"NEUTRALNA" FINSKA HITA U ALIJANSU: Lideri u Helsinkiju istakli prijavu za članstvo u NATO, Moskva reagovala i uslediće odgovor

Ovu hitnu najavu, i pre neophodnog odobrenja parlamenta, saopštili su finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin, opravdavajući je ruskim napadom na Ukrajinu. Odluku su podržali čelnici NATO i Ukrajine, ali ne i Moskva koja deli ne samo 1.340 kilometara dugu granicu, već i složenu istoriju sa Finskom.

Podrška Finaca za članstvo u Alijansi do pre nekoliko godina bila je oko 25 odsto. Sada je, kako prenosi finski javni servis, 76 odsto Finaca za ulazak u NATO, čiji je generalni sekretar Jens Stoltenberg poručio da će Finska biti "toplo dočekana, a pristupni proces bi protekao glatko i brzo". Nemački kancelar Olaf Šolc i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u telefonskim razgovorima sa finskim šefom države pohvalili su spremnost Finske da se pridruži ovom vojnom savezu.

Istorija, međutim, podseća na kompleksne odnose Finske i Rusije, ali i neobičan oblik finske neutralnosti. Finska je proglasila nezavisnost 1917. godine, posle 150 godina ruske vlasti, da bi tokom Drugog svetskog rata bila saveznik nacističke Nemačke protiv Sovjetskog Saveza. No, kad su sovjetske jedinice potisnule Fince, Helsinki je krajem jula 1944. zatražio primirje. Aprila 1948. godine, potpisivanjem sovjetsko-finskog "Sporazuma o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći", koji je važio do raspada SSSR, Finska se opredelila za specifičnu "neutralnost".

Ona je važila osim ako ta zemlja, ili Sovjetski Savez, budu ugroženi od Nemačke i njenih saveznika. Sovjeti su 1955. povukli trupe sa strateškog poluostrva Porkala, udaljenog oko 30 kilometara od Helsinkija, i 1956. godine vratili ga Finskoj.

Tu finsku neutralnost Zapad je krstio terminom "finlandizacija", koji je dugo imao negativno značenje. Posle raspada SSSR Jeljcinova Rusija je, međutim, prihvatila da se do 1997. važeći sporazum zameni novim, koji akcenat stavlja na dobrosusedske odnose, ekonomsku i drugu saradnju, te zaštitu manjina s obe strane granice.

Oslobođeni obaveza iz poraza u Drugom svetskom ratu, Finci su ubrzano počeli da se približavaju Zapadu, da bi 1994. pristupili NATO programu "Partnerstvo za mir".

Naredne godine Finska je ušla u Evropsku uniju, i formalno okončavši političku neutralnost.

Finska je nastavila da produbljuje vojnu "neutralnost" sve dok nije postala neformalna članica NATO, sporazumom koji omogućava ne samo tranzit snaga preko finske teritorije, već i njihovo stacioniranje. Zatim je Helsinki 2008. pristupio NATO snagama za brzo reagovanje, pa imajući to u vidu neobično je da Helsinki, navodno, sada napušta neutralnost i hitno se priključuje NATO zbog straha od ruske invazije. Finska vlada je prošle sedmice pristala na povećanje vojnog budžeta od čak 40 odsto do 2026. godine, kako bi dodatno ojačala svoju poziciju.

ŠVEDSKI ZAHTEV OD NEDELjE

ŠVEDSKA vlada planira da podnese zahtev za članstvo u NATO sledeće nedelje. Švedski parlament će održati debatu o bezbednosnoj situaciji u ponedeljak i premijerka Magdalena Andersen će onda sazvati sednicu vlade gde će biti doneta formalna odluka o zahtevu za prijem u NATO. Zahtev za članstvo će biti poslat odmah. Finska je, inače, najbliži odbrambeni i bezbednosni partner Švedske.

* * * * * * * *

BURNE REAKCIJE IZ ZVANIČNE MOSKVE NA NAJNOVIJU NAJAVU IZ HELSINKIJA

Kremlj: Prinuđeni smo da preduzmemo uzvratne korake

ZVANIČNA Moskva je izjavila da težnja Finske ka NATO predstavlja pretnju po rusku nacionalnu bezbednost i da će Kremlj sigurno odgovoriti na ovaj potez, a da će dalja dejstva Moskve zavisiti od toga u čemu će se izražavati "proces širenja" i kako će ići vojna infrastruktura. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je podsetio da postoje naredbe predsednika Putina da se moraju ojačati zapadne granice Rusije.

- Cilj NATO je jasan, a to je da nastavi širenje ka granicama Rusije, da stvori još jedan bok za vojnu pretnju našoj zemlji - saopštilo je juče rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Navodi se i da će Rusija biti prinuđena da preduzme uzvratne korake, kako vojnotehničke, tako i druge prirode, a kako bi zaustavila pretnje po nacionalnu bezbednost koje se javljaju u vezi sa ovom odlukom.

A jedan finski list navodi da bi odmazda Moskve mogla da počne već danas, i to prekidom isporuke gasa Finskoj.