NACIONALISTI NEĆE U UKRAJINU, SAD HOĆE U TURSKU: U Marijupolju specijalci Donjecka i ruska vojska zauzimaju deo po deo "Azovstalja"

Zbog toga su predstavnici ukrajinskih nacionalističkih bataljona bili prisiljeni da uspostave vezu sa ruskim snagama koje osvajaju metar po metar te ogromne čeličane.

Vojni reporter najtiražnijeg moskovskog lista "Komsomolske pravde" Dmitrij Stešin saopštio je na svom Telegram-kanalu da su u utorak, za vreme najavljenog prestanka paljbe, opkoljeni ukrajinski nacionalisti tražili da se promeni vreme izlaska iz "Azovstalja". Tražili su da se izlazak iz skloništa odloži za sredu, i na kraju, za sredu. Rukovodstvo ruskih jedinica je to shvatilo kao želju Azova da dobije predah, budući da ih i dalje bombarduje ruska avijacija.

Pre ili kasnije preostali ukrajinski vojnici u "Azovstalju" moraće da kapituliraju, jer sada Rusi znaju gde se oni tačno nalaze i samo će se povećavati broj poginulih i ranjenih zbog avionskih napada i artiljerijskog granatiranja.

Predsednik Donjecke NR Denis Pušilin izjavio je da nacionalisti bataljona u "Azovstalju" mole da ih evakuišu ne u Kijev ili teritorije pod kontrolom ukrajinske vojske, već žele u - Tursku!

Rusi kategorički insistiraju da svi ti vojnici moraju da se predaju. Imaće status zarobljenika kojima se garantuje život i biće im pružena lekarska pomoć.

Bivši zaposleni u toj čeličani kažu da je još u vreme Staljina u "Azovstalju" bilo napravljeno više velikih skloništa. U dva najbolja i najveća može da stane 1.780 ljudi. Ta skloništa su na dubini od šest do deset metara. Ona imaju sistem za prečišćavanje vazduha i vode i kanalizaciju. Postoji, takođe, dizel generator za struju, kao i deo prostorije u kom su smešteni ranjenici. Osim ta dva skloništa, ima još 24 skloništa u kojima mogu biti ukrajinski vojnici.

- "Azovstalj" je džinovska građevina, fabrika sovjetske gradnje. Njena površina se može meriti sa još jednim gradom, još jednim Marijupoljem, sa svim pratećim komunikacijama, putevima i podzemljem. Građen je još u sovjetsko vreme, a neke zgrade su projektovane da izdrže nuklearni udar - objašnjava Jan Gagin, savetnik šefa DNR.

Kijev je u utorak saopštio da su ruske snage raketirale most u Odeskoj oblasti. To bi bio prvi takav slučaj do sada jer su Rusi ostavljali mogućnost civilima da izađu iz opkoljenih gradova. Na drugoj strani, ukrajinski vojnici kad se povlače miniraju i ruše mostove. Tako je bilo u Kijevskoj i Žitomirskoj oblasti.

Da spreče dostavu oružja i tenkova koje Ukrajina dobija sa Zapada, ruska vojska, počela je da, sve češće, bombarduje i raketira teretne železničke stanice u Lavovskoj oblasti. Teška artiljerijska oružja koja stižu iz zapadnih zemalja dovoze se avionima na aerodrom "Žešuv" u Poljskoj, odakle se transportuju u zapadnu Ukrajinu. To oružje i municija se, kasnije, takođe vozovima prebacuje na front u istočnoj Ukrajini. Ukrajinske oružane snage uskoro će, kako stvari stoje, biti jače za više od 100 tenkova, koje će isporučiti Poljska i Nemačka. "Rainmetal" će Ukrajincima dostaviti 88 starijih modela tenka "leopard 1", dok će Varšava na front poslati modernizovanu varijantu sovjetskog tenka T-72.

Artiljerija dalekog dometa potrebna je ukrajinskoj vojsci ne samo da bi se uspešno branila, nego da, sa svoje teritorije, mogu da gađaju pogranična mesta i sela na ruskoj strani granice. U Belgorodskoj oblasti u selu Golovčino ukrajinska vojska je pogodila četiri kuće i samo srećom niko nije nastradao.

Ruski ratni reporteri, koji se nalaze na severozapadnom delu Donbasa, pokazuju snimke iz kojih najbolje svedoče koliko se mnogo gine. Na livadama koje još nisu do kraja ozelenele, vide se tela poginulih ukrajinskih vojnika koje nema ko da pokupi i sahrani.

Velika Britanija procenjuje da je u sukobu u Ukrajini do sada poginulo oko 15.000 ruskih vojnika i da je uništeno 2.000 oklopnih vozila, uključujući oko 530 tenkova, kao i 60 helikoptera i borbenih aviona, naveo je britanski ministar odbrane Ben Volas. Rusija je do sada prijavila 1.351 poginulog i 3.825 ranjenih vojnika.

