AMERIKA NEMOĆNA PRED ORUŽJEM: Od početka 2022. na ulicama SAD ubijeno 18.000 ljudi, a u ratnoj Ukrajini, prema podacima UN nešto preko 4.000

Dragan Vujičić

05. 06. 2022. u 09:00

ČINI se da Amerika nikada u istoriji nije bila ovako ponižena i prestrašena u ogromnom talasu nasilja koji je zapljusnuo njene gradove od početka 2022.

Foto Tanjug/AP

U prvih pet meseci u uličnim obračunima širom zemlje stradalo je oko 18.000 uglavnom mladih ljudi. U ovom periodu, kako saopštavaju UN, u ratu u Ukrajini, poginulo je nešto više od 4.000 civila!

U evidenciji organizacije za kontrolu oružja "Ganvajolens arhiv" do 24. maja zabeleženo je 230 masovnih pucnjava (tu se ubrajaju one sa preko četvoro mrtvih) i više od 1.000 drugih oružanih incidenata sa ukupno 17.911 poginulih. Od vatrenog oružja stradalo je 150 dece uzrasta do 11 godina i još 529 tinejdžera od 12 do 17 godina.

Statistika je "izvučena" nakon pucnjave u teksaškom gradu Uvalde, gde je besni tinejdžer ubio 21 dete, uglavnom od devet i deset godina, samo nekoliko dana pre letnjeg raspusta.

I kada se mislilo da je masakar u Teksasu "pik" crnog talasa serijskog ubijanja došao je "Memorijal dej" praznik od 28. do 30. maja kada se žitelji severnoameričkog kontinenta sećaju svojih palih ratnika. U tri dana desile su se 352 pucnjave, a samo u Čikagu ih je bilo 52 u kojima je 10 ljudi poginulo.

Foto Tanjug/AP

I nije bio kraj.

U sredu, 1. juna, Majkl Luis iz Muskogija u Oklahomi, nezadovoljan lečenjem u bolnici u Tulsi, ubio je dva doktora, sestru i pacijenta u tamošnjoj bolnici. I on je pucao poluautomatskom puškom R-15, koja se u Americi "slavi" kao moćno oružje kada se šalje Ukrajincima, a "baca na lomaču" kad ubija "domaće"!

Teatralno uzvikujući "dosta, dosta", (u više navrata) američki predsednik Džozef Bajden je protekle nedelje iz Bele kuće molio Kongres da preduzme mere protiv oružanog nasilja. U govoru naciji tražio je krivce u svojim političkim protivnicima, tvrdeći da postoji ogroman politički otpor da se usvoje stroža ograničenja u vezi sa oružjem.

Da li će SAD pooštravati zakone ostaje da se vidi, ali je činjenica da se pred Odborom za pravosuđe Predstavničkog doma razmatra osam zakona o kontroli oružja, sa rešenjima kao što su: podizanje starosnih granica sa 18 na 21 godinu za kupovinu poluautomatske puške, zabrana nošenja ili posedovanja magacina velikog kapaciteta, novi zahtevi za skladištenje vatrenog oružja, zabrana oružja sa kundakom i dodataka za pištolje koji olakšavaju brzu paljbu, veće kazne za držanje neregistrovanog oružja...

Foto: Darin Oswald/Idaho Statesman via AP

Američka štampa tvrdi da je velika verovatnoća da će sve ove mere biti usvojene, kao što je i gotovo sigurno da one neće smanjiti nasilje. Naime, statistika govori da se preko 80 odsto svih oružanih zločina izaziva ilegalnim "cevima"!

Masovne pucnjave u Americi, osim što predstavljaju tragedije za zajednicu i otvorene rane za porodice stradalih, idealna su prilika za obračune "progresivnih političara" (Demokratska stranka) sa republikancima u konstantnom političkom sukobljavanju praktično o svim životnim pitanjima. Svako stradanje pruža liberalima šansu da pokažu i svoj gnev i moralnu superiornost prema "tradicionalistima" Amerike koji nisu voljni da predaju svoje legalno vatreno oružje. Ne izostaje ni tradicionalno upiranje prstom u republikance koji neskriveno lobiraju za proizvođače naoružanja.

