HORSKO PEVANJE O PUTINOVOM POTEZU: U Italiji osuđuju ruskog predsednika, uzdržani po pitanju agresivnih sankcija
NASLOVI u italijanskoj dnevnoj štampi i svaki televizijski izveštaj ili čitave emisije i rasprave, kao i način na koji opisuju stanje u Ukrajini izveštači sa terena, već su stvorili mišljenje javnog mnjenja o potezu ruskog predsednika Vladimira Putina koji je priznao nezavisnost Donjecka i Luganska.
Foto: Profimedia
Sve liči na horsko pevanje, bez obzira na političku boju italijanskih medija. “Putin izaziva, ulaze trupe”, “Putin razbija Ukrajinu”, “Čin imperije”, “Sankcije su na stolu EU”, “Sankcije će biti rušilačke” ali i vest kako EU usvaja odluku o pomoći Ukrajini, civilnoj zaštiti, od 1,2 milijarde evra... Provuče se i poneki tekstić o tome da je EU podeljena o takvoj najavljenoj odmazdi, “Baltičke zemlje traže strog odgovor, Pariz i Berlin koče”.
Italija je kao i uvek verni saveznik Atlantske alijanse i na vrhu piramide lojalnosti EU, pa shodno tome usledile si i izjave prvog čoveka Vlade Maria Dragija. Današnji dnevni listovi podvlače da Italija zauzima jednu “mekšu liniju, jer se Evropljani plaše za nabavku gasa” a iz Palate Kiđi, sedišta premijera, na otvaranju sastanka Državnog saveta, Dragi je podvukao da “izražava čvrstu osudu odluke ruske Vlade da prizna dve separatističke teritorije Donbasa."
- Reč je o neprihvatljivom kršenju demokratskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine - poručuje Dragi, naglasivši da je u stalnom kontaktu sa saveznicima kako bi se našlo mirno rešenje za ovakvu krizu i kako bi se izbegao rat u srcu Evrope. - Linija dijaloga ostaje esencijalna, ali već definišemo na evropskom nivou mere i sankcije prema Rusiji. Foto: EPA
List La Republika naglašava da u Evropi postoji jedan rascep. Ko deli EU i SAD, dele je neke države EU i ta pukotina otvara razlike u odnosu na to kakav odgovor treba dati Putinu, to se već pokazalo na sastanku Saveta Evrope ministara za Spoljne poslove. Baltičke zemlje, Holandija, Poljska odmah su pretpostavile opciju kontraofanzive, potom se u zvaničnim kontaktima sa Amerikom ispostavilo da postoje distance između izvesnih evropskih kancelarija, Brisela i Vašingtona jer je američki predsednik Džo Bajden tražio momentalnu snažnu reakciju, prevedeno na jezik realnosti paket najtvrđih istinski bolnih ekonomskih sankcija. Evropljani, posebno Francuska, Nemačka i Italija, koče jer njihov tvrdi program, koji bi “usledio samo u slučaju istinskog napada Rusije na Ukrajinu."
Ostaje jasna poruka, da sve prolazi kroz sporazum između SAD i Evrope, to se naglašava u Briselu, bez obzira na efekat kakve bi izazvale sankcije, one se odnose na sve zemlje članice EU.
BONUS VIDEO - KRIZA KOJA BRINE CEO SVET: Da li će narasle tenzije oko Ukrajine eksplodirati u rat?