GVOZDENI ZID PREMA RUSIJI: Politički stratezi NATO-a pripremaju zaokret u bezbednosnoj orijentaciji na istoku Evrope

Najpoznatijim stihom himne Velike Britanije, kako je preneo predsednik Vladimir Zelenski, njegovi vojnici izražavaju zahvalnost Britancima na oko 4.000 projektila ovog savremenog naoružanja koje im je od početka marta stiglo samo sa Ostrva.

Ova gorka ratna anegdota, međutim, oslikava širi plan NATO-a, koji priprema veliki zaokret prema istoku Evrope. Formalno, zapadni vojni stratezi prilagođavaju se "novoj realnosti" koju je doneo rat u Ukrajini, ali zapravo samo intenziviraju svoju staru politiku ekspanzije na istok i potkopavanja vojne moći Rusije.

Prema prvim najavama, Brisel sa svojim komandama planira masovnije upućivanje snaga na istok i prenos naoružanja od strateškog značaja. Drugim rečima, bez obzira na ishod ukrajinskog sukoba, Evropa će dobiti novi gvozdeni zid od Baltika do Crnog mora. To će biti i definitivni kraj višedecenijske iluzije i političke mantre o NATO-u kao odbrambenom savezu, čiji je cilj zaštita Evrope od agresije sa istoka (najčešće je pominjan Iran).

Obrise koncepta novog zaokreta dao je juče generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, najavljujući da će se on formalizovati na predstojećem samitu NATO-a, koji će u junu biti održan u Madridu. Ovo je bila i tema jučerašnjeg sastanka ministara odbrane država članica, predvođenih Amerikancem Lojdom Ostinom. Novi kurs Alijanse biće zauzet posle 24. marta kada će u Briselu biti održan sastanak predsednika i premijera, kojem će prisustvovati i šef Bele kuće Džozef Bajden.

- Pozicija nam je takva da moramo radikalno da promenimo stavove o evropskoj bezbednosti kao odgovor na rat Rusije u Ukrajini. Invazija i vojna integracija Rusije sa Belorusijom stvara novu bezbednosnu stvarnost na evropskom kontinentu. NATO zato mora da promeni svoje vojne stavove. Na terenu bi to moglo značiti uključivanje mnogo više snaga u istočnom krilu Alijanse, veću spremnost i više opreme - rekao je Stoltenberg.
Svoj odgovor na ruske operacije u Ukrajini, osim kroz zaklinjanje o pomoći Kijevu i odbrani svakog milimetra tla svojih članica, NATO je koncipirao kroz snažnije prisustvo u okruženju borbenih dejstava, ali i neskriveno naoružavanje ukrajinske vojske. Na Zapadu se potencira da su od početka sukoba u Ukrajini, NATO države Kijevu isporučile najmanje 20.000 protivoklopnih i PVO raketnih sistema. U Ukrajinu je, kako se procenjuje, ubačeno i još toliko drugog pešadijskog naoružanja, kao i veća količina vojne opreme, sistema veze i drugog pribora za ratovanje.

NATO je bez velike pompe poslednjih godina povukao niz poteza čiji je cilj bio zbijanje snaga na svom istočnom boku. To je podrazumevalo i raspoređivanje oko 5.000 vojnika uz granicu sa Rusijom i Belorusijom. Od početka sukoba u Ukrajini, dodatno je povećan broj vojnika i taktičkog naoružanja na granicama, ali brojnost snaga ne prelazi 15.000 ljudi.

Najjače gomilanje snaga zabeleženo je u srcu NATO Evrope - Nemačkoj. Oružane snage SAD na tlu Starog kontinenta trenutno imaju oko 100.000 vojnika, što je najveće vojno prisustvo Amerikanaca od 2005. Više od trećine američkih vojnika stacionirano je u bazama u Nemačkoj, dok je ostatak u Italiji i Poljskoj. Glavnina ovih snaga, ukoliko dobije takvo naređenje, za svega nekoliko dana mogla bi da zauzme borbene položaje u Istočnoj Evropi.

BORBENI AVIONI TIK UZ GRANICU

NOVI gvozdeni zid, ukoliko bude usvojena nova NATO doktrina, protezaće se od Baltičkog mora - Estonije, Litvanije i Letonije na severu, preko Poljske i Rumunije, pa do Bugarske i Grčke na jugu. U ovom pojasu, naročito uz granicu sa Rusijom i Belorusijom, NATO već ima vazduhoplovne baze, lansere balističkih raketa, kao i kampove multinacionalnih i američkih snaga.