PEŠKE U ŠKOLU, KATANAC NA PEKARE, FRIŽIDERI DA SLABIJE HLADE... Nesvakidašnje mere u evropskim zemljama ne bi li se uštedelo
EVROPSKE akcije zabeležile su juče ujutru novi pad, a najveće gubitke prijavile su rudarske i energetske kompanije. Vlade širom Starog kontinenta, "progurale" su, otkako traje energetska kriza, pakete od više milijardi evra u pokušaju da zaštite kompanije i domaćinstva od vrtoglavog skoka cene struje.
Foto
Najava potpune obustave isporuke ruskog gasa, posle višemesečnih drastičnih poremećaja u transportu ovog energenta ka Evropi, "zaledila" je većinu vlada na Starom kontinentu, pre svih Nemačku i Austriju, koje su najzavisnije od goriva iz Rusije koja je bez premca prva u svetu po količinama prirodnog gasa. Ova zemlja ima najviše prirodnih rezervi, čak 47,57 milijardi kubnih metara što čini više od četvrtine ukupnih količina na planeti. Što se tiče nafte, lane je Rusija bila treća na svetskoj listi proizvođača ovog energenta.
U teškoj energetskoj situaciji našla se cela Evropa, pa najteže pogođene zemlje, već mesecima "izbacuju" najrazličitija rešenja i puteve energetskog osamostaljenja. Posle berlinskog predloga sunarodnicima da se tuširaju hladnijom vodom i da frižidere podese na slabije hlađenje, juče je Ministarstvo energetike Austrije objavilo novi savet građanima. Zaključeno je "da bi deca trebalo da sama idu peške u školu ili da se voze gradskim prevozom umesto porodičnim taksijem".
Rast cena energenata preti da dovede do talasa zatvaranja u holandskom pekarskom sektoru, upozorili su tamošnji industrijski lobiji, a privrednici kažu da su se troškovi udesetostručili. Holandska inflacija, mahom izazvana skokom cena gasa i struje od 151 odsto na godišnjem nivou, dostigla je u avgustu 12 odsto.
- Čujem od preduzetnika da će morati da zatvore radnje - upozorila je Mari-Helen Zengerink, generalni direktor Holandskog udruženja pekara hleba i peciva, koje broji 1.600 pridruženih pekara i dodala da su energetski ugovori za mnoge pekare istekli, ili bi trebalo da isteknu ove godine, a računi za struju ponekad skaču sa 3.000 evra mesečno na 30.000 evra.
- To nije trošak koji možete preneti na kupce vekne hleba - kaže Zengerikova, apelujući na vladu da "učini nešto u vezi sa naglim skokom troškova energije".