SLEDI VELIKA NESTAŠICA "VEŠTAKA" I METANOLA: Veliko upozorenje ruskog milijardera

Ruski milijarder i srpski zet Andrej Meljničenko, koji je na spisku građana Rusije koje je Zapad stavio na crni spisak, javno je upozorio da se može dogoditi globalna kriza zbog nestašice hrane jer će rast cena veštačkog đubriva zagorčati život poljoprivrednicima.

- Prvo je korona napravila probleme, a eto sada i sankcije zbog kojih je veštačko đubrivo veoma poskupelo. Jasno je da će poskupeti hrana, a moguće su i nestašice u siromašnijim zemljama - kazao je Meljničenko.

Interesantno je da Meljničenko nije hteo za ruske medije da komentariše svoj problem koji je postao i evropski, pa i svetski, već je njegova informativna služba pismeno odgovorila na traženje agencije Rojters. Meljničenko, kao i drugi oligarsi sa crne liste, očigledno smatra da im je bolje da ćute da ne otežaju sebi situaciju. On je rekao novinaru Rojtersa da su događaji u Ukrajini tragični i da je zaista potreban mir.

Njemu i porodici pripadalo je na kraju 2021. godine 92,2 posto akcija Sibirske energetske kompanije za ugalj SUEK. Da bi kompanija mogla da radi, on je izašao iz sastava saveta direktora i vlasničkih struktura. Takođe je prestao da bude vlasnik vodećeg u svetu proizvođača veštačkog đubriva "Eurohim grup". Meljničenko je poverovao da će mu to pomoći da kompanije rade i prodaju na Zapadu, jer "Eurohim" pomaže da se obezbede dovoljne količine hrane u celom svetu.

Rusija proizvodi 13 odsto od ukupne svetske proizvodnje veštačkog đubriva. Ruske fabrike proizvode kalijeva, fosfatna i azotna đubriva.

Ministarstvo industrije i trgovine Rusije je 4. marta upozorilo da će sankcije napraviti probleme proizvođačima hrane.Problem je najpre nastao jer su veštačko đubrivo iz Rusije prestale da voze transportne kompanije.

Do sankcija Rusija je prodavala Evropi oko 25 odsto najvažnijih veštačkih đubriva. Osim toga, petina svetskog tržišta kalijevih veštačkih đubriva se proizvodi u Belorusiji, koja je takođe pod sankcijama.

U kratko vreme je nemoguće naći zamenu za rusko i belorusko veštačko đubrivo.

Da nevolja bude veća, Rusija i Ukrajina su imale zajedno trećinu eksporta pšenice u svetu i oko 80 odsto suncokretovog ulja. Cena pšenice je skočila 50 odsto još kad se govorilo o mogućnosti sankcija i blokiranja ruskog bankarskog sistema.

Od hemijskih proizvoda koje Rusi prodaju Evropi, zbog sankcija može biti nestašica metanola. On se koristi kao sirovina u hemijskoj industriji kod proizvodnje plastičnih masa, boja i u hemiji za domaćinstvo. Na evropskom tržištu 40 do 50 odsto metanola se kupovalo od Rusije.

Kad se zna koliko brojne evropske zemlje zavise od kupovine uglja, nafte i gasa, jasno je da će pre ili kasnije doći u klinč vlasnici velikih potrošača energenata i političari.

Zato je jasno kad nemački ministar ekonomije Robert Habek kaže da "rade noć i dan" da smanje zavisnost od ruske nafte, uglja i gasa. Robert Habek veruje da će Nemačka već ove jeseni naći zamenu za ruski ugalj a do kraja 2022. biti skoro nezavisna od ruske nafte.Ali mnogi vlasnici kompanija se pitaju kakva će biti cena i hoće li narod moći da plaća.

Neuspeli manevar sa imovinom

PREMA procenama časopisa "Forbs", imovina Andreja Meljničenka vredi 17,9 milijardi dolara. On je prestao da bude nominalno vlasnik SUEKA i "Evrohima" da bi spasavao kompanije od sankcija. Meljničenko je jedan od 14 ruskih biznismena kojima je EU uvela sankcije. Jedan od razloga što su ga stavili na crnu listu je to što je posle početka ratne operacije u Ukrajini bio na sastanku ruskih biznismena sa predsednikom Putinom. Te prisutne na sastanku u Briselu smatraju osobama koje daju podršku rukovodstvu Rusije. EU zabranjuje bilo kakvu privrednu aktivnost ljudima koji su na spisku sankcija. U Italiji su mu, u Trstu, 12. marta zarobili jahtu dugačku 143 metra, koja košta 530 miliona evra.