Foto MO Ukrajine

Kada se u sve to uplete puška R-15 (oružje kojim se najčešće čine masovna ubistva) i koju u svojim kućama drži 15 miliona ljudi, medijska kakofonija postaje nepodnošljiva. Licemerje političara se "cedi" na sve strane i sa skoro svih TV ekrana.

Majkl Mekfol, bivši ambasador SAD u Moskvi, do prošle nedelje je na svim TV stanicama govorio o potrebi da se ogromne količine nekontrolisanog oružja usmere u Ukrajinu, uključujući tu i pušku R-15. Od pucnjave u Uvaldeu, sa podjednakim žarom govori o potrebi strože kontrole oružja u SAD. Mekfol je inače osoba zadužena ispred Stejt departmenta da radi sa vladom Ukrajine na što bržem slanju vojne pomoći.

Erih Prat, iz organizacije "Gun Ovners of Amerika" (predstavlja više od dva miliona naoružanih), tvrdi da je "apsolutno odvratno" to što rade političari.

Foto: Printskrin/ABC NewsLive/Tanjug AP

- Trube o kontroli oružja, prikupljaju sredstva za ovo u roku od nekoliko sati nakon pucnjave (misli na masakar u Teksasu), dok ujedno odbijaju da govore o gradovima koji već imaju politiku koju oni žele za celu naciju. Na primer, više od 40 ljudi je ubijeno u Čikagu ovog meseca. U poslednjih 30 dana u Baltimoru je ubijeno 20 ljudi. Ali, levica o tome ne govori. Oni ne prikupljaju sredstva od Čikaga ili Baltimora, jer već imaju vrlo strogu kontrolu oružja - primetio je Prat.

Kontrola oružja i zakoni, svesni su Amerikanci toga odavno, nisu presudni za masakre "na traci" koji im se događaju. U najgledanijem dokumentarnom filmu u istoriji "Kuglanje u Kolumbajnu" Majkla Mura iz 2002. (dobio Oskar), u kome dokumentarista "osvetljava" pucnjavu u školi u gradiću u Koloradu gde su dvojica đaka ubila 12 vršnjaka i nastavnika, a 21 ranili, autor kaže da se ova tragedija nije slučajno desila 20. aprila 1999, na dan kada je predsednik Klinton najžešće bombardovao Srbiju.

Foto Vikipedija/IIEA

Ketrin de Bol direktorka Evropola

NADZOR ZA DOBROVOLjCE

DIREKTORKA Evropola Ketrin de Bol (na slici) rekla je nemačkom listu "Velt am zontag" da bi poplava oružja na ukrajinsko-ruskom ratištu mogla da završi u rukama kriminalnih grupa u godinama koje dolaze. "U jednom trenutku rat će biti gotov. Želimo da izbegnemo situaciju poput one koja je usledila nakon rata na Balkanu pre 30 godina." Izvršna direktorka Evropola ukazala je da će oružje iz Ukrajine, a naročito strani dobrovoljci i plaćenici iz EU koji se bore na strani Kijeva "biti praćeni" po povratku u zemlju kao potencijalna tempirana bomba za Uniju. Oružje iz rata u Bosni i danas koriste kriminalne grupe širom Evrope - objasnila je De Bolova.

 

DOMAĆI TERORIZAM NA ČEKANjU

U SENATU je pre 10 dana blokiran nacrt zakona o stvaranju domaćih kancelarija za terorizam u okviru federalnih agencija za sprovođenje zakona kao odgovor na masovnu pucnjavu u Bafalu, Njujork, u kojoj je poginulo 10 ljudi. Lider većine u Senatu Čarls Šumer obrazložio je potrebu za Zakonom navodeći da je masovna pucnjava u Bafalu bila akt domaćeg terorizma. Nijedan republikanac nije glasao za tu meru plašeći se da bi se o tome ko je domaći terorista mogli pitati, osim politizovanog FBI, i sve moćniji "Tviter", "Fesjbuk" i drugi "arbitri istine" u SAD.

Pogledajte više