NISU POLITIČKI KOREKTNE ŽRTVE: Zašto ceo svet ćuti o smrti ove dece (FOTO)

CEO svet je pratio spasavanje petogodišnjeg Rajana, dečaka iz Maroka koji je upao u bunar dubok 32 metra, koji se borio za život pod budnim okom medija. Dok je trajala drama, društvene mreže bile su preplavljene porukama podrške i saosećanja. Simbolično ohrabrenje malom Rajanu pružile su i mnoge svetske javne ličnosti. U subotu je, da spektakl bude potpuniji, priređen i prenos uživo akcije spasavanja, a kad je postalo jasno da Rajan nije uspeo da preživi, medije su preplavile tuga i neverica. Kao da je pola sveta oplakivalo nesreću. Ilustracije dečaka koji ide u raj delile su se na društvenim mrežama, saučešće porodici i narodu Maroka su izjavili brojni zvaničnici, čak je reagovao i francuski predsednik Emanuel Makron koji je na Fejsbuku ostavio srceparajuću poruku. 

Tragedija malog Rajana kao da je za trenutak ujedinila planetu, a mediji, influenseri i selebritiji su mogli još jednom da se pohvale kako ih dotiče i sudbina nepoznatog, malog dečaka iz marokanske nedođije, koji je završio život nesrećnim slučajem. Ipak, u isto vreme, neka druga arapska deca umiru svakoga dana, praćena tišinom. Nikog ne zanima ni njihova sudbina ni njihov plač. 

Stradanja koja niko na Zapadu ne želi da vidi

Stanovištvo pati, a deca svakodnevno stradaju u Jemenu, gde se građanski rat započet 2014. pretvorio u indirektni sukob Irana i koalicije arapskih zemalja na čelu sa Saudijskom Arabijom. Tragedija jemenskog naroda eskalirala je od 2015. kada su Saudijska Arabija i osam drugih arapskih država – uz podršku SAD, Velike Britanije i Francuske započele vazdušne napade na uporišta Huta. U tim napadima najveće žrtve su najmlađi, i samo je u vazdušnom napadu na školski autobus na severu zemlje 2018. ubijeno najmanje 26 d‌ece. Svakog dana četvoro d‌ece bude ubijeno ili obogaljeno i procene su da je do sada ranjeno ili stradalo njih više od 10.000.

Višegodišnja tragedija dece Jemena nije do sada izazvala odgovarajuću reakciju svetske javnosti, kao što sažaljenje zapadnih medija nije zaslužilo nijedno dete ubijeno u vazdušnim napadima SAD. Američko bombardovanje meta na Bliskom istoku intenzivirano je u poslednjim godinama administracije Baraka Obame. SAD su do danas izvele više od 50 hiljada napada u Avganistanu, Iraku i Siriji, a iako su oni predstavljeni kao „najprecizniji vazdušni napadi u istoriji”, preciznost je bila mnogo manja od najavljene, a civilne žrtve brojne.

Šestoro dece ubijeno u akciji koju je pohvalio Bajden

Samo u napadu 3. februara ove godine u gradu Atme, na severozapadu Sirije, ubijeno je 13 ljudi, uključujući šestoro dece i četiri žene. Napad na kuću u kojoj je živeo navodno jedan od vođa Islamske države dogodio se oko ponoći u gusto naseljenoj oblasti u blizini granice sa Turskom, gde desetine hiljada raseljenih Sirijaca žive u improvizovanim kampovima ili prenaseljenim stambenim jedinicama. 

Iako su u napadu poginula deca, akciju je pohvalio i sam predsednik SAD Džozef Bajden, koji je pohvalio "veštinu i hrabrost" oružanih snaga i istakao da je napad izveden prema njegovom naređenju. Uprkos civilnim žrtvama, Pentagon je samo suvo saopštio da su "snage za specijalne operacije SAD pod kontrolom Centralne komande SAD izvele protivterorističku misiju", dok je neimenovani visoki zvaničnik američke administracije negirao da su SAD krive za smrt dece. On je za agenciju Rojters izjavio da se vođa terorista "sam razneo, ubivši sebe i svoju porodicu".

