PO RECEPTU DE GOLA: Marin le Pen hoće zaokret Francuske spoljne politike

G. ČVOROVIĆ-Od stalnog dopisnika Pariz

15. 04. 2022. u 07:30

TEKTONSKE promene očekuju Evropu i svet ako Marin le Pen bude izabrana za predsednicu Francuske. Iznoseći spoljnopolitičke prioritete, istakla je da ne namerava da izađe iz NATO-a i EU, ali zato želi da izvrši reforme iz korena.

Foto AP

Kada je reč o NATO-u, kazaljku istorije bi vratila na vreme De Gola, kada je Francuska izašla iz integrisane komande.

- NATO, a ne EU, dugujemo relativni mir na evropskom kontinentu, ako izuzemo razbijanje Jugoslavije - poručila je.

Što se tiče EU, ona ovu organizaciju vidi kao zajednicu suverenih država. Resetovanje odnosa kreće od susedne Nemačke.

- Francusko-nemački motor EU je fikcija - rekla je, i kao primer neslaganja navela stav oko širenja na Zapadni Balkan.

Poručila je da sa Nemačkom postoji međusobna kulturološka i ekonomska povezanost, ali da su interesi dveju zemalja različiti.

- Neću dopustiti Nemačkoj da uništi francusku nuklearnu industriju - rekla je, dodavši da će obustaviti saradnju s Berlinom oko zajedničkih borbenih aviona i tenkova.

Neće ni dati glas za to da Nemačka dobije status stalne članice SB UN. S druge strane, založiće se da se francuski i nemački jezik više koriste u evropskim institucijama, umesto engleskog koji je postao sinonim za "neoliberalno razmišljanje."

Spoljnu politiku namerava da postavi na isticanju veličine Francuske, zastupanju samo one politike koja je u francuskom interesu i vraćanju nezavisnosti francuske diplomatije. Za međunarodnu zajednicu koristi izraz "zajednica nacija", što podrazumeva ravnopravnost, bez hegemonije, sa nemešanjem u unutrašnja pitanja umesto politike mešanja koju je, kako je istakla, postavio Bernar Kušner. Zagovara multilateralizam i razumevanje geopolitike nacija, bez osuda unapred.

"Evropskim tehnokratama bez duše" najavila je povratak značaja bilateralnih odnosa.

Naglasila je i da nema nameru da Zapadni Balkan ostavi ekskluzivnom uticaju SAD, Rusije, Turske i Nemačke. Insistira i na ravnopravnim odnosima s Kinom.

- Ne verujem da treba, pod pretekstom adaptacije na tehnološku revoluciju, da pratimo kinesko-kalifornijski model kapitalizma nadgledanja - rekla je, ali i poručila da "neće pratiti Bajdenovu administraciju kojoj je potreban neprijatelj da bi okupila saveznike pod svojom dominacijom" i koja je, prema njenim rečima, previše agresivna prema Pekingu.

Smatra da je u interesu NATO-a strateško partnerstvo s Rusijom posle rata u Ukrajini, "čak i pod hipotezom pribojavanja Vašingtona od Evrope koja se prostire od Lisabona do Vladivostoka", smatrajući da SAD "nemaju nikakav interes za stvaranje rusko-kineske unije". A imala je reči i za svog protivnika u drugom krugu predsedničkih izbora:

- Makronova vizija posthrišćanske i postevropske civilizacije je dehumanizovana i utopijska.

KONGLOMERAT PRIJATELjA

MEĐU zemlje s kojima Francuska ima posebne odnose, navela je Veliku Britaniju, Irsku, Holandiju, Belgiju, "sestrinske latinske države" Španiju, Portugaliju, Italiju i Rumuniju, Argentinu i "istorijski prijateljske i intimno bliske zemlje" kao što su Senegal, Gabon, Niger, Gvineja, Čad, Grčka, Srbija, Hrvatska, Slovenija, Jermenija i Egipat. Začudila se kako je moglo da prođe po 15 ili 20 godina između dve posete francuskog predsednika Srbiji ili Hrvatskoj.

Pogledajte više