BERLIN: E, SAD JE DOSTA! Nemačku nedeljama optužuju zbog njenog odnosa sa Moskvom, otvorila se provalija sa ostalim članicama EU

I. STANOJEVIĆ

19. 04. 2022. u 18:47

BERLIN je nedeljama na stubu srama zbog odnosa sa Moskvom, otezanja blokade ruske nafte i odluke da isporuči Ukrajini sve (teško) naoružanje koje traži. Kao odgovor na dugotrajan i jak pritisak, najpre su domaći mediji, a potom i poslovično taktični državni vrh uzviknuli: "Stop!" i poručili da "strategija Kijeva i njegovih satelita, red uvreda - red zahteva, više ne prolazi".

Gasovod "Severni tok 2" / Foto AP

Argumenti vlade, sa kancelarom Olafom Šolcom na čelu, preciziraju da je još od ruske aneksije Krima, Nemačka, zajedno sa SAD, najveći donator Kijeva, a sa druge strane, ona je i primila najviše izbeglica iz Ukrajine, ako se ne računaju susedne države. Šolc je nedavno najavio novu tranšu pomoći u iznosu do dve milijarde evra i istakao da "u Nemačkoj nema nikog ko sumnja da treba podržati Ukrajinu u ratu protiv Rusije".

Nemački medij "Dojče vele" pita da li je mudro što ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski svaku pošiljku pomoći dočeka rečima: "Nije loše, ali može i mora bolje"?!

Ukrajinci i njihove pristalice zaboravljaju, ističe "Dojče vele", da je Berlin stavio na led potpuno završeni gasovod "Severni tok 2", odbijajući na svoju štetu, da ga pusti u rad. Šolcova vlada, dalje, precrtava, jednu po jednu, bliske veze sa Rusijom u oblasti sirovina i time seče granu na kojoj sedi.

Zelena ministarka Analena Berbok, od imenovanja na funkciju vuče poteze bez presedana za zvaničnika u službi državne politike sa svešću ili bez nje o njihovom kontraproduktivnom efektu po domovinu. Sada putuje na Bliski istok da kupi naftu i gas i najavljuje povratak termoelektranama i nuklearkama.

Optužbe na račun Nemačke dovele su do duboke provalije između ove i drugih članica EU, koje su odabrale liniju manjeg otpora i sakrivanje iza Berlina kad politička situacija zahteva gard prema Moskvi. Od francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je glasan na rečima, a slab na delu, do Poljske koja se bez dogovora sa Nemačkom zalaže za isporuku aviona Ukrajini, ali samo preko vojne baze SAD u Nemačkoj, pa ako letelice ne budu isporučene, zatajili su Vašington ili Berlin.

Vrhunac je, smatraju nemački komentatori, stav Budimpešte koja zagovara briselske standarde, ali rado kupuje jeftini ruski gas i plaća rubljama.

I Šolc se našao u nebranom grožđu zbog ukrajinskih kritika na račun Berlina, jer, kako ističe, "gotovo ni sa jednim stranim političarem ne komunicira toliko kao sa Zelenskim".

NEĆE ŠTAJNMAJERA

ZBRKA na diplomatskom podijumu, produbila je nesuglasice između Kijeva i Berlina. Dok Vladimir Zelenski tvrdi da nije dobio zvaničan zahtev za posetu svog nemačkog kolege Frank-Valtera Štajnmajera, ovaj ističe da je u nekoliko navrata bezuspešno pokušao telefonom da razgovara sa Ukrajincem. Kruna svega: Štajnmajer je crno na belo dobio iz Kijeva aber da - nije dobrodošao! Budući da "je Štajnmajer zapravo Nemačka", kako se izrazio vicekancelar Robert Habek, očigledno da Zelenski ne želi Nemačku, od koje, međutim, očekuje pomoć.

Pogledajte više