BUGARI DUBOKO PODELJENI: Četvrti put za dve godine parlamentarni izbori u najsiromašnijoj državi EU

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da nijedna stranka neće imati većinu, što znači da će pregovori o formiranju vladajuće koalicije biti dugotrajni, mukotrpni i sa neizvesnim ishodom.

Glasačka mesta otvorena su u sedam sati po lokalnom vremenu i zatvorena u 20.00. Na izborima se očekivala mala izlaznost zbog zamora i razočaranja građana političkim sistemom, a veći broj poslaničkih mesta mogli bi da dobiju populisti i proruske grupe.

Bugarska stranka desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB), bivšeg dugogodišnjeg premijera Bojka Borisova, povećala je prednost u odnosu na svog glavnog rivala, reformističku partiju Nastavljamo promene (PP). Borisov je lane otišao sa vlasti zbog duboko ukorenjene korupcije, ali njegova partija sada ima podršku koja se kreće oko četvrtine biračkog tela.

Podrška PP partiji, koju predvodi Kiril Petkov, čija je reformska vlada srušena u junu posle samo šest meseci, pala je na oko 16,5 odsto, kad je pobedila na poslednjim vanrednim izborima. Petkov je zauzeo čvrst stav protiv Rusije zbog njenog napada na Ukrajinu. Predviđa se da će etnička turska partija Pokret za prava i slobodu (MRF) zauzeti treće mesto sa 12 do 13 procenata, ispred ultranacionalističke i proruske partije Preporod, kojoj se predviđa 11 do 13 odsto.

Budući saveznici Petkova, levičarska Bugarska socijalistička stranka i desničarska Demokratska Bugarska, imaju podršku od oko deset, odnosno osam procenata.

Konzervativna stranka Bugarski uspon i populistička partija Ima takav narod (ITN), verovatno će preći prag od četiri procenta osvojenih glasova za ulazak u parlament, jer se očekuje niska izlaznost.

Bugarska je sada ponovo pred velikim izazovom, ako ne dobije vladajuću većinu, imaće još jedan ogroman otežavajući faktor uoči teške zime, obeležene ratom u Ukrajini i visokim cenama energenata, uz nasleđenu inflaciju. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da među zemljama EU, čija je Bugarska najsiromašnija članica, u njoj ima najviše prijateljskih osećanja prema Moskvi.

GERB HOĆE, ALI BORISOVA NEĆE

UBEDLjIVOJ pobedi nada se Bojko Borisov, ali GERB ipak neće imati apsolutnu većinu i biće mu potreban koalicioni partner. Spoljnopolitički gledano, GERB ima jasnu evroatlantsku orijentaciju. Ali druge dve stranke sa evroatlantskim opredeljenjem, Petkovljeva PP i liberalna "Demokratska Bugarska" ne žele zajedničku vladu sa strankom GERB, jer je Borisov i dalje opterećen optužbama za korupciju. Zato se već naglas razmišlja o koalicionoj vladi stranke GERB, ali bez Borisova.