U toku noći, Rusi su uspeli da unište dva ukrajinska kompleksa S-300, saopšteno je u utorak na brifingu u Ministarstvu odbrane Rusije. Iz izveštaja ruskog ministarstva odbrane se lako uočava da su prioritetni ciljevi ukrajinski PVO sistemi da bi ruska avijacija bez opasnosti mogla da kreće u napade na ukrajinske objekte.

Koliko je nesrećnih sudbina u ovom ratu, teško je prebrojati. U mnogim porodicama, zbog različitih pogleda na rat, dolazi do sukoba među najbližima, budući da je mnogo mešanih, rusko-ukrajinskih, brakova.

Ukrajinska TV novinarka Marička Padaljko ispričala je 25. aprila na kanalu Jedan plus jedan da se njen muž posvađao sa roditeljima koji žive u Rusiji. Bivši poslanik u ukrajinskom parlamentu Jegor Soboljev mobilisan je u teritorijalnoj odbrani Ukrajine, što je njegova supruga napisala njegovim roditeljima, kojima to nije bilo drago. Žena je to ispričala suprugu, koji je prestao da komunicira sa roditeljima i poručio im je da sve dok mu se ne izvine neće sa njima da ima posla. Naljutio se što oni nisu podržali Ukrajinu, nego su "samo brinuli za sudbinu svog sina". Soboljev je rođen u Rusiji 1977. godine, do 2004. bio je državljanin Rusije, a zatim je uzeo ukrajinsko državljanstvo i dogurao do poslanika.

SUSRET U KREMLjU

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin sreo se u utorak u Kremlju sa generalnim sekretarom Antonijem Guteresom i razgovarao o situaciji u Ukrajini. Guteres je prvo razgovarao sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom (na slici).

Uoči dolaska u Moskvu Guteres je zbog "hitnih koraka ka uspostavljanju mira" molio da se sretne i sa Putinom i sa Zelenskim. U utorak se u Ankari sastao sa predsednikom Turske, Redžepom Tajipom Erdoganom. Susret sa Zelenskim predviđen je za četvrtak u Kijevu.

Mediji na Zapadu uglavnom govore i pišu ukrajinskim izbeglicama, a u utorak je potvrđeno da je Rusija primila oko milion izbeglica iz Donjecke i Luganske NR. Među njima je oko 180.000 dece.

TENZIJE U PRIDNjESTROVLjU

PREDSEDNICA Moldavije Maja Sandu upozorila je u utorak da je niz napada u samoproglašenom regionu Pridnjestrovlja pokušaj eskalacije tenzija i okrivila "proratne frakcije" na toj teritoriji. Ministarstvo unutrašnjih poslova samoproglašenog Pridnjestrovlja, u Moldaviji, saopštilo je ranije u utorak da je došlo do dve eksplozije u selu Majak, u Grigoriopoljskoj oblasti.

Eksplozije su onesposobile dve najjače antene radio-centra koji emituje program ruskog radija. Serija eksplozija odjeknula je u utorak u blizini zgrade Ministarstva državne bezbednosti Pridnjestrovlja u Tiraspolju.

Kijev je optužio Rusiju da pokušava da destabilizuje samoproglašeni region Pridnjestrovlja u Moldaviji, dok je Moskva izjavila da "želi da izbegne scenario u kome bi morala da interveniše u samoproglašenom regionu Pridnjestrovlja u Moldaviji".

AMBASADE

DA Rusija smatra da su Donjecka i Luganska oblast zaista sada samostalne države, dokaz je i to da će uskoro u Moskvi biti otvorene njihove ambasade. Predsednik Putin je 21. februara 2022. godine potpisao ukaz kojim je priznao nezavisnost samoproglašenih Donjecke i Luganske republike.

PREKINUTI SVI KONTAKTI SAD I RUSIJE

MINISTAR spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je Prvom ruskom TV kanalu da su posle početka specijalne operacije u Ukrajini prekinuti svi kontakti između Moskve i Vašingtona. Lavrov je uporedio sadašnju situaciju sa Kubanskom krizom 1962. godine kada je svet bio na ivici svetskog rata.

- Sada ne postoji kanal veze između Rusije i SAD i niko i ne pokušava da ga stvori - kazao je Lavrov. On je objasnio da na američkoj strani nema nikakvog interesa za otvaranje takvog kanala veze po kome bi se govorilo o Ukrajini ili bilo čemu drugom.

Na drugoj strani u Vašingtonu u Pentagonu kažu da su pokušali 22. aprila da uspostave vezu sa Moskvom ali nisu uspeli. Predstavnik američkog ministarstva odbrane Džon Kirbi tvrdi da su oni nekoliko nedelja pokušavali da uspostave vezu ali za to nije bilo interesa u Moskvi.