imaju suprotne stavove oko trenutno gorućeg pitanja, a to su nabavka i cena gasa. Pariz zahteva da se utvrdi najviša cena "plavog zlata", po ugledu na "iberijski model" koji uspešno primenjuju Španija i Portugalija, dok Berlin, uz podršku severnih članica Unije, za to neće ni da čuje, što zbog mešanja u slobodne tokove kretanja kapitala, što zbog toga jer bi to, po mišljenju nemačkog vrha, podsticalo potrošnju, a ne navodilo na štednju.
EKONOMIJA - Francuska, takođe, zamera Nemačkoj i to što je odlučila da sa čak 200 milijardi evra pomogne svojim preduzećima da prevaziđu krizu, čime ih, iz pariskog ugla, dovodi u privilegovan položaj u evropskoj konkurentskoj utakmici.
VOJSKA - Ništa manja zategnutost ne vlada ni na vojnom planu. Nemačka je, s izbijanjem rata u Ukrajini, odlučila da se, uz saradnju 14 evropskih zemalja, opskrbi izraelskim antiraketnim štitom, ali u taj projekat nije uključena Francuska, uz objašnjenje da ona već ima sopstveni sistem.
Ne napreduje se ni na izradi zajedničkog evropskog borbenog aviona, dok Francuzi nisu s puno simpatija propratili odluku Berlina da svoja zastarela "tornada" zamene američkim "F-35", zanemarivši komšijske "rafale".
Zajednički projekat borbenih vozila koji je trebalo da zameni francuski "lekler" i nemački "leopard" kasniće deset godina i pomeren je za sredinu ovog veka. Ni drugi projekti nisu u boljoj situaciji, a sve ovo suprotstavljeno je Makronovoj ideji o jačoj evropskoj nezavisnosti.
Dolazak Šolca u Pariz zato je bio prilika da se konačno krene s rešavanjem nagomilanih problema. U svakom slučaju, obojici su ograničeni manevri, jer Šolc mora da vodi računa o stavovima svojih koalicionih partnera, dok Makron vlada bez većine u skupštini.
TEMPERAMENTI
"FIGARO" piše i o različitim temperamentima dvojice lidera, citirajući Žak-Pjera Gužeona, specijalistu za Nemačku pri Francuskom institutu za međunarodna i strateška istraživanja, da je Šolc manje okrenut komunikaciji. Razlike su tolike, da je do sledeće godine odložen zajednički savet ministara, a neće biti održano ni parlamentarno okupljanje Nemačke, Francuske i Poljske.