MAKRON I ŠOLC SE GLEDAJU POPREKO: Pariz hteo da se uvede maksimalna cena za ruski gas, ali je Berlin bio oštro protiv

Goran Čvorović - Stalni dopisnik iz Pariza

22. 10. 2022. u 08:31

POSLEDICE ruskog rata u Ukrajini zategle su odnose između Berlina i Pariza. Najnoviji samit lidera 27 zemalja članica koji je juče završen u Briselu pokazao je značajne razlike između dve prestonice.

Foto Tanjug/AP

Dva klipa evropskog dvomotorca vuku u suprotnim smerovima. Zaškripalo je najviše oko toga što je Francuska htela da se uvede maksimalna cena za ruski gas, dok je Berlin bio oštro protiv. Pobedila je "nemačka opcija", iako su iz Evropskog saveta hteli da pošalju poruku jedinstva.

U vezi s francusko-nemačkim dvomotorcem Makron je takođe spustio loptu, izjavivši da je njegov razgovor u četiri oka s Olafom Šolcom omogućio da se rasvetle mnogi nesporazumi. Bilo je dosta napeto, jer je stanar Jeliseja optužio komšije s druge strane Rajne da nastupaju samostalno. To se u evropskim krugovima protumačilo da Pariz svaljuje krivicu na Berlin zbog nastalih teškoća.

- Naša uloga je da sve učinimo da bude evropskog jedinstva i da Nemačka bude u to uključena - obojio je Makron svoju izjavu diplomatskim tonovima, dok se Šolc branio da je Nemačka uvek bila solidarna.

Da bi se ta solidarnost i plastično pokazala, pronađen je dogovor oko jedne od važnih stavki, izgradnje gasovoda i cevi za sprovođenje zelenog hidrogena između Francuske i Španije dugog 190 kilometara. Ovaj projekat je u planu već dvadesetak godina, i zdušno su ga podržavali Španija, Portugalija i Nemačka, dok se Francuska tome oštro protivila, sve do preksinoć.

FOTO: EPA

Zbog svega, iako je prvobitno otkazan zajednički sastanak ministara dveju zemalja, dogovoreno je da se Makron i Šolc sastanu u sredu u Parizu. Ali, ostao je gorak ukus u ustima usled nepostizanja dogovora o najvišoj ceni za ruski gas, kao i oko toga što Nemačka favorizuje svoja preduzeća velikim subvencijama, praveći tako neravnotežu u konkurenciji na evropskom tržištu.

Šok koji izazivaju sankcije uvedene Rusiji i s tim u vezi previsoke cene nafte, gasa i struje, a samim tim i svih ostalih proizvoda, kao i galopirajuća inflacija, i dalje opstaju, bez rešenja na vidiku.

Lideri su se saglasili da zajednički kupuju gas, ali to predstavlja samo 15 odsto potreba svake zemlje, dok je istovremeno utvrđena i "mapa puta" koja bi mogla, na duže staze, ako bude naknadnog dogovora, da ustanovi kliznu maksimalnu cenu, što je formulacija koja sama po sebi ne znači mnogo. U situaciji kada dogovora nema, predsednici Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Evropskog saveta Šarl Mišel, bili su zadovoljni i ovom "mapom puta" koja bi trebalo da dovede do novih mera u cilju spuštanja cene energenata.

Ali, pregovori tek predstoje. I dok je francuski šef države Emanuel Makron bio optimista da bi dogovor mogao da se pronađe već krajem ovog meseca ili početkom sledećeg, dotle je nemački kancealar Olaf Šolc stavio do znanja da će, ukoliko propadne dogovor između resornih ministara u narednom periodu, morati da bude organizovan novi samit.

Evropa sporo reaguje, a za to vreme cene energenata dodiruju nebo.

Foto Tanjug/AP

RAZLAZ I OKO ORUŽJA

Makron je, prema pisanju "Monda", bio ljut na Šolca, jer uspostavlja sistem za odbranu od raketa prema Rusiji bez mogućnosti učešća Francuske. "U Parizu ne vlada oduševljenje što Nemačka jednostrano kupuje američke avione i izraelske dronove, umesto da uzme u obzir francusko-italijanski proizvod", naveo je radio Frans inter. Dva zajednička projekta vredna više milijardi evra za proizvodnju borbenog aviona i tenka ne pomeraju se s mesta.

BONUS VIDEO - RUSKI HELIKOPTERI U AKCIJI: Pogledajte kako su uništili utvrđene položaje ukrajinske vojske

Pogledajte više