Niko odgovoran za "tragičnu grešku"

Pentagon je takođe u januaru ove godine saopštio da se niko od američkih vojnika koji su u avgustu prošle godine u napadu dronom u Kabulu ubili 10 civila, neće se suočiti sa kaznom. U tom napadu su poginuli jedan humanitarni radnik i devet članova njegove porodice, uključujući sedmoro dece, a general Centralne komande SAD Kenet Mekenzi je kasnije to okarakterisao kao "tragičnu grešku".

U izveštaju koji je objavio „Njujork tajms“ u decembru 2021. navodi se da je Pentagon značajno umanjio broj civilnih žrtava "preciznih" vazdušnih udara u Siriji i Iraku, a list je taj stav potkrepio istraživanjem 1.311 izveštaja o žrtvama koje je ranije Pentagon držao pod oznakom tajnosti i posetom skoro 100 mesta napada u Iraku, Siriji i Avganistanu. „Njujork tajms“ je naveo više primera u kojima su nastradali civili. Među njima je i napad u Iraku 2015. u kojem je ubijeno dete, kao i pogibija oko 120 stanovnika jednog sirijskog sela u julu 2016. 

- Od 2014. godine, američki vazdušni udari pogođeni su duboko pogrešnim obaveštajnim podacima, ishitrenim i nepreciznim gađanjima i pogibijom hiljada civila, od kojih su mnoge žrtve deca, naveo je list uz tvrdnju da je zvaničan broj od 1.417 civila poginulih u američkim vazdušnim udarima u Siriji i Iraku, i 188 u Avganistanu smanjen za najmanje nekoliko stotina žrtava. 

Politički korektne žrtve

Stradanja dece u Jemenu, Siriji, Iraku ili Avganistanu, naravno, nikada neće dobiti jednak publicitet kao stradanje malog Rajana. Jednostavno, njihova smrt nije dovoljno fotogenična, medijski atraktivna ili politički korektna. Živimo, nažalost, u svetu kada se stradanje dece eksploatiše u medijima kada je to korisno, a ignoriše se kada to može da politički škodi. Dobar primer za to su sudbine tri dečaka iz Sirije. Fotografija tela malog Ajlana Kurdija (3), koji se udavio na obali Turske 2015. bežeći sa ocem od rata, odjeknula je u svetskim medijima kao vapaj za pomoć sirijskim izbeglicama, i kao odgovor je usledio talas migranata koji je preplavio Evropu. Slika krvavog i prašnjavog Omara Dakniša (5) iz ratom razorenog Alepa dok sedi sam u kombiju Hitne pomoći trebala je 2016. da posluži kao još jedan u nizu poziva na akciju protiv sirijskog „režima“.

Sa druge strane, kada se pojavio snimak odsecanja glave palestinskog dečaka u Siriji od strane „umerenih, prodemokratskih pobunjenika“ koje finansiraju SAD, u zapadnim medijima izašao je tek poneki tekst i to uz naslove poput „SAD istražuju video u kom sirijski pobunjenici navodno obezglavljuju mladog dečaka“ iz britanskog Indipendenta.

Spasilačka mehanizacija ima prepoznatljivu dinamiku. Kada se negde u nekom kutku sveta otkrije fotogenična i politički korektna žrtva, ona će dobiti sažaljenje celog sveta. A kada to nije slučaj, i kada smrt stotina dece može da pokrene mnogo neprijatnih pitanja, kamere se gase a glava se okreće na drugu stranu.

BONUS VIDEO: 

SAMO SE VI BAVITE KORONOM: U toku je rat, ne zna se broj mrtvih, a milionima preti smrt