SKOK CENA OTREZNIO RATOBORNU EVROPU! U Parizu su poskupljenja, kao i u drugim evropskim gradovima, svakodnevna

Letimičan pogled na svetleće oznake na benzinskim pumpama izaziva jezu. Pokazuju, zasada, 2,3 evra za litar benzina. Dizel je još skuplji!

Susret sa ovom stvarnošću direktno postaje bolan čim se isprazni rezervoar.

Još gore: mala, privatna pumpa, na trotoaru, koja priskače u pomoć zaboravnima u gradu gde se velike pumpe nalaze uglavnom na periferiji, tik uz Luksemburški park, istakla je astronomsku i, za Francuze, neverovatnu cenu od čak 2,99 evra za litar! Ko nema kud, mora da svrati.

- Kuda sve ovo vodi - pitaju se mnogi građani francuske prestonice.

Sankcije pogađaju Ruse, ali sve više i Zapad. Cene energenata gotovo svakodnevno obaraju visinske rekorde. Početkom meseca, kada su sankcije uvedene, 60 odsto Francuza bilo je za to da one budu još jače. Istovremeno, preneto je i da je prilikom donošenja odluke da obustavi puštanje u rad gasovoda "Severni tok 2" nemački kancelar Olaf Šolc konsultovao najveće industrijalce u zemlji i dobio od njih zeleno svetlo.

Sociolozi, ali i drugi stručnjaci se pitaju da li će isto razmišljanje biti na snazi za nekoliko dana i nedelja ako konflikt i sankcije potraju:

- Zapadna Evropa ne može bez ruskih fosilnih goriva. Previše je zavisna. Moskva Evropskoj uniji isporučuje 45 odsto njenih potreba za gasom i ugljem i 27 odsto nafte.

Odreći se prvog snabevača gasa i drugog isporučioca "crnog zlata" deluje ravno utopiji.

Francuska, na primer, uvozi 17 odsto ruskog gasa i 13 odsto nafte. Ali, zato Češka i Letonija od Rusa uvoze 100 odsto gasa! Finska, Mađarska i Estonija preko 90, Austrija više od 80, Bugarska 75, Nemačka 55, Italija 50...

U takvoj situaciji deluje pomalo utopijski plan Evropske komisije da se do kraja ove godine EU odrekne dve trećine ruskog gasa, a do 2027. da više uopšte ne upotrebljava rusko fosilno gorivo. Teško da će to moći da se nadoknadi količinama koje stižu iz Norveške i Alžira, ili američkim tečnim gasom koji se prebacuje brodovima.

Strah je, zato, više na drugoj strani, a ne na onoj kojoj su sankcije uvedene. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da neće zaustaviti gas ni za EU, ni za Ukrajinu, niti bilo kome drugom. Ali, pitaju se ovde, šta bi se dogodilo kada bi, usled sve većeg pritiska sankcijama, uveo i takve kontramere, makar i na kratko vreme? Sve bi stalo.

I ovako situacija postaje kritična. Tri osnovne materije, gas, nafta i žito, koji se uvoze iz Rusije i prelaze preko ukrajinske teritorije, dosegle su takav nivo cena da je već za nešto više od dve nedelje rata potpuno poremećen normalan način života na Zapadu.

Cene nekih od osnovnih materija su utrostručene. Ako ovako potraje, nestašice i skupoća učiniće život nesnosnim. Terenske medicinske sestre i tehničari, koji obilaze bolesne i stare u udaljenim selima, već su ugroženi preskupim benzinom. Šta tek reći za poljoprivrednike, koji naftom pokreću praktično sve svoje mašine. Skuplja nafta, ali i žitarice za prehranu životinja, značajno poskupljuju sve proizvode.

Posledice sankcija, vraćaju se svima onima koji su ih uveli kao bumerang. Tako, recimo u Italiji nedostaje armirani beton za gradnju jer potrebno gvožđe stiže iz Ukrajine.

Polako počinju da nedostaju kuhinjske pločice i crep zbog preskupe energije za njihovo pečenje. Skuplji mazut povećava i cenu struje.

Male privatne pumpe, s početka ove priče, koje izdržavaju veliki broj porodica, došle su na ivicu egzistencije, jer njihovu cenu goriva retko ko danas može da plati.

KATANAC NA VRATA

FRANCUSKA država obećava pomoć, ali ona ne može ni izdaleka da prati aktuelna dešavanja. Preti visoka inflacija. Neke firme ne mogu dalje da dižu cene proizvoda, pa stavljaju katanac na vrata. Postoje sumorne prognoze da će ekonomske posledice biti gore nego posle pandemije.