ŠTRAJKOVI ZBOG POSKUPLJENJA TRESU BRITANIJU: Zbog železničara kolaps saobraćaja, obustavu najavljuju i prosvetni radnici

Oko 50.000 radnika započelo je u utorak najveći štrajk na železnici u poslednjih 30 godina u Velikoj Britaniji i napustilo radna mesta zbog spora oko plata, uslova rada i radnih mesta.

- Podaci od utorka govore da je 50.000 radnika u štrajku. Svakog drugog dana su u štrajku. U utorak, danas i u subotu su ključni dani i sindikat najavljuje da bi problem mogao potrajati mesecima, jer od svojih zahteva neće odustati. Već se spominje da će zakazatii nove datume štrajkova i to u špicu turističke sezone kada će ponovo zaustaviti železnički saobraćaj - rekla je ambasadorka Joksimović gostujući na TV K1.

Na ulicama je potpuni kolpas pošto je svega 20 odsto kapaciteta nastavilo s funkcionisanjem. Saobraćaj je toliko gust da do mesta do kojeg se pre stizalo za pola sata, sada treba čak tri sata.

Zahtevi sindikata su, kako je kazala ambasadorka, višestruki.

- Njihovi zahtevi usmereni su na očuvanje radnih mesta i na zarade, traže povišicu primanja od sedam odsto. Vlada je uložila 16 milijardi funti kako bi pomogla funkcionisanje železnice tokom pandemije i jedan broj radnih mesta postao je višak. S druge strane, stalne su kritike na račun železnice koja je, kako tvrdi deo javnosti u Britaniji, na nivou i u stilu sedamdesetih godina prošlog veka. Nema napretka u pregovorima, a aktuelni štrajk preti da ugrozi i druge oblasti života u Britaniji - rekla je Joksimovićeva.

Kako je rekla, vlada sindikalcima koji štrajkuju preti otkazima, a već se spekuliše i o drugim zaposlenima koji bi mogli stupiti u štrajk i to su u prvom redu nastavnici u školama.

Svakog dana se vode velike debate u kojima se težište odgovornosti stavlja i na sindikat i na rukovodstvo železničke kompanije koja je u vlasništvu britanske vlade, pa i na samu vladu koja je odredila okvir u kom se, u finansijskom smislu, železnica Britanije može kretati.

To je izazvalo i ozbiljne političke debate, rekla je amabasadorka.

Osim velikih problema u saobraćaju, Velika Britanija se od početka godine suočila i sa ozbiljnom finansijskom krizom i opadanjem standarda građana.

- Posle Bregzita i pandemije, rat u Ukrajini doveo je do poremećaja na tržištu energenata. Cena benzina i dizela trenutno iznosi 1,88 i 1,94 funte. Konstantno raste cena goriva, a s njima i troškovi života. U ovom trenutku porast cena hrane i drugih troškova života najveći je u poslednjih 40 godina.

Navodi da su grejanje i struja samo u aprilu poskupeli 57 odsto, kao i da je inflacija u aprilu bila devet odsto.

Procena centralne banke za drugu polovinu godine je da će inflacija dostići 11 odsto.

Radnici traže da se plate nivelišu sa porastom troškova života i inflacijom, rekla je ambasadorka na TV K1.

Velika Britanija značajno je u drugačijoj situaciji u odnosu na zemlje u EU.

Takođe, kaže da zemlje EU imaju mnogo veću zavisnost od ruskih energenata nego Britanija koja je iz Rusije uvozila svega tri odsto energenata.

U Velikoj Britaniji nije problem količina energenata, već cena, jer kriza u Ukrajini neprekidno podiže cene na globalnom nivou.

Navela je da je u oktobru bilo prvo povećanje cena struje i grejanja, onda drastično u aprilu, a sledeće povećanje je već najavljeno za oktobar i iznosiće 27 odsto.

To znači da će cene energenata porasti za više od 100 odsto u odnosu na oktobar prošle godine, kaže i dodaje da postoji nešto što se zove maksimalna cena po domaćinstvu za struju i grejanje i ona je porasla za 700 funti na godišnjem nivou.

Joksimovićeva je rekla da troškovi života dramatično rastu i da u velikom procentu Britanci neće moći da odgovore na finansijske zahteve, kao i da će veliki broj porodica doći do ivice siromaštva.

Dodaje da se spominje privremeno kreditiranje u vezi sa računama za struju i grejanje, ali da to nije jednokratna pomoć, već kredit koji će građani morati da vrate.

BONUS VIDEO: BONUS VIDEO: KATASTROFALNE POSLEDICE ZEMLjOTRESA: Najmanje hiljadu poginulih na istoku Avganistana